-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in. -You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing. Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma. Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki... Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje pročitaj više...The Report (2019)
-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in. -You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing. Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma. Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki... Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje pročitaj više... 
There's a bomb in Centennial Park. You have thirty minutes. Verujem da većina ljudi na Klinta Istvuda (Clint Eastwood) i dalje više gleda kao glumca koji se proslavio glumeći sumnjive tipove po špageti-vesternima nego kao na nesumnjivo jednog od boljih filmaša u ovome veku. Impresivnoj listi njegovih kvalitetno realizovanih filmova se može dodati i Richard Jewell, film zasnovan na istinitim događajima, koji priča o tome šta se dešava kada ono što se izveštava kao činjenica prekriva istinu. Ričard Džuel (Paul Walter Hauser) je radnik obezbeđenja iz Atlante koji se preko noći, dok su trajale Olimpijske igre, proslavio kao čovek koji otkrio bombu na javnom događaju. Brzom reakcijom je postao heroj koji je spasao brojne živote, ali policijski profil ga svrstava u kategoriju usamljenih bombaša, čime on postaje glavni osumnjičeni. Zlostavljan od strane policijskih službi, medija i javnosti, životi Ričarda i njegove majke Bobi (Kathy Bates) su postali haos. Na njegovu stranu staje nezavisni advokat Votson Brajant (Sam Rockwell), koji daje sve od sebe kako bi očistio ime svog klijenta, istovremeno zadržavajući Ričarda da ne veruje ljudima koji ga pokušavaju zatvoriti... Ričard Džuel je postao neka vrsta sinonima za krivicu, iako nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo koje krivično delo vezano sa bombaškim napadom na Olimpijskim igrama 1996. godine. Ovaj čovek je doživeo veliku nepravdu i sigurno nije zaslužio bilo kakav vid javne osude i nadzora. 
There's no upside in lyin' to a woman who's smarter than you, so, I told her the truth. Motherless Brooklyn je neo-noir snimljen na osnovu istoimenog romana Džonatana Letema i film koji je Edward Norton gotovo dvadeset godina pokušavao da realizuje. Prihvatio se režije i pisanja, a radnju svog scenarija je vratio u pedesete godine prošlog veka. S obzirom da je bio toliko strastven oko ovog projekta, sasvim je razumljivo što je Norton sebi namenio i glavnu ulogu. U sezoni franšiza i filmova planski pravljenih za filmske nagrade, neo-noir poput ovog dođe kao pravo osveženje. Radnja filma prati Lajonela (Norton), usamljenog privatnog detektiva koji ima Turetov sindrom, kome je na umu samo jedno - da reši ubistvo svog mentora i jedinog prijatelja Frenka Mine (Bruce Willis). Naoružan samo sa nekoliko tragova, sa starim Frenkovim pištoljem i sa svojim opsesivnim umom, Lajonel otkriva strogo čuvane tajne koje čuvaju sudbinu čitavog Njujorka. Rešavanje misterija ga vodi od harlemskih džez klubova preko sirotinjskih naselja Bruklina do kristalnih dvorana njujorških moćnika. Lajonel se bori sa lopovlukom, korupcijom i najopasnijim čovekom u gradu kako bi odao počast svom prijatelju i kako bi spasao ženu koja bi mogla da spasi njega... Lajonel se prepušta verbalnim i fizičkim tikovima jer bi mu u suprotnom, po njegovim rečima, mozak eksplodirao. To je intrigantna ranjivost i njegova borba sa neprilagodljivim fizičkim ispadima ga čini izolovanim u društvu, a 
-That's the Weeknd. -What the fuck is a weekend? O braći Safdi (Benny Safdie, Josh Safdie) sam prvi put pisao pre dve godine kada sam pogledao njihov film Good Time sa Robertom Petinsonom u glavnoj ulozi. Taj film mi je jako lepo legao i čak sam ga uvrstio u svoju listu deset najboljih filmova za tu godinu. U suštini, priča se svodi na konstantne komplikacije sa kojima se suočava protagonista u svojoj nameri da sakupi novac. On u svojim poduhvatima čini svašta i nikako ne predstavlja moralnu gromadu, šmekerski laže i mulja, a mi kao gledaoci nekako uvek imamo doze simpatije i opravdanja prema njemu. Njihov novi film se takođe vrti oko čoveka koji je u trci za novcem, koga vodi poriv za klađenjem, koji je je u konstantnoj potrazi za velikim dobitkom. Reč je o Hauardu Retneru (Adam Sandler), draguljaru iz Njujorka, kome za vrat dišu uterivači dugova, ima ljubavnicu i supruga je sa njime samo zbog dece. Hauard mora da balansira između posla, porodice i brojnih ljudi kojima duguje, a spas pronalazi u nebrušenim opalima koju mu stižu iz Afrike. Međutim, i tada pravi niz opklada sa visokim ulozima... Hauard Retner je rastrzan između puno stvari samo zbog jednog, sveobuhvatnog problema - ništa mu nije dovoljno dobro. Kao i svaki patološki kockar, Hauard je auto-destruktivan, dobitak je njegova jedina preokupacija i scenario ne pokušava da ga ulepša ili da ga shvati. On je uveren da je velika pobeda negde iza ugla i da će se loša sreća koja ga prati konačno 
-Would you like to be a part of this, Frank? Would you like to be a part of this history? -Yes, I would. Whatever you need me to do, I'm available. Niko ne može da porekne da je Martin Skorseze (Martin Scorsese) režiser koji je svoje ime ispisao velikim slovima u istoriji filma. Njegovi radovi poput Goodfellas, Taxi Driver ili Raging Bull se nalaze na brojnim listama najboljih filmova svih vremena, vremenom je stigao i komercijalni uspeh, a njegova karijera se može podeliti na dva dela - kada je intezivno sarađivao sa Robertom De Nirom (Robert De Niro) i kada je glavni glumac u njegovim filmovima bio Leonardo Di Kaprio (Leonardo DiCaprio). Nakon filma The Wolf of Wall Street, Skorseze se posvetio projektu koji planirao čitavih 25 godina i predstavio nam je Silence, nešto totalno drugačije u odnosu na ono što smo navikli od njega. Ova istorijska drama je lagano filozofsko putovanje, melanholično i meditativno iskustvo i postojale su šanse da ovaj filmaš ode u zasluženu penziju. Međutim, na veliku radost filmskog sveta, Skorseze je rešio da okupi staru gardu i predstavi nam film iz žanra koji ga je i proslavio, film o kome je pričao gotovo deset godina. Velike producentske kuće nisu imale previše razumevanja za Skorsezeove zahteve, koji su iznosili skoro 140 miliona dolara, jer je, po njihovim rečima, investicija lako mogla da predstavlja veliki rizik. Tada je uskočio striming servis Netflix, kome nije bio problem da plati koliko god je potrebno kako 
Casey Davies. That's a very feminine sounding name. The Art of Self-Defense je tip filma koji se nalazi van većine popularnih tokova i to mu može biti samo plus. Reč je o autorskom filmu meni nepoznatog autora Rajlija Stirsa, a verujem da bi i meni promakao da nije Džesija Ajzenberga (Jesse Eisenberg) u glavnoj ulozi. Ovo je jedna čudna mračna komedija smeštena u svet borilačkih veština, koja sugeriše totalno uklanjanje ideje o alfa muškosti i svemu onome što ista nosi sa sobom. Nakon što ga je prilikom povratka iz prodavnice napala motociklistička banda, plašljivi knjigovođa Kejsi odlučuje da se upiše na časove karatea kako bi naučio da se zaštiti. Pod budnim okom harizmatičnog isktruktora Senseija (Alessandro Nivola) i njegove pomoćnice Ane (Imogen Poots), Kejsi po prvi put stiče osećaj samopouzdanja. Biva unapređen i prebačen u misteriozne noćne treninge, gde otkriva zloslutni svet bratstva, brutalnosti i toksične muškosti. Dolaskom u taj svet, Kejsi postaje predmet interesovanja svog zagonentnog mentora... U samom uvodu, našeg protagonistu vređaju na francuskom, koji razume, i on ne radi apsolutno ništa povodom toga. Nije potrebno puno vremena kako bi shvatili da je Kejsi usamljeni računovođa, luzer koji se ne snalazi u socijalnim interakcijama i kome je jedino društvo pas jazavičar. Čak i prilikom ležanja u bolnici, gde sluša televizijski izveštaj o napadu na njega, Kejsi dobija egzistencijalne uvrede. Nakon nekoliko časova 
What do you get when you cross a mentally ill loner with a society that abandons him and treats him like trash? You get what you fuckin' deserve! Hoakin Finiks (Joaquin Phoenix) je glumac koga neizmerno cenim još otkad sam ga prvi put video u Walk The Line, a svoj status kod mene je zacementirao ulogama u filmovima The Master i Her. Sa statusom kvalitetnog umetnika koji poseduje široku lepezu glumačkih mogućnosti, nekako se nametao kao logičan izbor u kastingu za novi film o Džokeru. Uloga Džokera se, kao što i svi znamo, nalazi pod lupom javnosti i česti je predmet poređenja sa ulogama koje su izneli glumci u prošlosti. Međutim, verujem da je retko ko pomislio kako je gospodin Finiks nedostojan ovog posla. Prva očekivanja od ovog filma su bila da nas čeka još jedan u nizu superherojskih DC spektakla, koji je tradicionalno mračniji od konkurenata u Marvelu. Promotivni materijal je obećavao nešto mnogo drugačije od onoga što očekujemo, a sve je kulminiralo dobijanjem Zlatnog lava na festivalu u Veneciji. Tradicionalna festivalska kritika nema previše obzira prema ovom žanru, a vrlo retko se dešava da se takav film uopšte probije u konkurenciju za nagradu. Očekivanja publike su se drastično promenila i sada skoro svako od nas pre odlaska u bioskop očekuje mračnu studiju karaktera sa art-haus pristupom. Joker je originalna, samostalna priča koju do sada nismo videli na velikom ekranu. U njen centar je smešten Artur Flek, usamljeni čovek koji pokušava 
Sentimental value? Ah. I heard of that. David Cronenberg je imao tu čast da prvi tekst na ovom sajtu bude za njegov film Dead Ringers. Ovaj cenjeni filmaš je stekao reputaciju svojim bodi-horor radovima sa ekscentričnim vizijama grafičkog nasilja kao što je The Fly. Sredinom prošle decenije je napravio mali zaokret prema realističnijim filmovima, da se tako izrazim, u domenu nezavisnog mejnstrima. Nakon vrlo dobrog History of Violence, usledila je ova sjajna kombinacija trilera i drame pod imenom Eastern Promises. Film prati Nikolaja Lužina (Viggo Mortensen), poreklom iz Rusije, koji radi kao vozač za jednu od najpoznatijih kriminalnih porodica istočnoevropskog porekla u Londonu. Porodica je deo bratstva Vori V Zakone, a na njenom čelu se nalazi Semjon (Armin Mueller-Stahl), koji svoje prave poslove maskira činjenicom da je uglađeni vlasnik uspešnog restorana. Semjonov nestabilni i nasilni sin Kiril (Vincent Cassel) je mnogo više vezan za Nikolaja nego za svog oca. Sa druge strane se nalazi medicinska sestra Ana (Naomi Watts), koju potresa smrt tinejdžerke koja je umrla dok se porađala. Anina istraga je dovodi do gorepomenute porodice, a pomoć će dobiti upravo u Nikolaju... Nikolaj shvata da je njegova lojalnost podeljena, da više ne zna kome može i treba da veruje i da porodica sve više steže obruč oko njega. Nekoliko života, uključujući i njegov, vise o koncu, dok se lanac ubistava i odmazde širi podzemljem Londona. Anini motivi su dobronamerni, 