Impresivan komercijalni bilans animiranog prvenca o grofu Drakuli kao sposobnom menadžeru neobičnog hotela, zaokružen je na cifru od nekih $350.000.000. Nema sumnje da je motiv dobre zarade pokrenuo filmadžije iz renomiranog Columbia Pictures i Sony Pictures Animation (zaduženog za tehničku podršku), da produciraju novo poglavlje o avanturama čudovišnih spodoba. Okupljena je gotovo ista ekipa, na čelu sa rediteljem Gendijem Tartakovskim (Genndy Tartakovsky). Autori nove priče su Robert Smigel i Adam Sendler (Adam Sandler). U produkciju su i ovog puta uložena značajna sredstva, u visini od $80,000,000.
Hotel Transilvanija sada je postao fensi mesto otvoreno i za ljude. U ovom turističkom raju vlada harmoničan sklad, jer se nekadašnji zakleti neprijatelji dobro zabavljaju, neobavezno ćaskaju, sklapaju poznanstva. Umesto da uživa u plodovima svoga rada, grof Drakula (glas Adam Sendler) je preokupiran slatkim unukom Denisom (glas Ešer Blinkof). Od oca čoveka i majke vampirice, mali Denis odrasta pod budnim okom čuvenog dede.
Međutim, godina za godinom prolazi, a pošto ni posle pete godine unuk ne pokazuje da poseduje vampirske moći, dedina velika očekivanja dolaze pod znak pitanja. Zabrinutost Drakule dostiže razmere panike, pomešane s gorkim osećajem razočaranja. Sve se menja kada na vrata hotela pokuca, glavom i bradom, Drakulin opaki otac i noćna mora ljudskog roda, vampir Vlad (glas Mel Bruks)...
Odmah da naglasim kako sam polagao velike nade pročitaj više...Hotel Transylvania 2 (2015)
Impresivan komercijalni bilans animiranog prvenca o grofu Drakuli kao sposobnom menadžeru neobičnog hotela, zaokružen je na cifru od nekih $350.000.000. Nema sumnje da je motiv dobre zarade pokrenuo filmadžije iz renomiranog Columbia Pictures i Sony Pictures Animation (zaduženog za tehničku podršku), da produciraju novo poglavlje o avanturama čudovišnih spodoba. Okupljena je gotovo ista ekipa, na čelu sa rediteljem Gendijem Tartakovskim (Genndy Tartakovsky). Autori nove priče su Robert Smigel i Adam Sendler (Adam Sandler). U produkciju su i ovog puta uložena značajna sredstva, u visini od $80,000,000.
Hotel Transilvanija sada je postao fensi mesto otvoreno i za ljude. U ovom turističkom raju vlada harmoničan sklad, jer se nekadašnji zakleti neprijatelji dobro zabavljaju, neobavezno ćaskaju, sklapaju poznanstva. Umesto da uživa u plodovima svoga rada, grof Drakula (glas Adam Sendler) je preokupiran slatkim unukom Denisom (glas Ešer Blinkof). Od oca čoveka i majke vampirice, mali Denis odrasta pod budnim okom čuvenog dede.
Međutim, godina za godinom prolazi, a pošto ni posle pete godine unuk ne pokazuje da poseduje vampirske moći, dedina velika očekivanja dolaze pod znak pitanja. Zabrinutost Drakule dostiže razmere panike, pomešane s gorkim osećajem razočaranja. Sve se menja kada na vrata hotela pokuca, glavom i bradom, Drakulin opaki otac i noćna mora ljudskog roda, vampir Vlad (glas Mel Bruks)...
Odmah da naglasim kako sam polagao velike nade pročitaj više... 
Čak je i čudovištima potreban odmor, premisa je prvog dugometražnog animiranog filma na kojem je utisnut rediteljski pečat Gendija Tartakovskog (Genndy Tartakovsky). Vredan filmski radnik, po rođenju Moskovljanin, godinama je pekao zanat i sticao iskustvo radeći animirane serije na kanalu Cartoon Network. To nije promaklo oštrom producentskom oku, pa mu je konačno data prilika u visokobužetnom filmu. Renomirani Columbia Pictures, uz tehničku podršku Sony Pictures Animation, uložio je u čitav projekat oko $85,000,000. Reč je ekspresivnoj animaciji koja se na duhovit način pozabavila popularnim anti-herojima, poznatim negativcima i mrskim čudovištima iz klasika horor-žanra.
Kevin Hejgeman je napisao inovativnu priču 'Hotel Transilvanija' od koje je scenaristički tim pod vođstvom Pitera Bejnhama sklopio zanimljiv filmski mozaik. Odnos između oca i odrasle kćeri poslužio je kao lajtmotiv oko koga se razvija narativ. Ono što će malo koga ostaviti ravnodušnim jeste postavka priče iz ugla monstruma, što znači da su ljudi predstavljeni u nimalo afirmativnom kontekstu. Ljudski faktor ozbiljno ugrožava opstanak najopakijih izdanaka 'mračnih sila', bez namere da pokaže barem minimum tolerancije.
Grof Drakula (glas Adam Sendler) je od ruiniranog zdanja iz 1898. godine napravio velelepno utočište za sebe i svoju voljenu ćerku Mejvis (glas Selena Gomez). Mejvis je tinejdžerka i uskoro treba da proslavi 118. rođendan, pa njen ponosni otac odlučuje da 
What have we here, laddie? Mysterious scribblings? A secret code? No! Poems, no less! Poems, everybody!
1979. godine je engleska rok grupa Pink Floyd izdala konceptualni album pod imenom The Wall i time ispisala nove stranice muzičke istorije. Ovaj album je nastao kao direktno suočavanje sa velikom slavom kada su članovi benda, a pre svih Rodžer Voters (Roger Waters), počeli da se osećaju otuđeni od publike. Po rečima samog Votersa ljubav prema bendu nema veze sa kvalitetom muzike nego sa uspehom samog benda. Ideja za snimanje ovog filma je dobijena i pre nego što je sam album bio objavljen, ali je sam projekat pretrpeo određene izmene, čini mi se - na bolje.
Film se, kao i album, bavi Pinkijem, momkom koji ima konstantne probleme sa društvom od najranije mladosti. Rastao je pod uticajem ranog gubitka oca koji je poginuo u ratu, sa previše zaštitničkom majkom i učiteljem u školi koji nisu razumeli njegove potrebe i osećanja. Kasniji šlag na tortu je saznanje da ga vara supruga. Kao emocinalnu reakciju na sve to Pinki se povlači u sebe i počinje da, u prenesenom smislu, gradi zid oko sebe, dodavajući another brick in the wall kad god se oseti nesigurno i nezaštićeno.
Izlaz iz svega toga on vidi u tome da postane rok zvezda. Ipak, i život rok zvezde nosi svoje probleme, pa se Pinki često vraća iza svog zida, a činjenica da ga drogiraju kako bi mogao da odradi koncert mu ni malo ne pomaže u tome. Pod uticajem droge on halucinira na svojim koncertima, 
On really romantic evenings of self, I go salsa dancing with my confusion.
Ričard Linklejter (Richard Linklater) je svestrani filmski radnik čiji filmovi obično nemaju previše interesa ili potrebe da se dopadnu širem auditorijumu. Od ranije poznat po trilogiji Before, u žižu javnosti je došao svojim projektom Boyhood koji mnogi cenjeni kritičari smatraju jednim od najboljih filmova svih vremena. On svojim filmovima pristupa veoma ozbiljno, a teme lutaju od romantičnih drama, preko priča o odrastanju, pa sve do muzičkih komedija. Waking Life, film o kome danas pišem, je iz više razloga unikatan ne samo u njegovoj karijeri, nego i u svetu kinematografije uopšte.
Radnja ovog filma prati neimenovanog momka koji u stanju lucidnog sna razgovara sa brojnim ljudima iz različitih društvenih grupa, od umetnika, preko naučnika, pa sve do slučajnih prolaznika. Prvenstveno nastupa kao pasivni slušalac i posmatrač, ali kako radnja odmiče on sve više uzima učešće u raspravama. Teme kojima se bave su filozofske, pa se spominju pitanja svesti, slobodne volje, metafizike, snova, smisla života, kao i razni filozofski pravci među kojima preovladava egzistencijalizam. Naš junak, koji se nalazi u nekoj vrsti eteričnog postojanja, polako biva svestan da se nalazi zarobljen u svetu snova, pa to pokreće i njegovu egzistencijalnu krizu.
Prva stvar po čemu se ovaj film izdvaja je činjenica da je u potpunosti rotoskopiran (rotoscoping), tj. najprostije rečeno - svaki 
No nuts, no glory!
Upravo to je premisa animirane avanture kojom se bavi kanadski reditelj Piter Lepeniotis (Peter Lepeniotis). Idejni tvorac originalne priče je južnokorejski filmski radnik Daniel Vu. Uz pomoć dvojice saradnika, režiser je prilagodio narativ prevashodno mlađoj populaciji.
Pratimo simpatičnu družinu životinja koja je svoje parče raja pronašla u parku slobode, na obodu bučnog velegrada. Jesen je na pragu i životinje užurbano rade na obezbeđenju zaliha hrane pred predstojeću zimu. Vođa životinjske zajednice, manipulativni Rakun (glas pozajmljuje Liam Neeson), šalje vevericu Endi (Katherine Heigl) da u pratnji hvalisavog Grejsona (Brendan Fraser) krene u misiju pronalaska lešnika, oraha, badema, kikirikija i ostalih delikatesa. Kada vevericu Sarli (Will Arnett) optuže da je odgovoran za fijasko misije, žigosaće ga kao nepoželjnog. Kažnjen je progonom iz parka, pa samoživi Sarli sada mora da se suoči sa svim opasnostima koje vrebaju na gradskim ulicama, ali, kada se najmanje bude nadao, dobiće priliku da se iskupi i vrati izgubljeno dostojanstvo...
Ludački dinamična priča prosto će protutnjati pred vašim očima. Ono što je posebno izdvaja od mnoštva sličnih ostvarenja jeste to što su i ljudski likovi nužno dobili određeni značaj. Grupa okorelih krimosa priprema se da izvede spektakularnu pljačku i ne sluteći da ozbiljno kvari planove male životinjske zajednice. Avantura dostiže tačku usijanja onog momenta kada dođe do 
Automobili dobijaju krila! Ovo je premisa animirane komedije izašle iz poznate Disnijeve radionice. Jeffrey M. Howard je autor priče Planes, inspirisane ogromnim uspehom animiranog hita Cars iz 2006. godine. Velike zasluge što je ovaj projekat doživeo premijeru pred zahtevnom publikom pripadaju izvršnom producentu i ko-scenaristi Johnu Lasseteru. Jedan od najiskusnijih filmskih radnika u DisneyToon Studios, Klay Hall (pravi zaljubljenik u avione i letenje), dobio je priliku da režira i tako oživi uzbudljivi svet aviona i bravuroznih letačkih avantura.
Glavni protagonista je ambiciozni Dasti Kropoper, poljoprivredni avion koji mašta o vazdušnim vratolomijama u društvu pravih letačkih šampiona.No, ovaj aviončić je konstruisan da zaprašuje poljoprivredne useve i stoga nikada nije leteo na visini višoj od 300 metara. Plaši se nebeskih visina, ali da bi prevazišao strah i stekao potrebne letačke veštine, koje odlikuju istinske šampione, obraća se za pomoć pomorskom veteranu Skiperu, vojnom avionu sa borbenim iskustvom iz Drugog svetskog rata.
Simpatična animirana storija, ispunjena jakim emocijama koje motivišu glavne junake da slede svoj san i ostvare svoje ciljeve. Baveći se tematikom kao što su prijateljstvo, ljubav, hrabrost, poštenje i posvećenost, režiji polazi za rukom da natera običnog gledaoca da se poistoveti s animiranim likovima. Niz diskretno prenetih poruka, poput one dobro poznate, u stilu: prevaziđi sopstvene limite da bi postao bolji 
Iz radionice za animaciju Walt Disney Pictures stiže uzbudljiva avantura o neobičnom timu high-tech heroja. Inspiracija da se snimi dugometražni animirani film pronađena je u Marvelovom stripu Big Hero 6 - autorski rad dvojice saradnika (Steven T. Seagle & Duncan Rouleau). Režiserska palica poverena je dvojici filmadžija sa dobrim iskustvom u radu na animiranim projektima. Don Hall (Winnie the Pooh) i Chris Williams (Bolt) udružili su snage i napravili fenomenalan animirani film namenjen svim uzrastima.
Smeštena u megalopolis San Fransokio, a vremenski raspoređena u blisku budućnost, radnja prati 14-godišnjeg genijalca nadarenog za tehničko-tehnološke pronalaske koji bi mogli da svet učine još boljim mestom za život. Međutim, tinejdžer Hiro traći svoj talenat na borbe robota, pri čemu se i kladi, tako da sebi obezbeđuje siguran izvor prihoda. Klađenje je ilegalno i Hiro ubrzo upada u nevolju iz koje ga izvlači stariji brat Tadaši. Upoznaje ga sa svojom ekipom, neobičnim likovima koji pohađaju tehnološki fakultet gde im je omogućeno da svoje znanje i energiju iskoriste na veoma kreativan način.
Svako iz družine radi na usavršavanju sopstvenog naučno-istraživačkog projekta. Očaran ambijentom koji odiše pozitivnom energijom, mladalačkim entuzijazmom, težnjom da se krupnim koracima krene u novo, revolucionarno doba robotike, Hiro oduševljeno pristaje da postane deo sveta u kome će moći da razvije sopstvene pronalazačke sposobnosti.
Inovativni 
We speak of Time and Mind, whic do not easily yield to categories.
We separate past and future and find that Time is an amalgam of both.
We separate good and evil and find that Mind is amalgam of both.
To understand, we must grasp the whole. (Isak Asimov)
Kao veliki ljubitelj sci-fia, a u nedostatku kvalitetnog filma tog žanra u zadnje vreme, okrenuo sam se animiranom filmu. Nakon što sam odgledao desetak naslova, većinom azijskog porekla, kao i onih iz Marvel/DC sveta, krenuo sam malo u istraživanje evropskog sci-fi animiranog filma. Tako sam i došao do Gandahar-a o kome danas pišem.
Gandahar je francuski animirani film iz 1988. godine. Režirao ga je i scenario napisao, Rene Lalu (René Laloux), a prema književnom predlošku Žan-Pjera Andrevona Les Hommes-machines contre Gandahar (The Machine-Men versus Gandahar). Rene je pre ovog filma snimio još dva, veoma hvaljena, Fantastic Planet i Time Masters (uskoro osvrti za oba).
Kompanija Veinstein, tj. braća Harvi i Bob (režiser/producent) su uradili i englesku verziju. Za razliku od ove, njihova je na engleskom jeziku, ima određenih cenzura zbog golotinje, a adaptaciju teksta je uradio legenda sci-fia, Isak Asimov.
Gandahar je naizgled svet harmonije i blaženstva. Napredno društvo, gde je tehnologija kombinovana sa prirodom i gde Ljudi žive u skladu sa prirodom, slobodno i bezbrižno. Prestonica Gandahara je Jasper, a u njoj vlada kraljica Gandahara, Ambisekstra, zajedno sa većem žena. Iznenada misteriozni 