Eyes! Lungs! Pancreas! So many snacks, so little time!
Iako sam veliki poštovalac njihovih stripova i grafičkih novela, moram priznati da me Marvelovi filmovi ne zanimaju previše. Laka i predvidljiva bioskopska zabava nije baš po mom ukusu, iako sam dobrom broju filmova pružio šansu. Jedini film koji zaista hvalim je Deadpool, koji se bavi istoimenim anti-herojem. Venom je još jedan antiheroj u svetu Marvela, a prvi put se spominjao u serijalu o Spajdermenu. Zbog činjenice da je reč o antiheroju koga tumači Tom Hardi (Tom Hardy), rešio sam da ovom filmu pružim šansu.
Hardi tumači Edija Broka, poštovanog istraživačkog novinara, koji živi skaldan život sa svojom verenicom (Michelle Williams). Jednom prilikom saznaje poverljivu informaciju vezanu za fondaciju Lajf, koju predvodi Karlton Drejk (Riz Ahmed). Edov pokušaj da ga suoči sa činjenicama koje je saznao mu upropašćuje život - ostaje bez posla i napušta ga verenica. Nakon nekog vremena, Edi ponovo dolazi u kontakt sa fondacijom, ovoga puta preko radnice koja je zgrožena eksperimentima koji se odvijaju tokom istraživanja. Prilikom posete, Edi dolazi u kontakt sa vanzemaljskim simbiotom i njihova simbioza postaje Venom...
Simbiot je vanzemaljac u praktično tečnom stanju, kome je potreban domaćin u vidu čoveka kako bi preživeo. Spajanjem njega i Edija nastaje superheroj koji je daleko od klasičnog junaka - ima prilično gadan stav, vređa, hrani se delovima ljudskog tela i oduševljen je činjenicom pročitaj više...Venom (2018)
Eyes! Lungs! Pancreas! So many snacks, so little time!
Iako sam veliki poštovalac njihovih stripova i grafičkih novela, moram priznati da me Marvelovi filmovi ne zanimaju previše. Laka i predvidljiva bioskopska zabava nije baš po mom ukusu, iako sam dobrom broju filmova pružio šansu. Jedini film koji zaista hvalim je Deadpool, koji se bavi istoimenim anti-herojem. Venom je još jedan antiheroj u svetu Marvela, a prvi put se spominjao u serijalu o Spajdermenu. Zbog činjenice da je reč o antiheroju koga tumači Tom Hardi (Tom Hardy), rešio sam da ovom filmu pružim šansu.
Hardi tumači Edija Broka, poštovanog istraživačkog novinara, koji živi skaldan život sa svojom verenicom (Michelle Williams). Jednom prilikom saznaje poverljivu informaciju vezanu za fondaciju Lajf, koju predvodi Karlton Drejk (Riz Ahmed). Edov pokušaj da ga suoči sa činjenicama koje je saznao mu upropašćuje život - ostaje bez posla i napušta ga verenica. Nakon nekog vremena, Edi ponovo dolazi u kontakt sa fondacijom, ovoga puta preko radnice koja je zgrožena eksperimentima koji se odvijaju tokom istraživanja. Prilikom posete, Edi dolazi u kontakt sa vanzemaljskim simbiotom i njihova simbioza postaje Venom...
Simbiot je vanzemaljac u praktično tečnom stanju, kome je potreban domaćin u vidu čoveka kako bi preživeo. Spajanjem njega i Edija nastaje superheroj koji je daleko od klasičnog junaka - ima prilično gadan stav, vređa, hrani se delovima ljudskog tela i oduševljen je činjenicom pročitaj više... 
-What kind of person are you?
-Me? You should probably ask my wife.
Lijam Nison (Liam Neeson) je cenjeni glumac koji je, između ostalog, poznat po tome što je pre dvadesetak godina odbio ulogu Džejmsa Bonda, jer ga nisu zanimali akcijski filmovi (mada se šuška da je glavni razlog odbijanja njegova supruga). Bilo kako bilo, glumac je nakon učešća u serijalu Taken počeo da glumi u nizu žanrovski sličnih filmova poput Non Stop, A Walk Among The Tombstones ili Run All Night, u kojima razbija loše momke. The Commuter je još jedan u nizu takvih projekata.
Ovde tumači Majkla Mekalija, bivšeg policajca i brižnog porodičnog čoveka, koji već deset godina radi kao prodavac osiguranja. Tokom tih deset godina, za prevoz do posla i nazad koristi voz. Jednom prilikom, prilazi mu nepoznata putnica Džoana (Vera Farmiga), koja počinje ćaskanje sa njim. Na kraju, ona mu nudi velikodušnu ponudu, a sve što treba da uradi je sitnica, koja će nekome od putnika promeniti život. U početku, Majkl nije siguran da li je pitanju šala ili ozbiljna situacija, ali pristaje da reši zagonetku u kojoj su svi putnici voza sumnjivi...
Katalonski režiser Jaume Collet-Serra u ovom filmu po četvrti put radi sa Nisonom. U saradnji sa triom scenarista, donosi film koji je dosta sličan njegovim radnijim radovima, u kojima je običan čovek prekinut u svojim dnevnim aktivnostima jer je uhvaćen u političku zaveru visokog ranga. Koncept trke sa vremenom, u kome naš junak mora pronaći 
Some people. Something happens to them. Usually when they're young. And they never get any better.
Melani Loren (Mélanie Laurent) je ljupka Francuskinja, koju mnogi pamte u ulozi Šošane iz Tarantinovog filma Inglorious Basterds. Ova multitalentovana umetnica se u poslednjih nekoliko godina posvetila i režiji i pisanju scenarija. Nakon tri autorska filma na francuskom jeziku, ne baš zapažena van Francuske, stiže i prvo delo na engleskom - u pitanju je težak krimi-triler, koji vas neće ostaviti u previše dobrom raspoloženju nakon gledanja.
Film prati Roja Kedija (Ben Foster), čoveka koji se bavi prljavim poslovima i koji boluje od raka pluća, ali koji nema nameru da se posveti lečenju. Jedne večeri ga šef mafije šalje na zadatak, ali se taj posao ne završava dobro po njega - on beži i sa sobom odvodi mladu prostitutku Roki (Elle Fanning), koja se nalazila u kući. Usput, njih dvoje kupe i njenu mlađu sestru Tifani i odlaze u njegov rodni grad Galveston, kako bi Roj isplanirao osvetu.
Najkraće rečeno, Galveston je teška priča o dvema očajnim i izgubljenim dušama, čije je živote spojilo nasilje. Dok je Roju nasilje sastavni deo života i od njega živi, Roki je, kako naknadno saznajemo, žrtva praktično čitav svoj život. Njih dvoje nemaju previše razloga da se kreću zajedno i njihov međusobni odnos se drži na staklenim nogama, ali je u isto vreme i neizbežan - koliko god bili različiti i koliko god njihov susret bio slučajan, ostaju zajedno 
Fuck it all. Clean it up.
Pre tri godine su nam scenarista Tejlor Šeridan (Taylor Sheridan) i veoma cenjeni režiser Deni Vilnjev (Denis Villeneuve) pružili Sicario, upečatljivi triler koji je tehnički doveden do perfekcije i film za koji nije potrebna neka posebna preporuka da bi ga neko pogledao. Pomenuti duo, odlična glumačka ekipa, majstor kinematografije Rodžer Dikins i islandski kompozitor Johan Johanson - uspeh je bio zagarantovan. Tri godine kasnije stiže nam (uglavnom nepotreban) nastavak pod naslovom Sicario: Day of the Soldado.
U nastavku priče pratimo pojačan intenzitet rata protiv droge i narko-kartela, koji su počeli da krijumčare teroriste preko granice SAD-a. Federalni agent Met Grejver (Josh Brolin) dolazi u situaciju da ponovo sarađuje sa misterioznim Alehandrom (Benicio Del Toro), kome je narko-bos pobio porodicu kako bi poslao poruku. Njih dvojica imaju zadatak da izazovu sukobe dilera u Meksiku, a kao metod biraju otmicu ćerke narko-bosa sa kojim Alehandro ima nerešenu prošlost. U situaciji kada devojčica predstavlja kolateralnu štetu, agenti će početi da preispituju svoju misiju...
S obzirom da je borba sa dilerima droge eskalirala, samim tim je i taktika borbe protiv njih postala radikalnija. Alehandro i Met sa svojim timom deluju kao pravi ljudi za takav rat, nemaju problem da budu agresivniji i da svoju beskompromisnost podignu na viši nivo - ne može se reći da uživaju u onome što rade, ali je svako od njih veoma motivisan da 
Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator.
The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu.
Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator.
Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim 
- See, you thought I was a cripple but you didn't know that I'm a ninja.
- While I am state of the art, I am not a ninja.
Iako nisam preveliki ljubitelj naučne fantastike, rado ću pogledati indi projekat autora koji ima ideju i koji zna šta hoće - još ako dođe do saradnje sa producentskom kućom koja ima dobru reputaciju za nezavisne filmove, pun pogodak. Li Vanel (Leigh Whannell) iza sebe ima uspešnu karijeru kao glumac i scenarista horor filmova, a pre tri godine je debitovao i kao režiser filmom Insidious: Chapter 3. Film o kome danas pišem je njegovo autorsko delo, a reč je o odličnom miksu žanrova pod imenom Upgrade.
Venel nam predstavlja njegovu viziju utopijske budućnosti u kojoj je tehnologija kontroliše skoro sve aspekte života. U toj budućnosti Grej Trejs (Logan Marshall-Green) izbegava tehnologiju, obožava tradicionalne automobile i radi kao mehaničar. Nakon incidenta u kome on ostaje paralizovan, pristupa mu direktor tehnološke kompanije sa eksperimentalnim implantom, koji će mu vratiti funkciju udova. Reč je o računarskom čipu pod nazivom STEM, koji se pokazuje mnogo funkcionalnijim i inteligentijim nego što su očekivali. Grej u tom čipu dobija neočekivanog saveznika u osveti prema ljudima koji su izazvali incident...
Upgrade je futuristički akcioni triler sa temom osvete, u kome glavni junak otkriva da je u isto vreme i nosilac, ali i marioneta veštačke inteligencije. Ideja koja vodi priču je zaista fascinantna i postavlja razna 
I'm not supposed to touch the mini-bar but I'm going to do it. I'm doing it. I'm having the merlot!
Praktično svaki tekst o komediji na ovom sajtu sam započeo komentarom kako je taj žanr prilično degradiran i da ti filmovi obično nisu ni vredni pažnje. Nakon prijatnog martovskog iznenađenja u vidu filma Game Night, stigla je još jedna komedija, koja je vredna pažnje iz prostog razloga što se ne zasniva na klozetskom humoru. Pored toga, Gringo je okupio odličnu glumačku ekipu, koja je u nešto drugačijem izdanju i na taj način svakako zanimljiva za gledanje.
Gringo je pomalo konfuzan miks komedije, drame i krimića i prati Harolda Sojinku (David Oyelowo), dobrodušnog biznismena, kome ne cvetaju ruže - u dugovima je, firma u kojoj radi planira da se spoji sa drugom i njegova supruga ima aferu. Zbog posla završava u Meksiku, gde se nalazi na milost i nemilost kolega koji planiraju da ga izdaju, a dodatne probleme mu prave lokalni mafijaški bos i plaćenik koji je poslat da ga izbavi odatle. Harold napokon shvata da je krajnje vreme da prestane biti poslušan građanin i preuzima stvari u svoje ruke, ali je pitanje koliko je sposoban za ono što je isplanirao...
Ako bi radnja morala da se sumira na svega nekoliko reči, to bi bile priča o čoveku koji ima nekoliko veoma loših dana u Meksiku. Zaplet se odvija na osnovu nekoliko čudnih sticaja okolnosti, donošenja pogrešnih odluka i gomile ironije, što u isto vreme može biti i konfuzno i odbojno, ali i 
Kao zagriženi fan od detinjstva i neko ko je odrastao na Star Wars filmovima, svaki iz tog univerzuma sa nestrpljenjem očekujem i radujem mu se. Čak i za lošije epizode 1-3 sam iznalazio opravdanja, jer ipak to je Star Wars. Međutim, čak i meni sve to oko novih filmova je krenulo silaznom putanjom sa novim trilogijama i samostalnim pričama. Nakon The Last Jedi koga sam jedva svario, imao sam dozu strepnje sa ovim zadnjim, koji se bavi omiljenim mi filmskim likom ikada, Han Solom.
Nakon preuzimanja franšize od strane Diznija, priznali to mnogi ili ne, evidentno je da to nije to. Star Wars se pravi za neke nove generacije, a pri tome, potpuno bezrazložno, se napušta stari štimung koji je decenijama zabavljao filmofile širom sveta. Kako svet nezaustavljivo grabi ka hiperprodukciji, dnevnim ili, bolje reći, blic senzacijama, tako se gubi na kvalitetu, a posebno na samom smislu i trajnosti svega što se pravi. Novi sadržaji gaze po onim pre njih i ništa se na duže staze ne zadržava kod konzumenata istih.
U tom sveopštem konzumerskom haosu vrednosti se neumitno gube, pa tako i stare ikone i legende se iskorišćavanjem urušavaju. To, na kraju, dosta teže pada nama nešto starijim filmskim generacijama, koje pamte bolja, zasigurno mogu reći, filmska vremena. Vremena kada se isčekivalo po koju godinu novi nastavak ili najavljeni film. Gde se sa nestrpljenjem gradila ta neka atmosfera i naboj, koja bi eksplodirala dolaskom filma u bioskop. Gde su najave bile škrte 