Filmovi o Marvelovim junacima su postali prilično popularni u poslednjoj deceniji, iako će neki možda reći da je u pitanju samo jeftina zabava, sa skupim efektima. Međutim, voleli ovaj tip filmova ili ne, mora se priznati da je u odnosu na 80-e godine prošlog veka Marvelov univerzum načinio krupan korak prešavši iz B produkcije i jeftine zabave u pravom smislu u sam centar pažnje kada su filmski blokbasteri u pitanju.
Sam svet Marvela na filmu je za nas oduvek bio u drugom planu u odnosu na recimo DC junake, ali moramo priznati da nam je Captain America: The Winter Soldier (Kapetan Amerika: Zimski Vojnik) pomalo pomutio ovu percepciju, što posebno dolazi do izražaja ako uzmemo u obzir da nam Captain America nije ni približno omiljeni superheroj i da nam se izbor Krisa Evansa (Chris Evans) za ovu ulogu nije svideo ni najmanje.
Priča u filmu se odvija dve godine nakon dešavanja u filmu The Avengers (2012), tj. velike bitke u Njujorku. Kapetan Amerika/Stiv Rodžers sada radi za agenciju S.H.I.E.L.D. pod komandom Nika Furija (Samuel L. Jackson), u okviru koje učestvuje u raznim antiterorističkim akcijama, tokom kojih mu društvo pravi i još jedan Avendžer, Crna Udovica/ Nataša Romanof (Scarlett Johansson). Furi jednog dana biva napadnut od strane nepoznate naoružane grupe, maskirane u policajce pod vođstvom misterioznog Zimskog Vojnika (Sebastian Stan), iz čega se teškom mukom izvlači. Furi se sakriva kod Stiva Rodžersa, upozoravajući ga da je agnecija S.H.I.E.L.D. kompromitovana i da ne veruje nikome. Pokušavajući da sazna šta se dešava, Rodžers takođe biva napadnut u samom sedištu S.H.I.E.L.D.-a, ali nakon uzbudljive borbe uspeva da pobegne, nakon čega kreće opšta hajka na njega. U nastojanjima da otkrije istinu koja se krije iza dvostruke igre S.H.I.E.L.D.-a, Rodžersu se pridružuje i Nataša Romanof, kao i njegov novi prijatelj Sem Vilson (Anthony Mackie), koji će postati još jedan superheroj po imenu Falkon. Dalji razvoj događaja otkriva i previše o ovom filmu, a pogotovo o stvarima za koje je bolje da ostanu tajna zarad onih koji film još uvek nisu gledali, te ćemo ga naravno preskočiti, jer prepričavanje filma svakako nije ono čime se bavimo.
Sam uvod u film Captain America: The Winter Soldier nije baš oduševljavajući. Priča počinje pomalo usiljeno, kroz usputne akcija glavnog junaka. Uz to Rodžersova pratnja Crna Udovica, uprkos činjenici sjajnog fizičkog izgleda, u početnim segmentima zvuči prilično neuverljivo dok pokušava da bude opasna, prosipajući otrcane fraze, koje na momente prilično neuspešno teže duhovitosti. Međutim, kako film odmiče, priča iz momemta u momenat postaje sve zanimljivija do nivoa koji su za nas bili potpuno neočekivani. Usiljenost početka ubrzo pada u zaborav, dok film na gotovo svim nivoima naglo počinje da dobija na kvalitetu. Neočekivani zapleti koji upumpavaju napetost u ionako uzavrelu atmosferu sjajnih akcionih scena čine celu priču ralativno kompleksnom kada je ovakva vrsta ostvarenja u pitanju, ne pominjući da je njena zanimljivost po nama daleko iznad prvog dela Captain America: The First Avanger (2012), koji je na nas ostavio vrlo bledunjav utisak.
Vrlo je primetna težnja uskoj vezi Kapetana Amerike sa Avendžersima, što je donekle bilo prisutno i u drugim pojedinačnim filmovima članova Avendžers tima, ali nikada u ovakvoj meri kao sad. Samom praćenju i doživljaju filma ovo nije ni najmanja smetnja, međutim može se učiniti da je Kapetan Amerika po ovom pitanju možda i oštećen u odnosu na druge “Osvetnike”. U jednom kraćem periodu priče gledalac se čak pita da protagonista ove priče nije možda Nik Furi, dok je Crna Udovica jedva nešto manje prisutna u filmu od Kapetana Amerike. Ne shvatite nas pogrešno, ovo nam ni najmanja ne smeta, ali uzmemo li ovo u obzir film bi se komotno mogao nazvati i Captain America & Black Widow, a kada tome dodamo i debitantsku pojavu Falkona, čije učešće uopšte nije minorno, blizu smo da dobijemo i kompletne Avendžerse. Takođe, ime Toni Stark (Iron Man) se u filmu po našim proračunima pominje najmanje pet puta, kao i najmanje dva pominjanja imena Brusa Benera (The Hulk). Pored plejade ovih likova, zanimljivo je pomenuti i pojavu Aleksandera Pirsa, jednog od glavešina S.H.I.E.L.D.-a, koga je zanimljivo odigrao Robert Redford (Robert Redford), ali bez jakih impresija. Ipak, Redfordova spoljašnjost je učinila da mu ova rola sasvim lepo legne.
Lik Zimskog Vojnika, koji bi do izvesne mere trebao biti i centralna tema ovog filma, ne bismo previše analizirali, s obzirom da bi to sa sobom povuklo otkrivanje segmenata priče koji se kriju iza njegove misterioznosti i koje neupućeni verovatno nikako ne bi želeli da znaju. Možemo ipak reći da je pojava ovog lika, iako izuzetno efektna, relativno oskudna u filmu, s obzirom na pojavu njegovog imena u samom naslovu i da je misterija oko njega tek nešto više zagolicana, te da mu je definitivno trebalo posvetiti nešto više pažnje nego što to jeste bio slučaj. Međutim, po dosadašnjim saznanjima Zimski Vojnik će sa svakako pojavljivati još u Marvelovim filmovima, s obzirom da je Sebastian Sten navodno potpisao ugovor na ukupno devet pojavljivanja kao ovaj lik.
Za kraj, možda najbolja preporuka za film Captain America: The Winter Soldier je činjenica da smo sa lakoćim uspeli da “svarimo” Krisa Evansa u njegovoj trećoj pojavi u ovom liku, nakon prethodne dve kada nam to nikako nije polazilo za rukom. Ovakva promena percepcije nekoga nakon izgrađene antipatije prema istom je morate priznati ipak retkost i odličan pokazatelj da se iza toga mora kriti nešto dobro. Međutim, da li je u pitanju dominacija kvaliteta filma nad Evansovom pojavom ili je Evans naprasno počeo da nam se sviđa? Verovatno je ovo prvo, mada je moguće da je i promena kostima u kojoj Kapetan Amerika konačno ne nalikuje na cirkuskog klovna imala u tome udela, ali kako segmenti naše subjektivnosti ne bi uticali na stvaranje vaših predrasuda, ipak pogledajte film i formirajte svoj lični utisak.
8/10
