Truman Kapote je bio američki novinar i književnik koji je svojevremeno kretao u popularnim američkim krugovima. Njegova dela su bila čitana, a svakako je najpoznatija ekranizacija njegove knjige Doručak kod Tifanija sa Odri Hepbern u glavnoj ulozi. Capote je biografski film o njemu koji potpisuje odličan režiser Benet Miler (Bennett Miller), a radnja filma prati period Kapoteovog rada na kontroverznom romanu In Cold Blood.
U Kanzasu se dogodilo brutalno ubistvo četvoročlane porodice Klater. Naš protagonista (Philip Seymour Hoffman) čita o tome u Njujork Tajmsu i javlja tadašnjem uredniku Njujorkera, gde je bio zaposlen, da će on lično izveštavati o ovom događaju. Kapote zajedno sa spisateljicom Harper Li (Catherine Keener), koja je tada radila na romanu To Kill a Mockingbird, odlazi u Kanzas. Tamo intervjuiše ljude povezane sa ubistvom, uspeva da dođe do glavno-osumnjičenih i razvija jaku vezu sa Perijem Smitom (Clifton Collins Jr.), jednim od njih…
Scenario Dena Fatermana (Dan Futterman) se bazira na istoimenoj knjizi Džeralda Klarka, a centar priče nas smešta u ruralnu sredinu, gde urbani homoseksualac Kapote redovno posećuje osumnjičene i saznaje dosta o njima. Njegovo sve dublje kopanje u priču stvara inspiraciju da projekat proširi na knjigu. Posebne simpatije mu stvara osumnjičeni Peri, za koga se ispostavlja da je miran čovek sa problematičnom istorijom. Te simpatije vremenom dovode do saosećanja i Kapoteove određene potrebe da nekako pomogne osumnjičenima.
Međutim, Kapoteove simpatije i saosećanje su u direktnom sukobu sa njegovom željom da se suđenje što pre završi, kako bi se potpuno posvetio svojoj knjizi. On je istražio posledice ubistva, opisao istragu i približio se ubicama kako bi opisao njihov karakter, ali mu fali konačan epilog. Intervjui sa osumnjičenima i njihov dinamičan odnos su uticali i na Kapoteov stil i na njegov život nakon objavljivanja knjige, a ispostavlja se da su i njegovi subjekti imali pomešane motive kao i on.
Capote je fantastična studija lika i priča o tome kako su specifična ličnost i novinarski njuh omogućili našem protagonisti da postigne svoj cilj. Takođe, predstavlja i složeni prikaz čoveka koji je ostao upamćen po specifičnoj pojavi u svetu šou biznisa i privatnih zabava. Istražujemo njegovu želju i motive i njegovu fasciniranost svojim subjektima. Iako je očigledno bio iskren na početku, uskoro nećemo biti sigurni da li je on gajio instinsku simpatiju prema optuženima ili su oni samo bili sredstvo za postizanje cilja i ličnog uspeha. Konačno, film postaje komplikovaniji kada se likovi suoče sa mogućnošću da proces žalbe traje više godina.
Autori objektivno posmatraju kako unutrašnji konflikt Kapotea dovodi do tragičnog niza okolnosti i štete koju će prouzrokovati. Film je i detaljan prikaz Kapotea u ovoj fazi života, a tempo nam omogućuje da shvatimo kako su ova priča i odluke koje su donešene uticale na njega. U centru filma je svakako maestralni Filip Simur Hofman, sa savršenom interpretacijom glavnog junaka, u kojoj veoma kvalitetno kombinuje njegovu pojavu, sitne detalje, njegov karakter i unutrašnju prirodu – fantastično hvata sve jedinstvene fizičke karakteristike koje su Kapotea učinile toliko prepoznatljivim.
Capote je jedinstveno umetničko delo, snažna studija lika i biografska priča o čoveku u kome su se sukobili osećaj za pravdu i opsesivna potreba da završi svoju priču – u moru kvalitetnih, definitvno najbolja uloga velikog glumca Filipa Simura Hofmana.
moja konačna ocena: 9/10
