Režiser i scenarista Džon Majkl MekDonah (John Michael McDonagh) je 2011. snimio film The Guard u kome je glavnu ulogu imao sjajni irski glumac Brendan Glison (Brendan Gleeson). Tri godine kasnije on snima neku vrstu tematskog nastavka koji će predstavljati drugi deo planirane svojevrsne trilogije „Suicide Club“. Iako pojedini glumci imaju iskustva u komedijama Calvary je daleko od zabavnog filma i mnogo je dublji nego što se možda na prvi pogled/gledanje čini.
Ovoga puta Glison tumači katoličkog sveštenika po imenu Džejms kome u početku filma nama nepoznata osoba zapreti smrću tokom čina ispovesti. Ta osoba tvrdi da je u mladosti zlostavljana od strane katoličkog sveštenika i, iako je otac Džejms dobar i pristojan sveštenik, on mora biti ubijen kako bi pravda bila zadovoljena. Otac Džejms ima vremenski period od nedelju dana pre nego što se ubistvo desi. Duboko potresen ovim pretnjama on mora da nastavi svoj parohijski rad u nedelji ispred sebe.
Tokom trajanja filma mi imamo uvid u brojne duboke razgovore sa različitim članovima malog irskog grada u kome se radnja dešava. Ispostavlja se da svaki od sugrađana ima moralnih problema i svaki od njih se lako može povezati sa pretnjom koju je otac Džejms dobio. Ipak, kada bi sklonili taj efekat trilera koji se prožima ovom dramom mi i dalje dobijamo jedan veoma dobar i funkcionalan film, prvenstveno zbog izvanredno napisanih likova i dijaloga koji se odvijaju između njih. Upravo su ti dijalozi i teme koje se prožimaju njima svojevrsni centar priče, a ne sama sudbina oca Džejmsa, kao što se stiče utisak na prvi pogled.
Svi likovi u filmu su, na neki način, slomljeni ljudi. Njih ima ukupno dvanaest i svakog od njih muče drugačiji problemi, pa postoji podatak da su likovi povezani sa apostolima kojih je takođe bilo dvanaest. Calvary nije film o religiji, ali ima dosta bitnih stvari da kaže o veri i hrišćanskim vrlinama uopšte. Veliki plus dijalozima daje suptilni crni humor koji je u ravnoteži sa velikim brojem duhovnih pitanja. Lokacija u kojoj je film smešten je takođe simbolična, jer gledalac biva ušuškan u prelepi irski pejzaž sa morskim talasima koji predstavlja neku vrstu dijametralne suprotnosti likovima koji tu žive.
Brendan Glison je fantastični glumac koji već dokazano ima odlično saradnju sa braćom MekDonah (glumio je i u filmu In Bruges koji je režirao i napisao Martin McDonagh). Braća MekDonah su vrsni scenaristi koji lako razrađuju radnju, pišu bogate likove i dijaloge u kojima svaka reč smisla, a njihova specijalnost je dodavanje crnog, oštrog britanskog humora tačno tamo gde treba. Likovi su povereni proverenim glumcima, pa tako Kris О’Daud (Chris O’Dowd) glumi čoveka čija žena ima aferu sa radnikom iz Afrike, dok Keli Reili (Kelly Reilly) glumi ćerku oca Džejmsa koja prolazi kroz teška vremena. Lično mi je bio najzanimljiviji Eidan Gilen (Aidan Gillen) kog svi znamo iz serije Game Of Thrones, u ulozi lekara ateiste.
Calvary je vrhunska, spora drama koja se bavi moralnim padom savremenog čoveka i načinima na koji se svaki pojedinac nosi sa njim. Sjajna gluma, vrhunski scenario i univerzalne teme kojima se film bavi, šta ćete više od dobre drame. Po mom mišljenju, čeka ga lagana nominacija za Oskara za najbolji strani film.
9/10
