Nedavno je izašao Peninsula, nastavak filma Train to Busan koji je svojevremeno dobio dosta pažnje zahvaljujući prostoj činjenici da filmaši iz Južne Koreje ne mogu da omanu – prilično zapostavljenom podžanru zombi-horora je pružio neophodnu svežinu i nije ostao u okvirima klasične žanrovske zabave. S obzirom da većina poštovalaca ovog žanra planira da pogleda nastavak, ovo je idealna prilika da se zajedno podsetimo filma od koga je sve krenulo (iako je tehnički to animirani film Seoul Station). Film potpisuju Sang-ho Yeon i Joo-Suk Park.
Kao što i sam naziv kaže, radnja filma je smeštena u brzi voz koji saobraća od Seula do Busana. Upoznajemo Seoka Vua (Yoo Gong), čoveka posvećenog poslu koji svoju zapostavljenu ćerku vodi kod svoje bivše žene u Busan. Upoznajemo i druge putnike voza među kojima se izdvajaju par koji čine trudnica i njen prilično jak pratilac, tim igrača bejzbola, dve starije sestre i beskućnik. Ubrzo po kretanju voza očigledno zaražena slepa putnica kreće u napad koji će dovesti do haosa i borbe za opstanak nesrećnih putnika…
Smeštanjem radnje unutar skučenog i zatvorenog prostora kao što je voz se postavila logistika za brzo širenje zaraze, pa horda krvožednih zombija postaje sve veća. Malobrojni preživeli će morati da se konsoliduju i udruže snage kako bi preživeli, ali ispostaviće se da to nije tako lako. Umesto horde zombija, kao negativac će isplivati preplašeni i veoma sebični biznismen Jon Suk (Eui-sung Kim), koji će u ovom haosu učiniti sve kako bi ostao živ. U ovakvom odnosu snaga, agresiju i opasnost ne šire samo zombiji, već i civilizovani ljudi.
Dopalo mi se što je u filmu krvavi haos nastao u zemlji koja ima reputaciju gotovo sterilno čiste i kulturne države, pa on nekako dođe još više do izražaja. Kao što se i očekuje, antagonista u vidu Seok Vua će do kraja filma doživeti preobražaj, ali će ta promena biti izvedena postepeno i ubedljivo. Što se tiče ostalih likova, oni su tu da nam predstave ljudskost u onom najboljem ili najgorem obliku, ali će biti dovoljno na ekranu da osetimo da nam je stalo do njih, makar delovali jednodimenzinalno. Emocionalna drama na momente može delovati prenaglašeno, ali definitivno ne i isforsirano.
Iako je tematski sličan sa drugim filmovima iz podžanra, ovaj film uspeva da se posmatra posebno. Pre svega, tehnički gledano – zombiji u ovom filmu nisu klasični zombiji jer nisu bili pod zemljom. Smeštanjem radnje u voz u pokretu priča je tempirana tako da zadrži napetost i zanimljivost tokom čitavog trajanja. Takođe, film se ne trudi da bude strašan koristeći metode kao što je jumpcut. Umesto horora publici pruža uzbuđenje praćeno brzom akcijom, radnja se odvija po danu i uglavnom se oslanja na ljude i njihovu borbu da prežive – dodavanjem novih okolnosti i prepreka je omogućena potrebna svestranost.
Train to Busan me je podsetio na još jedan film koji je radio južnokorejski filmaš i kome je radnja smeštena unutar voza – Snowpiercer. U ovom filmu se takođe dosta toga vrti oko klasnih razlika, ali ne toliko izraženo. Identično je što su akcione scene kvalitetno realizovane, sa koreografijom kakva se i očekuje od azijskih autora. U suštini, film poseduje dosta toga što će ostaviti pozitivan utisak, naročito ako ste ljubitelj ovog podžanra i filmova iz Južne Koreje. Naravno, tuneli u filmu su malo predugački i zombiji se često ponašaju u skladu sa zahtevima scenarija, ali to nije toliko strašno da bi se uzelo kao velika mana.
Train to Busan je uzbudljiv i zabavan horor-triler koji kombinuje različite žanrove, a pri tome zadržava karakteristike žanra koji deluje kao da nema šta novo da ponudi – film sa obiljem adrenalina, napetosti i, pre svega, ljudskosti.
moja konačna ocena: 9/10