Prava je, a možda i nesaglediva šteta da ostvarenje “Bruna, devojka s Interneta” Brazilca Markusa Baldinija (Marcus Baldini) stiže pred ovdašnje gledalište sa tako debelim zakašnjenjem u odnosu na svog nesumnjivog prekookeanskog kreativnog dvojnika – film ”Mlada i lepa” (”Jeune & Jolie”, 2013) francuskog reditelja Fransoaza Ozona, iako je produkciono rođeno čak pune dve godine ranije. U suštini, ova dva naslova dele ne samo zajedničku inspirisanost prvoklasnim uzorima iz slavne kinematografske prošlosti (novi talas, Bunjuel), nego i zapanjujuću tematsku, karakternu i motivsku sličnost s kojom nastoje da nam predstave sudbine svojih maloletnih ili jedva punoletnih junakinja, fatalno pobunjenih protiv okruženja u kojima odrastaju.
Definitivno određeni uronjenošću u sumorni svet prostitucije i seksa bez emocija, ova dva filma naravno dele i kontradiktorno-voajersku formalnu atraktivnost, ali je renomiranijem Ozonu očigledno u startu bilo kudikamo lakše i jednostavnije da raspali festivalske i kritičarske strasti, dok je Baldinijevo delo nažalost ostalo na marginama globalnih arthaus krugova. U stvarnosti, međutim, objektivna vrednost ova dva rada je obrnuto proporcionalna pažnji i uspesima koje su požnjeli, jer dok je Ozonov film u najboljem slučaju ušminkan i idejno nemušt izgovor za jalovo sredovečno fantaziranje na odabranu temu, Baldinijevo delo iz nje ipak izvlači mnogo ubojitije socijalne, ekonomske i psihološke poente, beskompromisno nas suočavajući sa sadržajem koji daleko prevazilazi okvire umetnički vešto zakamufliranog mekog ili nešto tvrđeg pornića.
Ukoliko prosto zamenite imena glavnih junakinja i kratkotrajno zažmurite pred nedvosmislenim razlikama u jeziku i miljeu, dva pomenuta filma kao da zaista pripovedaju istu banalnu priču: vrlo mlada i tek stasala devojka iz imućne porodice, nošena postpubertetskom konfuzijom i burom hormona, naprasno napušta svoj dotadašnji udobni život i preko noći se preobražava u prostitutku nezajažljivih apetita. Dodajte na to i danas nezaobilaznu pomoć Interneta i njegovih parazitskih društvenih mreža kao (između ostalog) dokazanih i opasnih kanala razvrata, i pred vama i svima nama je sinopsis kojim su u nekom momentu baratali i Baldini i Ozon, uprkos savršeno različitim polazištima, ubeđenjima i konačnim namerama.
U oveštalo buržuaskoj sredini kakva je Francuska, tinejdžerska pobuna koja kulminira u živom blatu prostitucije je arhetip s utemeljenom tradicijom, iskaz kojem površno gledano možda i nije potrebno ikakvo objašnjavanje, pa otud i ne čudi da je Ozon svoj kroki porinuo i razradio kao pikantnu sapunicu, grešno i gotovo bolesno zatreskan u obespokojavajuću lepotu odabrane protagonistkinje. S druge strane, Baldinijeva ”Bruna, devojka s Interneta” nikako nije takva, samodovoljna autorska marioneta, već punokrvan i izuzetno složen lik koji breme vlastitih izbora i odluka uglavnom trpeljivo nosi na sopstvenim plećima, verovatno naivno i istrajno verujući u onaj ćup sa zlatom koji svakog od nas čeka na kraju njegove duge.
Poistovećujući sredstva sa ciljem, Ozon je hotimično uplovio u artističko samozadovoljstvo koje svaku dalju diskusiju o njegovom filmu čini izlišnom, dok su za Baldinija mučno omamljujuće seksualne avanture njegove naslovne junakinje definitivno samo važni elementi u široj, polemičnoj i nimalo optimističnoj slici društva koju želi da dosegne. Dinamična tranziciona sredina sa mahom mladom nacijom u neprestanom pokretu, ali takođe i jedna od najbrže bujajućih ekonomija u savremenom svetu, današnji Brazil svakako nije mesto koje ima vremena za salonske metafore i prigušeno socijalno teoretiziranje, nego je pre zahuktali žrvanj u kojem je lako pogrešno protumačiti potrebu za ranim i ekspresnim egzistencijalbo-materijalnim osamostaljenjem i potom se izgubiti u toj nemilosrdnoj trci.
Odlučna i hrabra, Baldinijeva Bruna zato – i pored svih izazova i stradanja – ne spada među žrtve i tragične heroine ovovekovnog univerzuma, jer su njen beg od stvarnosti i posledično seksualno udarništvo samo oruđa za kojima poseže jedna silno intrigantna individua u potrazi za trajnim razrešenjem dilema koje je toliko snažno protresaju i motivišu. Upravo usled svega toga opipljiva telesna teskoba koju nužno izaziva ovakva ”Bruna, devojka s Interneta” vremenom jenjava i bledi, dozvoljavajući samom filmu da se preokrene u zanimljivo svedočanstvo o putevima i stranputicama koji se otvaraju pred generacijama koje bez sumnje jesu budućnost naše zabludele civilizacije. Kao autor, Markus Baldini ovim delom možda nije stekao onolike profesionalne kredite kolike je zaslužio, no izvesno je kako će u predstojećem vremenu njegov film samo dobijati na značaju i vrednosti, dokazujući da memoari jedne moderne gejše mogu biti i slojevit bioskopski dokument o visokoj ceni ličnog i društvenog progresa.
9/10
Autor: Aleksandar D. Kostić