My daddy is the smartest person in the whole flat world!
Četrnaest godina nakon što je kazahstanski novinar ženomrzac i antisemit Borat Sagdijev došao u SAD da snimi dokumentarac o velikoj američkoj naciji on se vratio u “US and A”. Iako je zvanično penzionisan još 2007. godine, Sacha Baron Cohen je prošle godine krenuo sa snimanjem novih skečeva. Malo je čudno ponovo gledati Borata u 2020. godini, ne samo zato što je prošlo toliko vremena, već zbog toga što je ova godina definisana globalnom pandemijom, a sveprisutna politička korektnost postigla svoj vrhunac.
Zaplet nastavka se odvija oko Boratovog pokušaja da podmiti člana predsedničke administracije SAD Majkla Pensa kako bi vođu Kazahstana učinio pripadnikom međunarnog kluba jakih ljudi koji čine Putin, Tramp, Erdogan i drugi. Kao mito će biti ponuđen majmun koji je ministar kulture i porno zvezda u Kazahstanu, ali sticajem okolnosti Borat ostaje bez njega. Suočen sa pogubljenjem kod kuće, Borat gleda snimak na kome Tramp komentariše žene i kao alternativu majmunu pronalazi svoju 15-ogodišnju ćerku Tutar (bugarska glumica Marija Bakalova). Ona mora da prođe proces fizičke transformacije i prilagođavanja na američku kulturu kako bi bi bila dostojan poklon…
Alterego veoma inteligentnog komičara Saše Barona Koena je u nastavku stariji i mnogo poznatiji, ali upadljivije politički nekorektan i uvredljivije smešan nego što je bio 2006. godine. Koen je napravio karijeru ovakvim tipom komedije u kojima centar humora nije on, nego reakcije drugih ljudi na njegovu pojavu ili ponašanje. Kao i prvi deo, nastavak je predstavljen kao mokumentarac sa Boratovim intervjuima, neizbežnim nezgodama, ismevanjima ili dovođenjima sagovornika u neprijatnu situaciju, kao i tenzijama zbog potencijalnih konfrontacija.
Borat služi kao ogledalo svojih sagovornika, čineći ih nesvesnim učesnicima svoje predstave i reflektujući njihove raznovrsne predrasude ili zadrtost. Njegove šale svakako dolaze od čoveka koji ne treba biti shvaćen ozbiljno, naročito jer ljudi znaju ko je Borat i te šale izgledaju naročito pogrešno u dobu političke korektnosti. Koen pronalazi način da prevari svoje sagovornike tako što njegov Borat dobija sopstvene alteregove i time što u nastavku ima svojevrsnog pomoćnika u vidu ćerke Tutar sa kojom ljudi nisu upoznati.
Tutar je savršen saučesnik u Boratovim skečevima, a iznenadilo me je što je i više nego dostojno realizovala scene u kojima nema Borata nego je ostala sama na svome. Njeno prisustvo je dovelo do materijala koje Koen nikako ne bi mogao sam realizovati i uopšte ne bi bilo pogrešno kada bi se film zvao Borat i Tutar, naprotiv. Dok su Boratove šale više političke prirode (ubacuje se na nacionalnu konvenciju republikanaca prvo obučen kao član KKK, a zatim prerušen u Trampa, provodi vreme u izolaciji sa teoretičima zavere i nastupa na protestu desničara), Tutar nam predstavlja šale koje više podsećaju na klasičnog Borata i predstavljaju sukob kultura i predrasuda.
Najviše prašine su podigle poslednje dve scene koje su punile novinske naslove i pre nego što je film potvrđen. To se posebno odnosi na scenu sa Rudijem Đulijanijem, bivšim gradonačelnikom Njujorka i Trampovim ličnim advokatom, čiji se eksces sveo na prepucavanje sa demokratama umesto da mu se završi karijera. Upravo ta scena predstavlja poentu ovog nastavka kome nije u cilju da se ljudi smeju samo šalama vezanim za kulturu ili predrasude oko Kazahstana, već i modernom američkom društvu i politici.
Nastavak Borata nije samo kolekcija skečeva nego i film sa zadovoljavajućim narativom koji predstavlja kombinaciju satire američkog društva i jeftinije, grublje komedije – film koji nije toliko dobar kao original, ali koji dokazuje da Saša Baron Koen i dalje ima materijala i volje da uspešno razotkriva, ukazuje i ismeva.
moja konačna ocena: 8/10
