The Boondock Saints (1999)

The Boondock Saints je tip filma koji preporučite svakome ko traži čistokrvnu pucačinu, iako ste svesni da se ne može svakome dopasti. Mnogi ga smatraju nedonoščetom koji bi potpuno sazreo da je scenario pao u ruke Tarantinu ili Gaju Ričiju, ali je i pored toga autor Troj Dafi (Troy Duffy) snimio nešto što je postalo kultni film žanra, iako je imao baksuz da bude izdat u vreme Columbine masakra, što mu je znatno uticalo na gledanost, distribuciju i prihode.

Glavni junaci su braća Konor (Sean Patrick Flanery) i Marfi MekManus (Norman Reedus), šljakeri iz bostonskog radničkog kvarta koji pričaju nekoliko jezika i izraziti su vernici. Priča počinje kada u njihov lokalni pab uleti grupa ruskih mafijaša koja želi da preuzme zemljište na kome se pab nalazi. Braća u činu samoodbrane ubijaju dvojicu Rusa što će im doneti skoro herojski status. Ponešeni slavom, MekManusi rešavaju da očiste grad od kriminalaca, dok im je za petama ekscentrični FBI agent Pol Smeker (Willem Dafoe).

Eksplicitan i eksplozivan uvod, koji uključuje wc šolju i skok (svako ko je video ovu scenu je ne zaboravlja), nas baca u nasilan svet Bostona u kome su krimosi na sve strane, dok MekManusi postaju i sudije i izvršioci pravde. Brz tempo ne usporava nijedne sekunde dok film postaje festival metaka u kome se svakog momenta pojavljuju upečatljivi i zanimljivi likovi. Vidi se da je autor uzeo karakteristike filmadžija koji su mu uzori i, iako ih nije sklopio najsrećnije, pružaju odličnu zabavu svakome ko se opušta uz dobru pucačinu.

Evidentno je da je najveći uzor Kventin Tarantino – prva asocijacija je svakako na Džulsa Vinfilda iz Pulp Fiction-a i njegovu čuvenu molitvu, jer se braća MekManus ponašaju isto pre egzekucije krimosa, a druga što priča nije predstavljena hronološki, što je svakako plus. Vidljiv je i šmek Gaja Ričija, naročito u akcionim scenama koje prožima rok muzika, kao i hongkongškog maestra akcije Džona Vua (slow-motion scene pucanja). Scenario je pitak i energičan sa dosta neočekivanog humora, psovanja, spominjanja hrišćanstva u širokom kontekstu i obrta koji su i urnebesni i apsurdni.

Pod onim nije ih sklopio najsrećnije iz trećeg pasusa konkretno mislim da je dosta stvari preneglašeno, pa donekle u jednom momentu film ismeva sam sebe. Moram spomenuti da mi je zaplet koji se svodi na braća pucaju u ime vere donekle odbojan, pre svega jer mi je muka od stvari koje se čine u ime vere. Svidelo mi se što nema besmislenih jurnjava automobilima ili velikih eksplozija, nego je akcija usmerena na same likove.

Šon Patrik Fleneri i Norman Ridus su odlični kao tandem glavnih likova, dopunjuju se i harizmatični su, ali moram konstatovati kako su nekoliko scena preglumili. Ako je nešto što je prenaglašeno – dobro, to je svakako performans Vilijama Defoa kao gej FBI agent koji je lud na način na koji samo Vilijem Defo može biti. Osim njega, koji čini da tandem braće donekle bude gurnut u drugi plan, tu je i Dejvid Dela Roko (David Della Rocco), kurir za italijansku mafiju koji je blizak prijatelj MekManusa i poprilično tupav.

The Boondock Saints je čistokrvna pucačina koja zbog poveće doze kopiranja poznatih autora i religije koje se prožima filmom ne može biti shvaćena previše ozbiljno, ali itekako može poslužiti da se ljubitelji žanra lepo provedu.

moja konačna ocena: 7/10