Boiling Point je britanska drama koju potpisuje Filip Barantini i koja predstavlja ekspanziju njegovog istoimenog kratkog filma iz 2019. godine u kome je takođe glumio Stiven Grejem. Film je premijerno prikazan na 55. međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, dok je bioskopska distribucija krenula pre nekih desetak dana. Čitav film je snimljen jednim kontinuiranim snimkom koji traje devedeset minuta.
Radnja filma prati Endija Džonsa (Grejem), glavnog kuvara u popularnom i otmenom londonskom restoranu. Pred njim i njegovom ekipom je veoma prometno veče koje počinje iznenadnom posetom inspektora za zdravlje i bezbednosti na radu, koji zbog nepravilnosti kuhinji smanjuje ocene. Endi se trudi da kontroliše svoje raznoliko osoblje, da ublaži tenzije između radnika u kuhinji i ostalih zaposlenih, ali i da zadovolji razne zahteve svojih gostiju. U tom stresnom okruženju na videlo izlaze njegove lične i profesionalne krize.
Prosto rečeno, Boiling Point je drama koja prati ono što se dešava „iza scene“ u jednom užurbanom i prepunom restoranu. Priča jednostavno posmatra sve odnose i sukobe koje se dešavaju u ovom radnom okruženju i sve što gledamo nam je predstavljeno sa impresivnim, na momente neprijatnim stepenom verodostojnosti i uverljivosti. Od momenta kada Endi uđe u kuhinju mi smo uvučeni u uzbudljiv i stresan svet o kome većina nas malo zna.
Naša centralna figura ima privatnih problema za koja saznajemo na samom početku jer ima konfilkt sa svojom suprugom zbog toga što je Endi propustio sportsko nadmetanje njihovog sina. Očekuje ga veče koje bi bilo dovoljno stresno da je u svom najboljem izdanju, a lični problemi ga dodatno ometaju. Endi celo veče provodi na ivici sloma, a sve što se dešava na poslu dodatno sugeriše da će dostići „tačku ključanja“ – zdravstvena ocena restorana je pala, kuvari su na ivici da odustanu, menadžerka nervira sve koji tamo rade, restoran je prepun i nema dovoljno osoblja, dok su zalihe u kuhinji male.
Kamera uglavnom prati Endija dok povremeno akcentuje epizodne likove kako bi istakla pojedine zaposlene, goste ili tekuće probleme. Među njima je perač sudova koji se trudi da ne radi, grupa influensera koji žele da naruče van menija, gošća sa alergijom, rasistički poznavalac vina, ali i slavni kuvar Alister koji je nekada bio Endijev šef i koji je sa sobom poveo oštru kritičarku hrane. Autorova zamršena logistika radnje osigurava da skoro uvek postoji neka užurbana aktivnost, čak i u pozadini ili ivicama kadrova.
Objektivno gledano, priča je veoma tanka, ali sve vreme poseduje osećaje pritiska i stresa koji slabiju priču odlično kompenzuju. U prilog tome ide intenzitet filma koji ne jenjava do same završnice, kao i činjenica što postepeno shvatamo da gledamo pravo tehničko i logističko dostignuće. Glumački nastupi su impresivni, ne zato što svaki glumac ili glumica stvaraju šaren, sebi svojstven i čvrsto definisan lik, već i zbog načina kako balansiraju sa teškim poslom rada u restoranu.
Boiling Point je užurbana kuhinjska drama koja je realizovana neprekidnim 90-ominutnim snimkom – realističan film koji nam iskreno i neposredno predstavlja napet i stresan posao radnika u restoranima.
moja konačna ocena: 8/10
