Savremeni film je teško zamisliti bez braće Koen (Joel Coen, Ethan Coen), tandema filmaša iz Minesote čiji su radovi prava poslastica za ljubitelje sedme umetnosti i retko ko nije pogledao bar jedan njihov film. Duo je danas sinonim za kvalitet i postiže uspehe i kod publike i kod kritike, a sve je počelo pre 32 godine filmom Blood Simple, niskobudžetnim i sa mukama snimljenim krimićem, koji je nagoveštavao sav talenat koji braća imaju.
Zaplet je karakterističan za noir-filmove u kojima su glavni junaci neverna žena, muž željan osvete i ljigavi detektiv. Priča prati Ebi (Frances McDormand), mladu ženu, koja svog supruga Martija (Dan Hedaya), vlasnika bara, vara sa šankerom Rejem (John Getz). Nakon što mu privatni detektiv Lorin (M. Emmet Walsh) saopšti loše vesti, Marti ga unajmljuje da ih se ratosilja dok se on skloni na par dana. Kao po običaju, naizgled jednostavan plan počinje da se komplikuje na svakom koraku, a događaji će izmeniti živote svih učesnika.
Braća Koen imaju kontrolu nad svakim segmentom svog filma, produciraju ga, režiraju, sami pišu scenario, bave se montažom, sarađuju sa uskim krugom muzičkih urednika i kinematografa, a kada glumiš u njihovom filmu znači da znaš svoj posao. Upravo zbog svega navedenog njihovi filmovi su kao stvoreni za uživanje, visokostilizovani, sa odličnim pričama i vrhunskom glumom. Ipak, od nečega se moralo krenuti kako bi se stiglo do statusa koji imaju danas.
Blood Simple je, uslovno rečeno, jednostavan krimić koji kao centralnu temu ima ljubomoru i pohlepu, posredno ismeva američki san, a na neki način je i satira klasičnih noir-filmova. Iz više razloga se razlikuje od ostalih radova ovog dvojca, pre svega jer dijalozi nisu tako dobri kao što bi se očekivalo od njih, a karakteristični humor se blago prožima radnjom. Ako bih morao pronaći dve reči koje ga najbolje opisuju, to bi bile krvava bajka. Autori se često bave marginalcima američkog društva sa svojim specifičnima motivima i filozofijom života i sposobni su da u svega dve rečenice stvore sliku o liku iz scenarija. Ovoga puta su kreirali likove koje vodi pohlepa i ljubomora, ne mogu se baš pohvaliti inteligencijom i na vazi pozitivac-negativac više naginju ovom drugom tasu. Situacije u koje upadaju su apsurdne, a njihove reakcije i postupci, koje pokreću impulsivnost, nedostatak komunikacije ili ljubomora, ih čine sve apsurdnijim.
Ono što je neiskusnim scenaristima falilo u priči su uspeli da pokriju vizuelnim rešenjima, kinematografijom koja je sjajna s obzirom koliki su budžet imali i muzičkim deonicama. Pun krvi, ovaj neo-noir ima inovativna i zanimljiva vizuelna rešenja koja će obeležiti karijeru braće Koen, a dosta pažnje posvećuju zvucima i dramskim pauzama. Posebno upečatljiva scena je kada kamera klizu po šanku, podiže se kako bi preskočila pijanca i tačno u momentu kada se ponovo spusti, kreće muzika – pravo savršenstvo.
Što se tiče glumaca, najjači utisak ostavlja Emet Volš u ulozi detektiva, poslovično ljigav, proračunat i sa smejanjem koje odzvanja u glavi danima posle gledanja filma. Frensis MekDormand je supruga Džoela Koena i ovo je njen takođe debitantski film, u kome je iznenađujuće ženstvena. Den Hedaja se pretplatio na uloge nezgodnih tipova i takav je i ovde (jako ga je teško ubiti), dok mi je Džon Gets kao Rej prilično smetao tokom gledanja.
Blood Simple je neo-noir triler sa specifičnim humorom, nesvakidašnjim likovima, dosta nasilja i upečatljivim vizuelnim utiskom. Sigurno se neće dopasti svim ljubiteljima žanra, ali svaki poštovalac filma kao umetnosti bi ga morao pogledati, pre svega jer je jedan od pokretača američkog nezavisnog filma tokom osamdesetih, a zatim i jer je debitanstki rad braće Koen u kome se nazire njihova filmska briljantnost.
moja konačna ocena: 8/10