The Blind Side (2009)

Vasa ocena filma:

[Total: 3 Average: 4.3/5]

– You’re changing that boy’s life.
– No. He’s changing mine.

Biografske drame koje se bave sportistima ili ljudima koji rade u sportu po pravilu imaju inspirišući karakter – takve priče retko koga ostavljaju ravnodušnim. Filmovi kao što su Remember the Titans ili Moneyball predstavljaju sport u pravom smislu te reči, kao nešto što se igra srcem, a ne kao sredstvo za zarađivanje. Sa druge strane, postoje i sportske drame koje se bave neočekivanim uspesima pojedinca, koji dokazuju da zalaganje, trud i bezuslovna podrška često dovode do vrhunskih rezultata. Takav je slučaj i sa ovim filmom koji potpisuje Džon Li Henkok (John Lee Hancock).

The Blind Side je baziran na istinitoj priči o bračnom paru Li En Tuohi (Sandra Bullock) i Šon Tuohi (Tim McGraw) koji su uzeli pod svoje beskućnika Majkla Ojera (Quinton Aaron). Big Majk ne zna ko mu je otac, majka mu je nestabilni narkoman, ima veoma slabo obrazovanje, ali svojom korpulentnom građom predstavlja veliki talenat za američki fudbal. Porodica Tuohi mu pruža maksimalnu podršku, on živi sa njima i čine sve kako bi uspešno završio srednju školu i kako bi dobio stipendiju za neki od koledža. U ovom filmu vidimo njihov odnos od prvog susreta, pa sve do Majklovog prvog dana na koledžu.

Pre gledanja filma sam očekivao mnogo više američkog fudbala, ali je on gurnut u stranu u korist priče koja se više bavi odnosima između likova nego samim sportom. Sportski filmovi su često predvidljivi, poneki znaju i da eksploatišu sportistu ili čitav sport, svako zna da će glavni junak na kraju uspeti, pa su autori u ovom slučaju uspešno izbegli pojedine klišee. Iako se centrira kao sportski biopik, The Blind Side je mnogo više socijalna, pa i porodična drama. Može se reći da mi je više glavni lik Li En, kao žena koja je svojim zalaganjem stvorila uspešnog sportistu, od samog Majkla oko koga se radnja odvija, koji je više transformacija od beskućnika do sportiste nego klasičan glavni junak.

Priča Majkla Ojera je za svako divljenje. Džin dobrog srca koji je od ranog detinjstva naučio da potisne loše stvari koje mu se dešavaju i da odraste u čoveka koji nikog ne krivi i koji ni na koga nije besan. Bez osnovnih uslova za život, bez podrške i oslonca, sa jednom kesom u kojoj su mu stvari, susreće se sa Li En koja mu pruža sve i ostavlja mu da se skoncetriše samo na učenje i da razvija svoj talenat. Mnogi negativni komentari vezani za ovaj film se odnose na motive te žene (bogata republikanka iz luksuznog kvarta) da se posveti beskućniku iz geta, jer je, po rečima mnogih, to uradila jer je prepoznala njegov sportski talenat, a ne kao nešto što bi svaka prava hrišćanka uradila.

Normalno je da se sve scene iz filma nisu zaista desile i u pravom životu, ali u ovom slučaju i te izmišljene scena rade svoj posao. One nisu tu kako bi igrale na sentimentalnu kartu emocija kod gledaoca, nego kao način da se prikaže Majklov put ka samopoštovanju, uspehu i otkrivanju sebe. Svidelo mi se što su mu biološku majku predstavili kao ženu koja nije izgubila dostojanstvo iako nema ništa drugo. Takođe, postoji i nekoliko spontano komičnih scena (melodija trenerovog telefona na utakmici npr.). Ako bih morao izdvojiti mane u filmu, to bilo nešto duže trajanje, nedovoljna razrada sporednih likova, pre svega ostalih članova porodice Tuohi, kao i predvidljivost koja se nikako nije mogla izbeći.

Sandra Bulok je ulogom u ovom filmu dobila Oskara za sporednu glumicu. Ona pruža jedan emocionalan performans o ženi koja ima ispunjen život, ali čiji život činom milosrđa dobija novu dimenziju, nove brige, ali i iskrenu ljudsku sreću. O motivima njenog lika za taj postupak ne bih rekao ništa, osim da je svakako za poštovanje što je beskućnika sklonila sa ulice i pružila mu sve. Bulokova je u filmu zaista prijatna za oko, iako joj akcenat neki put ima kontraefekat. Nema puno bitnih likova u filmu, ali se svaki ističe na svoj način i svaka čast glumcima na njihovom odlično odrađenom poslu.

The Blind Side je biografsko-sportski film u kome je međuljudska drama zauzelo mesto sportskim scenama. Činjenica je da ide predvidljvim tokom, ali na sjajan način, bez klasične patetike, prikazuje rezultate bezuslovne podrške, čak i u slučajevima kada ta podrška nije tipična ili odobrena od strane okoline.