If I would have known this was a Klan meeting, I wouldn’t have taken this motherfucking gig. Goddamn.
Kao što sam spomenuo u uvodu teksta za njegov verovatno najbolji film Do The Right Thing, Spajk Li (Spike Lee) je cenjeno autorsko ime koje se u svojim radovima uglavnom bavi političkim problemima crnaca u SAD-u. Između ostalog, smenjuje teme odnosa između rasa, rasne diskriminacije, uticaja medija na svakodnevni život, urbani kriminal, siromaštvo i slično. Njegov najnoviji film BlacKkKlansman je producirala ekipa koja je proizvela Get Out i nudi nam još jedno provokativno istraživanje međurasnih odnosa unutar Amerike.
Film se bazira na istinitoj priči i smešten je u sedamdesete godine prošlog veka, usred jačanja pokreta za građanska prava. Priča prati Rona Stolvorta (John David Washington), koji postaje prvi detektiv afro-amerikanac u policijskom odeljenju Kolorado Springsa. Kako bi dokazao svoju vrednost, rešava da se infiltrira u lokalnu grupaciju Kju Kluks Klana, a za taj poduhvat ubeđuje svog starijeg kolegu Flipa Zimermana (Adam Driver), koji je Jevrejin. Njih dvojica otkrivaju tajne planove klana i rešavaju da ih na sve načine spreče u tome…
Spajk Li je, u saradnji sa svojim scenaristima, napravio film koji poseduje jedinstveno čudnu instinitu priču sa obilje informacija, koja deluje relevantno i u modernom dobu, jer je sve veći broj ljudi kojima je dosta rasne tolerancije, političke korektnosti i multikultularizma. Ispod narativa se kriju rasprava i veoma detaljna analiza, a akcenat je stavljen na ključne razlike između rasne politike i rasizma u klasičnom smislu.
Na samom početku slušamo doktora Birogarda, koji sa akademskog stanovišta iznosi stavove o neophodnosti i bitnosti rasne segregacije. U početku miran, njegov monolog postaje sve više pun besnog rasizma, što konačno rezultira gubitkom svakog intelektualnog argumenta i ispoljavanja osećanja. Na taj način postaje jasno ono što svi znamo – ukoliko je vaša ideologija zasnovana na proizvoljnom besu, pitanje je vremena kada će ta mržnja ukloniti i osnove zdravog razuma kod dotičnog pojedinca.
Od samog početka, film nas napada jezikom i ciljevima onih čija se politika zasniva na rasizmu, a koje je zdrav razum napustio davno pre nego što su usvojili svoje političko razmišljanje. Pripadnici Klana dozvoljavaju sebi da im mržnja zauzme najveći deo svakodnevnog života, što otvara put glavnim junacima i njihovim planovima. Scenaristi su adaptirali knjigu Rona Stolvorta sa njegovim poduhvatom i to jeste centralni deo narativa, ali koriste priliku i prikažu istoriju i ideologiju KKK-a, efektno koristeći scene iz čuvenog i veoma uticajnog filma Birth of Nation.
Na taj način, Spajk Li elaborira o tome kako kultura, konkretno filmovi, i novinski naslovi utiču na mišljenje i stavove običnog čoveka, a samim tim i na politiku. Vrhunac predstavljaju dve uporedne scene, kada u jednoj slušamo priču čoveka koji je bio svedok linčovanja, dok u drugoj prostoriji članovi KKK-a sa entuzijazmom gledaju gorepomenuti film u kome je crnac osuđen na smrt.
BlacKkKlansman je pun ovakvih detalja koji pokazuju da se Amerika nije puno promenila od 1915, godine, a činjenica da ovaj film mnogo više prate politički komentari i rasprave, umesto glorifikovanja genijalnog dela subverzije glavnih junaka, jasno pokazuje koliko je Spajk Li uspeo u svojim namerama. Snimcima na kraju filma, autor još jednom naglašava da mržnja iz prošlosti utiče na sadašnjost i, ako ostane nepromenjena, uticaće i na budućnost svih nas – imena organizacija ekstremne desnice se mogu menjati, ali ideologija ostaje nepromenjena.
Slažem se, što se tiče političkih poruka, BlacKkKlansman je fantastičan, ali retko koga sa ovih prostora zanimaju stavovi Spajka Lija. Film nam nudi zanimljivu istinitu priču, koja je prilično osakaćena dužinom filma, dodavanjem nebitnih likova koji su ništa više od karikatura i dodavanjem fiktivnih dešavanja, kako bi se gradila tenzija ili postigao efekat, a ti dodaci često nemaju nikakvog smisla ili su bez uticaja na glavnu priču. Na nekoliko scena sam se iskreno nasmejao, glumci su fantastični i sa tehničke strane nema nikakvih mana, ali je ovaj film mnogo manje zabavan i zanimljiv nego što sam očekivao.
BlacKkKlansman je novi film Spajka Lija u kome autor povlači jasnu paralelu između današnje Amerike i one iz sedamdesetih i efektno iznosi svoje političko-umetničke stavove, čineći da istiniti događaji na kojima se scenario bazira budu sporedni u sopstvenom filmu.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
