U retkim momentima, kao sinoć, imao sam priliku da odem u bioskop. Izbor je bio između Blackhat koji je režirao Majkl Man (Michael Mann) i The Water Diviner u režiji Rasel Kroua, koji igra i naslovnu ulogu. Izabrah ovaj prvi iz poštovanja prema Manu, lično vrlo dragom režiseru i njegovom radu. Kako sam samo pogrešio. Man iza sebe ima stvarno impresivnih filmova: Manhunter, Last Mohicans, Heat, Insider itd. Uvek je imao svoj pečat i gledati njegove filmove je uvek bilo zadovoljstvo. Tako nešto sam očekivao i od ovog. Pored njegovog imena tu se našla i veoma dobra glumačka ekipa na čelu sa Krisom Hemsvort (Chris Hemsworth) i Viola Davis (Viola Davis).
Kineska nuklearna elektrana biva napadnuta od strane hakera, koji gaseći sistem za hlađenje izaziva havariju sa brojnim žrtvama. Sličan napad dešava se i u SAD-u, ali bez posledica. FBI, zajedno sa kineskim Sajber Krajm odredom radi na slučaju. Kapetan kineskog odreda Čen Davai (Leehom Wang) koji je studirao na MIT-u u SAD, prepoznaje kod koji je korišten za napad, samo što ima određenih izmena. Kod je svojevremeno napravio Nik Hatavej (Hemsvort), njegov bivši cimer, koji je trenutno u zatvoru zbog hakerisanja. U dogovoru sa FBI timom Kerol Baret (Dejvis) i Mark Džesap (Holt McCallany) izvode ga iz zatvora kako bi im pomogao da uhvate hakera odgovornog za napad. Timu se priključuje i Davaieva sestra Čen Lien (Wei Tang) i potera kreće.
Priča je postavljena zanimljivo, sa dovoljno premisa da ovo bude zabavna i brza triler/akcija. Međutim, sve to je prilično razvučeno, a sam film traje dva sata i deset minuta, tako da i akcija i zabava bivaju ugušena predugim trajanjem. Takođe, scenario ima svojih propusta, neke stvari su baš onako glupaste, određeni motivi su izostavljeni i preko mnogo stvari se nekako lako prelazi, tj. nisu uverljive da bi i pomislili da se tako nešto u stvarnosti može i desiti.
To posebno smeta kad pogledate Manovu režiju ovog filma. Kombinacija prelepih i širokih kadrova, sa panoramama gradova, i dosta više zastupljenim krupnim kadrovima protagonista, imala je za cilj da sve učini realnijim kao u stvarnom životu. To je još pojačano realnim i jakim zvukovima oružja, vozila, mašina i cele okoline. Brze scene sa nemirnom i trzavom kamerom takođe su u službi realnosti. Akcione scene borbi su brutalne i prilično realne. Muzika takođe doprinosi celom ambijentu. Kad sve to, koje je u službi što vernijeg i realnijeg prikaza radnje suprostavimo scenariju, dobijemo miks težak za progutati, koji sam sebe poništava.
Priličan prostor dat je i romantičnom delu, tako da ga nazovem, koji izgleda kao neki indi romantični film i, po meni, u tom delu je Man prilično uspeo jer se oseća hemija između uključenih ljubavnika.
Glumačka ekipa je uradila prilično dobar posao. Kris je dobar u svojoj ulozi, iako mnogi zameraju što je za nekoga ko je vrhunski haker, uzet tako markantan glumac. Meni lično nije smetalo, ali se u samoj predstavi tog lika otišlo previše, jer od hakera ispade super akcioni heroj sposoban za sve. To nije, naravno, Krisova krivica i mislim da je on uradio dobar posao, obzirom šta je imao na raspolaganju. Viola Dejvis, zvezda aktuelne serije How to get away with Murder, je bila odlična i onih svojih premalo minuta je odlično iskoristila. Izdvojio bi još Vei Tang koja je bila odlična sa akcentovanim engleskim i prava suprotnost i antiteža Krisovom liku. Njih dvoje su mi odličan par i to je prilično uspelo u filmu.
Glavni negativac se skrivao do kraja i o njemu smo malo i saznali. Nije bilo skoro nikakve karakterizacije tog lika, ni motiva, ničega, ali, po meni, par reči koje je izgovorio mogle su da objasne sve. Lik, izgubljen u virtuelnom svetu, a samim time lišen i emocija, ne treba neki poseban motiv, sem da nađe dovoljno sredstava za svoj sledeci rad i potvrde svoje reputacije i samog sebe u tom virtuelnom svetu hakera.
Man je verovatno želeo da kroz film ukaže na realnu i sveprisutnu opasnost umreženog sveta, gde je sve relativno lako dostupno i gde mnogi preko svog kompjutera i internet mogu, sa određenim znanjem, napraviti velike nevolje, štetu, pa i ugroziti živote ljudi. Takođe, jasno nam stavlja do znanja da nije samo ta populacija hakera opasna, već i same vlade koje preko svojih superkompjutera i programa mogu upasti bilo gde i uzeti svačije lične podatke, pa i iste zloupotrebiti.
Man nam predstavlja svet oko koga se nalazi virtuelni kavez internet i informacija i gde se svi nalazimo pod budnim nadzorom. Sa druge strane u filmu je predstavljen i jedan drugi svet, običnih ljudi koji prodaju na pijaci, rade fizičke poslove, kuvaju na ulici i drže se tradicionalnih stvari i koji nisu u svetu informacija, ali i takvi naće se kao kolateralna šteta velikih igrača sveta jedinica i nula.
Kroz film je uspeo donekle prodati nam svoju nameru. Takođe, kroz film možemo i videti njegovo majstorstvo koje je krasilo njegove velike hitove, jer ima delova filma koji su stvarno fantastični. Međutim, kada skupimo dobre i loše strane dobićemo tek prosečan film, gde su dobre strane zagušene lošim, tako da se utope u celinu prosečnosti, a posebno ako uzmemo dužinu trajanja filma. Inače, loše prošao kako kod kritike, tako i kod publike, a na box office je doživio pravi krah, jer budžet je 70 miliona dolara, a film je za 10 dana prikazivanja u bioskopima zaradio tek oko 11 miliona.
Da zaključim, veliki potencijal, neke fantastične sekvence i mnogo loš scenario daju na kraju, pa i možda subjektivnu ocenu.
6/10
