BlackBerry (2023)

BlackBerry je kanadski nezavisni biografski film o vrtoglavom rastu i strmoglavom padu prvog pametnog telefona na svetu. Film kao režiser i ko-scenarista potpisuje Met Džonson koji je sebi namenio i jednu od bitnijih uloga, a scenario je baziran na knjizi Losing the Signal: The Untold Story Behind the Extraordinary Rise and Spectacular Fall of BlackBerry iz 2016. godine. Premijerno je prikazan zimus u takmičarskom programu 73. filmskog festivala u Berlinu, dok je u bioskope u Kanadi i SAD pušten 12. maja.

Početak filma je smešten u 1996. godinu i prati pokušaje inženjera Majka Lazaridisa (Džej Barušel) i Daglasa Fregina (Džonson) da ostvare dugogodišnji san – da postave računar sa internet vezom u mobilni uređaj. Njih dvojica žele da prodaju ideju o uređaju proizvodnoj kompaniji, a sastanak imaju sa Džimom Balsilijem (Glen Haurton), bezobzirnim biznismenom koji nakon sastanka pokušava i uspeva da se snažno uvuče u ulogu generalnog direktora u maloj kompaniji koju su Majk i Daglas stvorili.

Daglas je zabavan momak koji je u suštini savest svog prijatelja kroz filmske citate i vidi kroz Džimovu silu neobuzdanog ega i lukavosti, dok Majk samo želi da svoj pametni telefon pretvori u stvarnost – ako mora nemilosrdnom Džimu dati slobodu da radi šta želi da to postigne, neka bude tako.

U roku od jedne decenije prvi pametni telefoni Blekberi koji su bili i statusni simbol su postali zastareli. Takvi su tokovi tehnološkog napretka i potrebe na tržištu, a autor to promenljivo tržište vidi kao pozornicu za veoma ljudsku komediju. Nije sporno da bi Blekberi linija mobilnih telefona kakva je bila na svom vrhuncu nestala bez obzira na sve, a u ovom filmu dobijamo i to kako su ponos, tvrdoglavost, pohlepa i srušeni principi osigurali da brend nepovratno implodira.

Da motiv jednog od glavnih likova nije bio u tome da zaradi što više novca ova dešavanja bi se mogla predstaviti kao tragedija. Sa druge strane, autor je svestan da je ova priča značajna jer dramatizuje prva poglavlja našeg društva zavisnog od mobilnih uređaja, iako je reč o praktično zaboravljenom primeru te vrste.

Sve ovo deluje kao savršena kombinacija za ono o čemu se priča zapravo radi jer prikazuje grupu ljudi nesposobnih da idu u korak sa promenama i koji su se vremenom promenili na najgori mogući način od svog ranog idealizma i svoje vere u neke vrste etičke prakse. Ove mane ljudske prirode su značajne jer definišu našu istoriju i svakodnevni život, ali u okviru univerzuma i zbog toga kako izgleda da nismo u stanju da učimo iz njihovih posledica, te mane ne znače ništa – možemo se bar smejati njima i sa njima, a to je primarna filozofija autora ove priče.

Dopalo mi se što scenario odlično objašnjava osnovnu tehnologiju iza koncepta koji sada uzimamo zdravo za gotovo, dok nam u isto vreme daje kontekst koliko je revolucionaran bio u to vreme. Ova priča ne zavisi od toga da razumemo kako pametni telefon funkcioniše i kako je tehnologija evoluirala za samo nekoliko godina, ali autori nam to svejedno objašnjavaju, makar samo zato što nam daju predstavu Majka kao neko ko zna, oseća potrebu da objasni i potpuno je posvećen ovoj inovaciji.

Likovi su jednostavan izvor neizbežnog sukoba i samo neko potpuno naivan u vezi sa prirodom poslovanja ili neko ko očajnički želi da ostvari san ga ne bi video od početka. I jedno i drugo se odnosi na Majka, čoveka koji nas u potpunosti ubeđuje da mu um konstantno radi. Tokom decenije napredovanja priče Majk prolazi kroz transformaciju ličnosti postajući samouvereniji i nemilosrdniji, dok mu se telo sve više grbi bilo zbog težine posla ili anatomske mehanike provođenja godina neprestano gledajući dole u telefon.

Priča je u suštini podeljena na tri dela, pri čemu su prvi dani Majkovog i Džimovog partnerstva u uvodnom delu, a sav tehnološki napredak, individualne ambicije i korumpirane poslovne prakse kulminirale su eskalirajućim haosom u trećem delu. U međuvremenu dobijamo sliku kompanije na vrhuncu i postoji prava suptilnost u načinu na koji autori pokazuju da se Majk menja i da Džim postaje sve više skoncetrisan na sopstvene ciljeve, praveći podlogu za ono što će na kraju dovesti do propasti ove kompanije i, u određenoj meri, svih u njoj.

Veliki deo te očigledne lakoće pripovedanja potiče od Džonsonovog vizuelnog pristupa – dopao mi se način snimanja sa ručnom kamerom koji pruža lažni dokumentarni stil i savršeno odgovara intimnosti ovog materijala kao komedije fokusirane na likove. Ovaj film ima mnogo toga da kaže o promenljivim vetrovima tehnološkog napretka i osnovama profitabilnog poslovanja koji postepeno i neprestano, od gedžeta, preko principa do ljudi, vremenom zastarevaju. To je surova realnost, a autor je pametan u načinima na koje nas tera da je razmatramo i da joj se, u krajnjem slučaju, smejemo.

BlackBerry je iznenađujuće zabavan kanadski biografski film o vrtoglavom rastu i katastrofalnom padu prvog pametnog telefona na svetu – drama bazirana na sukobu vrednosti i ličnosti i upečatljiv portret kompanije koja je letela „preblizu suncu“.

moja konačna ocena: 9/10