Svaki novi Marvelov ili DC film se očekuje sa nestrpljenjem. Prvenstveno jer vas očekuje punokrvna bioskopska zabava, a ako ste fan jednih, drugih ili oba, eto savršene prilike da se potpuno otkačite. Meni se, kao pripadniko ovih oba, svaki put to dešava. Međutim, kada se radi o herojima sa kojima baš i nisam upoznat, to je tek posebno iskustvo. Prvi takav film, Guardians of the Galaxy me je potpuno oduševio, a sada je stigao jedan o kome još manje sam znao, Black Panther.
Black Panther je superjunak koji dolazi iz Afrike, tačnije zemlje Vakande. Prvi put smo ga upoznali u Captain America: Civil War. Sada smo dobili priliku da čujemo i njegovu priču, a ona ide ovako:
Pre mnogo vekova meteor, sačinjen od metala Vibranijuma, pao je u srce Afrike. Pet plemena su se sukobila oko tog nesvakidašnjeg plena. Međutim, sam Vibranijum je snažno uticao na novu okolinu. Između ostalog, izrastao je i neobičan cvet srcolikog oblika. Kada je ratnik popio napitak od ovog cveta, dobio je super moći i postao prvi Crni Panter. Ujedinio je plemena i stvorio Vakandu, postajući njen kralj i zaštitnik.
Samo jedno pleme, Džabari, nije prihvatilo njegovu vladavinu i otišlo je da živi u planinama. Poslednji kralj i Crni Panter T’Čaka poginuo je u eksploziji, a njegov sin T’Čala (Chadwick Boseman) treba da preuzme krunu i ulogu Crnog Pantera. Nakon što postane kralj i Panter, pored izazova koje donosi kruna, moraće se suočiti sa demonima prošlosti, zaostavštinom svog oca za koju niko nije znao. Zaostavštinom koja preti da uništi čitav svet…
U nizu od pet filmova Treće faze MCU (Marvel Cinematic Universe), dobili smo Captain America: Civil War, koji je MCU odveo u novom pravcu, predstavljanje Dr. Strange, klasično odličanstvnih Gardiansa 2, zabavnog i novog Spider-Man: Homecoming i nikad boljeg i otkačenijeg Thor: Ragnarok. Poslednja tri krasila je gomila dobrog humora, odlična zabava, ali i često po nekoliko poznatih heroja u jednom filmu. Sa Crnim Panterom je napravljen pravi zaokret. Nema nikoga od ostale ekipe heroja, a humor, koji inače krasi Marvel filmove, je sveden na minimum (za Marvel uslove). Da li je to do činjenice da je to prvi samostalni, crni superheroj, a time i do tema koje se u pozadini obrađuju? Da li je to dobro ili loše, procenite sami. Ono što vam mogu reći, su moji utisci o istom.
Pre svega, moram naglasiti da sam imao određena očekivanja, relativno visoka. Prvo, režiser je Ryan Coogler, čovek koji nam je doneo odličnog Creed-a i veoma dobar Fruitvale Station. Drugo, fenomenalna glumačka ekipa: Čedvik Bousmen, Michael B. Jordan, Lupita Nyong’o, Danai Gurira, Martin Freeman, Daniel Kaluuya, Forest Whitaker, Andy Serkis, itd. Zaista impresivno. Treće, novi heroj, nepoznanica i, na kraju, a može i na početku, ipak je to Marvel.
Kugler je napravio odličan uvod i predstavljanje nastanka Crnog Pantera. Dalje razvija priču, počevši od 1992. godine i tako postavlja temelje za glavna dešavanja u sadašnjosti i našu priču. Priča teče fluidno i sa lakoćom se prati, uvodeći nas u svet Vakande i Crnog Pantera. Likovi dobijaju dovoljno prostora da se upoznamo sa svakim od njih, kao i sa odnosima među istima. Ono u čemu, po meni, Kugler nije uspeo, u dovoljnoj meri, je razvoj glavnog negativca Kilmongera. Predugo se čekalo sa njegovim pravim uvođenjem, tako da, kad je konačno došao, to ne izgleda baš kako treba. Nekako je sve to izvedeno nespretno i naivno. Takođe, sam vrhunac i konačan obračun ne koristi pun naboj momentuma koji se nakupljao tokom čitavog filma. Nekako ostaje utisak da je glavni akcijski deo filma ispucan sredinom istog na ulicama Busana.
Ako to ostavimo po strani, a i ne znači da ćete i vi steći slične utiske mojim, Black Panther ima zaista mnogo da ponudi. Kugler je svet Vakande predstavio zaista impresivno. Čitav skriveni grad, tehnologija u miksu sa tradicionalnim afričkim koloritom i šarenilom, jednostavno očarava. Ne možete se nagledati svih silnih čudesa koja su nam bačena u lice. Sve je vrhunski napravljeno, sa mnogo smisla i mašte, a boje jednostavno plešu svoj očaravajući ples. Kostimi i modni autfit naših junaka su takođe jedinstveni i impresivni. Upravo kombinacija tradicije i vrhunske tehnologije, stvara nešto posebno, nešto što ostavlja utisak sa svakom pojavom. I to je kroz čitav film tako, čini se s namerom, i vi jednostavno možete samo da uživate. Na sve to upliće se isti folklor/hi tech mash-up soundtrack afričkih ritmova, sa ponekim hip-hop sekvencama. Dovoljno je reći da sam precupkao u ritmu čitav film.
Vizuelno film očarava, a efekti su na nivou Marvelovog čeda (sem nekih malih momenata kad šteka, ali skoro pa neprimetno). Akcijske scene, koreografije i neka rešenja pojedinih scena ostavljaju bez daha. Posebno scene u Busanu su jednostavno fantastične.
Priča je prošarana mnogobrojnim likovima. Svaki je poseban na svoj način i sa tom posebnošću, svako od njih nam daje kompletnu sliku Vakande i sveta Crnog Pantera i njegovog mesta u Marvel univerzumu. Plejada glumaca, angažovanih da igra napred navedene je za svako divljenje. Ono što je bitnije od imena je njihov performans i način na koji je svaki izneo svoju ulogu, a koji je za svaku pohvalu. Bilo da se radi o novim nadama glume ili dokazanim veličinama, svi zajedno igraju svoje uloge uverljivo, a pojedini svojom harizmom kradu scenu čak i od onih glavnih protagonista.
I tako ređaju se sledovi odličnih stvari čitavo veče, a kad dođete do kraja iste, umesto da se zadovoljno lupkate po stomaku, kao nakon odličnog jela, nekako taj osećaj izostaje. U mom slučaju, jedini krivac je priča iliti scenario. On je velikim delom odličan i Kugler je to izvrsno uradio. Međutim, pojedini delovi, kao što sam već rekao za glavnog negativca, njegov glavni upad i sve nakon toga je nekako previše pojednostavljen i sam lik nekako postaje jednodimenzionalan, što svakako nije. Sav taj naboj nije iskorišćen ili je isti ispucan ranije, nije mi baš potpuno jasno (biće u danima kad se slegne još). Tako da ova rupa koja se stvorila, uzima od ukupnog utiska i od svih odličnih stvari, kojih zaista ima. Možda, kad bolje razmislim, ima tu i do same pozadinske priče, koja je nažalost neizostavna u crnim filmovima, a to je priča o položaju Afro-Amerikanaca i sve što ide uz to. Jednostavno poslednjih godina je ta tema i slične političke previše eksploatisan, da stvara kontra efekat.
Kada saberete sve ovo zajedno, krajnji proizvod je veoma dobar Marvelov film. Film koji se izdvaja od ostale svoje braće i sestara iz kuće. Film koji je nekako svoj, poseban, drugačiji. Film koji zbog svoje boje donosi teme utkane u različitim nijansama iste. Kulturološke, političke, istorijske i mitološke. Film koji je pun šarenila, boja, ritmičnosti. Film koji je jednostavno Afrika i koji jednostavno trebate pogledati.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
