Ako vam morbidni vicevi nisu zabavni ili smešni ni u kojoj meri, ili ne preferirate crni humor uopšte onda preskočite ovaj film. Nema veze što ga veliki Kventin Tarantino hvali, što je sam film na neki način omaž njemu i njegovom radu i što Tarantino sam kaže da je to najbolji film u 2013 godini. Bitan preduslov da biste uživali u ovom filmu je bar nizak nivo tolerancije na morbidni humor. Srećom ja preferiram crni humor, posebno sa primesama inteligentnog cinizma, a ovaj film je upravo obavijen takvim velom.
Film počinje zanimljivom i možda na neki način simboličnom scenom koja služi objašnjenju naslova – devojčicu otima jedan čovek dok druga devojčica to posmatra. Posle te uvodne scene počinje film – par policajaca u napuštenom skloništu prebijaju jednog čoveka, inače školskog učitelja imena Dror, osumnjičenog za pedofiliju. Jednom od policajaca, Mikiju, šef naređuje da prestanu jer nema konkretnih dokaza i da ga puste i malo poprave nastalu situaciju. Međutim, premlačivanje je snimio mobilnim telefonom dečak koji se slučajno tu našao i snimak odmah postavio na internet. Taj potez pokreće pravi mali nastupajući haos u vidu nasilja koji uvodi i nove, bitne likove u priču.
Ovaj film je Kventin Tarantino nahvalio i odmah se podigao hajp – zar je stvarno toliko dobar, koji je splasnuo jer ljudi nisu ispravno protumačili Kventinove reči. Rekao je NJEMU. Šta mislite, kakve filmove voli Kventin Tarantino? Sigurno ne podobne za opšti ukus ili nešto obično. Više ide na drugačije, morbidno, uvrnuto, šokantno, kakav je i ovaj film. Rad je delo izraelskog dvojca Aharona Kešalesa i Navota Papušada koji su poznati po prvom izraelskom hororu Kalevet (Rabies) iz 2010. godine. Oni su ujedno i režiseri i scenaristi ovog projekta koji je miks tri žanra: krimića, trilera i napokon, komedije, ali crnog humora koji nije baš za svakoga.
Stiče se utisak da je film na neki način kritika izraelskom društvu i da je to zapravo poenta koja se treba izvući iz filma, ali neke bitnije poveznice da bi se ta veza i simbolika pronašla ja nisam uočila, osim da je možda kritika društvu uopšteno kako pristupa problemu pedofilije. Još ću spomenuti da su neke scene legendarne, jako kreativne, svakako nasilne, ali takođe film obiluje i kopipejst scenama iz nekih poznatijih i svima znanih filmova, mada to, po mom mišljenju, ne kvari moj generalno pozitivan utisak o njemu.
Gluma u filmu je napeta, da, to je prava reč. Napadna, brza, ali svakako efektna i uverljiva, mada ima momenata da puknete od smeha, ali je po mom mišljenju to jako dobro ukomponovano, baš da izazove taj neki šokantni efekat. Od glumaca se ističe “pedofil“ Dror (Rotem Keinan) koji je možda urađen previše kliše, kako fizičkim izgledom, tako i ostalim osobinama koje krase jednog takvog lika, ali je fakt da se glumac dobro snašao u ulozi. Naravno, tu je izraelski glumac Lior Ashkenazi kao Miki, policajac koji skoro nikad ne igra po pravilima i uvek ide u krajnost. Izdvojiću još i “trećeg vuka“ iz naslova, oca devojčice koja je nastradala, ima jako dobre monologe. Ostala glumačka ekipa je dobro ili solidno odradila posao, ali ne bih pisala previše o njima jer su mahom svi nepoznati glumci, bar širem auditorijumu.
Ovo je uvrnuti i nesvakidašnji krimi triler, film u miksu osetljive teme pedofilije, propraćen jako morbidnim humorom koji se provlači kroz skoro svaku scenu i zbog toga ne može i ne mora biti opšte prihvaćen, iako to uopšte nije neka sporna tačka filma, niti nešto loše, a kamoli licemerno, kako neki karakterišu režisere i sam projekat. Na kraju krajeva, ovo je samo film i on je mnogo manje štetan od surove realnosti sveta u kojem živimo, prikazan na malo drugačiji način, kao kritika samom društvu, ne kritika pristupa nekim gorućim problemima, kao npr. pedofiliji, već zapravo kao sama esencija krajnjeg ishoda koji nije uvek zadovoljavajući.
I da, Kventine, nije najbolji film iz 2013. godine, nije ni u top 10, ali je zasigurno najbolji izraelski film izašao te godine.
8/10
