Broker je južnokorejska drama koju potpisuje Hirokazu Korida, majstor ovog žanra iz Japana. Film je premijerno prikazan 26. maja prošle godine na festivalu u Kanu gde je bio u konkurenciji za Zlatnu palmu, a Song Kang Ho je proglašen najboljim glumcem. Od osmog juna je u bioskopima u Južnoj Koreji, a tokom decembra je puštena distribucija širom sveta.
Ha Sang Hjeon je vlasnik perionice veša i volontira u obližnjoj crkvi gde radi njegov prijatelj Dong Su. Njih dvojica zajedno vode ilegalni posao – povremeno kradu bebu iz kutije koju je crkva namenila za njihovo ostavljanje (ovo zaista postoji u Južnoj Koreji), a zatim Dong Su briše snimak kamere koji beleži da je beba tamo ostavljena. Te prisvojene bebe prodaju na crnom tržištu za usvajanje beba, a razlog za ovaj poduhvat je što ne žele da ostavljena deca odrastaju u sirotištima. Zaplet nastaje kada se mlada majka So Jung vrati nakon što je napustila svoju bebu, otkriva njihov posao i odlučuje da pođe sa njima kako bi učestvovala u odabiru potencijalnih roditelja. U međuvremenu, tandem detektivki je u akciji njihovog hapšenja…
Koridin fillm Shoplifters mi je na prvi na listi najboljih iz 2018. godine i ovaj autor nam ovde predstavlja svoju prilično uobičajenu temu – veze i definicije porodice. Za razliku od ranijih radova, ovde su neki od ljudskih elemenata ove priče zasenjeni zapletom koji kao da stalno dodaje komplikacije, a to mi se baš ne uklapa u velikodušni pristup i empatičan ton priče koja poseduje tematiku koja je sama po sebi teška, ali je puna ljudske topline – neki od delova zapleta dolaze u sukob sa tim prizemnim, ljudskim pristupom, naročito kada se u priču uključe gangsteri koji žele da im Sang Hjeon vrati dug i koji potpunom slučajnošću žele i bebu.
Mišljenja sam da uspeh Song Kang Hoa kao glumca, pored talenta, dolazi iz njegove sposobnosti da izgleda i deluje kao savršeno običan čovek koji je u isto i privlačan, ležeran, šarmantan i pomalo neobičan, a taj kvalitet je upravo ono što se traži od njegovog lika u ovom filmu. Sang Hjeon i njegov partner u zločinu prodaju napuštene bebe parovima koji žele, a ne mogu da imaju sopstvenu decu – uprkos dobrim namerama koje par može imati i što je moralnost svega toga zbog tih namera svakako visoka, to što rade je nezakonito iz očiglednih razloga.
Možda postavka ovog filma zvuči kao triler, ali autor usredsređenošću svog scenarija na unutrašnje borbe i konfliktna osećanja ovih likova definitivno odbacuje takvu ideju. Osim što se ovde direktno bavi društvenim problemom, autor tačno zna šta radi kada nas navodi da počnemo da brinemo o ovim likovima koji pokušavaju da daju sve od sebe u okolnostima koje bi lako mogle da iznesu ono najgore u ljudima.
Međutim, pre nego što sve to dođe u igru, Korida dopušta da sukob i drama nastanu prirodno i iz razlika u pogledima, stavovima i ciljevima ovih likova. Tandem protagonista sigurno želi najbolje za ovu bebu, baš kao što su želeli i za prethodne koje su prodali – očigledno, Sang Hjeon je u tome i zbog novca, posebno sada kada je u dugovima, ali na kraju saznajemo za njegove porodične nevolje, što nam omogućuje da ga vidimo kao više od oportuniste.
Što se tiče Dong Sua, on je odrastao u sirotištu nakon što ga je majka napustila i ostavila poruku da će se vratiti po njega. Po zakonu, takvo pismeno obećanje isključuje dete iz procesa usvajanja, a pošto je So Jung ostavila sličnu poruku jasno je kakva sudbina očekuje njenu bebu. Ipak, ona se vraća tražeći svog sina i da bi je sprečili da ode u policiju, Sang Hjeon odlučuje da je ubaci u ovaj nezvanični dogovor o usvajanju. Na kraju krajeva, novac bi joj mogao koristiti i još uvek nema nameru da zadrži bebu.
Ostatak priče je najlakše opisati kao road trip u kome likovi putuju zemljom, proveravaju potencijalne usvojitelje, uče jedni o drugima i počinju da se povezuju. Peti član putujuće grupe je razdragano dete iz sirotišta u kome je Dong Su odrastao i još uvek ga posećuje, sa nadom da će dobiti neku poruku od svoje majke. Pomenuti dečak priči pruža malo humora, malo više melanholije i još jednu iskru nade. Dodavanje tog lika možda deluje pomalo proračunato i manipulativno, ali dopušta malo nevinosti i optimizma u priči koja vremenom počinje da deluje sumorno.
Taj dečak jedini nudi simpatije prema So Jung kojoj je više puta prebacivano i koja je gledana sa visine zbog svoje odluke da se odrekne deteta. Generalno, tretman njenog lika u ovoj priči nije previše razrađen jer je ostavljena sama u svojoj krivici, retko kada čujemo njeno mišljenje i ne saznajemo puno o pozadinskoj priči koja ju je dovela u ovu situaciju. Međutim, ako to zanemarite, iskusićete značajnu naklonost prema likovima u ovom filmu i verujem da će vam, na kraju krajeva, zaista stati za dobrobit bebe.
Broker je promišljen i dirljiv film, naročito kada svojim likovima dozvoljava da postoje kao pojedinci i kao improvizovana porodica – ti momenti su dovoljno jaki da se oproste sitni problemi vezani za zaplet i tempo priče.
moja konačna ocena: 8/10
