Scenario za ovaj film se temelji na poemi iz osmog veka koja se smatra prvim sačuvanim delom engleske književnosti. Činjenica je da se ovaj projekat morao izdići iznad eksploatacijskog smeća smeštenog u postapokaliptično doba, ali on nije uspeo u tome i nastao je film koji izaziva mešavinu neverice i očaja tokom gledanja.
Radnja je smeštena na evropski kontintinent na kome je civilizacija propala, sa tek ponekim tračkom tehnologije koja se nalazi u vlasništvu moćnika. Jedan od njih, Hrotgar, ima problema sa nepobedivim čudovištem Grendelom koji redovno posećuje zamak i ubija po nekoliko ljudi prilikom svake posete, kao i sa vojskom neprijatelja koja opseda njegov zamak. Tada se pojavljuje Beovulf, vagabundo koji probija vojsku i nudi pomoć prilikom ubijanja čudovišta. Prilikom borbe biva teško ranjen, ali mu se rane brzo zaceljuju i svi shvataju da ni Beovulf nije običan čovek.
Ovaj film je potpuno haotičan, počevši od muzike, preko nedefinisanog junaka, pa sve do krajnje komičnih kostima i prikaza čudovišta. Scenario je tanak i prepun rupa, iako režija donekle pokušava sve da izvadi solidnim snimanjem akcionih scena. Prepun je klišea i očajnih dijaloga, ali poseduje zanimljivu sablasnu atmosferu postapokaliptičnog-fantastičnog sveta. Ima dosta golotinje i poneke scene mogu da prođu kao soft pornografija. Osim uloženog truda za kostime i šminku zaista nemam šta da pohvalim u ovom filmu.
Ulogu Beowulfa je poneo krajnje nesimpatični Kristofer Lamber (Christopher Lambert). Nisam neki preterani ljubitelj post-apokaliptičnih filmova, ali činjenica je da će taj projekat, po mom mišljenju i ukusu, biti propast čim naslovnu ulogu dobije ovaj gospodin. I ova uloga je bila potpuno kulerska sa svemogućim sposobnostima i brzo smori gledaoca. Ostali glumci, sumnjivog kvaliteta, se uopšte ne ističu i nisu vredni pomena.
Ovo je definitvno loš film i treba ga gledati bez ikakvih očekivanja.
2/10
