Beoning/ Burning (2018)

Burning je južnokorejski kandidat za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja, koji nije uspeo da se probije u uži izbor. Reč je ekranizaciji istoimene kratke priče Harukija Murakamija, za koju su bili zaduženi cenjeni režiser Chang-dong Lee i scenaristkinja Jungmi Oh.

Glavni junak je Jong-su (Ah-in Yoo), koji zarađuje za život baveći se povremenim poslovima. Jednog dana sreće Hae-mi (Jong-seo Jun), devojku sa kojom je nekada živeo u istom komšiluku i njih dvoje počinju da provode vreme zajedno. Hae-mi očekuje put u Afriku i Jong-su pristaje da hrani njenu mačku dok ona nije tu. Međutim, Hae-mi se sa puta vraća sa misterioznim Benom (Steven Yeun), koga je upoznala na aerodromu u Africi. Tokom jednog druženja, Ben priznaje svoju čudnu, dvomesečnu naviku…

Jong-su deluje kao čovek koji ne razume kako fukcioniše svet ili drugi ljudi. To ima savršenog misla, jer je odrastao na maloj farmi, daleko od modernog sveta, sa ocem nasilnikom i bez majke, koja ih je napustila. Jong-su ima stariju sestru koju nikada nije video, ona je nastavila sa svojim životom i nema želju da komunicira sa ostatkom svoje porodice. Jednostavno, naš protagonista nije iskusio mnogo toga i upravo u tome leži objašnjenje za njegovo ponašanje tokom trajanja filma. Njegov otac dospeva u zatvor i naš protagonista je još usamljeniji nego kada je bio dete.

Nije nam potrebno više podataka iz njegove prošlosti kako bi shvatili da je njegova sadašnjost jasno definisana njom. Jong-su je introvert, povučen, tih, stidljiv i, povremeno, pomalo čudan, a nismo sigurni ni da li je do sada bio zaljubljen. Postoji nekoliko relativno čudnih scena, koje nam govore o tome koliko je u suštini jednostavan i koliko mu je malo potrebno da ga obuzme određeno osećanje. Scenario nas postavlja u njegov način razmišljanja i sasvim je moguće da se dosta toga što vidimo u filmu uopšte nije ni desilo onako kako je predstavljeno, jer posmatramo priču iz njegove perspektive.

Burning počinje kao studija lika, ali se ubrzo pretvara u dramu sa ljubavnim trouglom. Nakon toga se ubacuje i suptilni klasni sukob, radnja postaje misterija i kraj dočekamo gledajući triler. Sve te promene dolaze kao logična posledica misli glavnog junaka, prilično su nenametljive i mi smo u novom žanru pre nego što to shvatimo. U odnosu na to kako shvatite rasplet, zavisiće da li vam razmišljanje samog Jong-sua nazaduje ili evoluira. Nije nam jasno da li je on ljubomoran na Bena ili mu zavidi što je u društvu Hae-mi, ali Jong-su postaje zaokupljen Benovim postojanjem.

Autori izbegavaju klasične konfikte vezane za klasnu razliku ili ljubavni trougao – oni su tu, ali ostaju neizgovoreni upravo zbog toga što sve gledamo iz perspektive Jong-sua. Iako prva polovina postaje dosadna u određenom trenutku, druga nas suptilno uvlači u svoju mrežu, pre svega zbog intrigantne misterije. Precizna režiserska ruka daje priči određenu teksturu, svaki frejm je ispunjen lepotom i značenjem, a glumački trio dodatno naglašava vizuelni kvalitet koji film poseduje. Međutim, spori tempo i dužina trajanja od dva i po sata će mnogima biti izvor frustracije i zaista je potrebno dosta strpljenja da se film isprati do kraja.

Burning je sporogoreći južnokorejski film koji neprimetno menja žanrove dok vas snabdeva minimumom informacija – kvalitetno realizovana psihološka slagalica koja, ipak, neće nagraditi strpljenje svakog gledaoca.

moja konačna ocena: 9/10