Poštovaoci lika i dela Stivena Soderberga (Steven Soderbergh) odavno su shvatili da se na polju biografskih istinitih priča ovaj umetnik najbolje snalazi. Dovoljno je da se setimo Erin Brokovič koju je tako maestralno oslikala Džulija Roberts, da su nominacija, a potom i osvajanje Oskara (u kategoriji glavna ženska uloga), izgledale kao skroz normalan, logičan uzročno-posledični sled događaja. Pitanje je kako bi sve to ispalo da se iza kamere nije našao režiser istančanog ukusa, sposoban da otelotvori svoje junake u senzibilne likove, prilično zanimljive širem auditorijumu. Scenario za potrebe ekranizacije jednog izuzetnog životopisa kreirao je provereni Ričard LaGraveneze (Richard LaGravenese), oslanjajući se u znatnoj meri na memoare Skota Torsona, opisane u knjizi ‘Moj život s Liberačijem’.
Vredi naglasiti kako se radi o produkciji nastaloj pod okriljem komercijalne HBO Films, što konkretno znači da je film namenjen široko rasprostranjenom tržištu kablovske televizije.
Radnja se vremenski prostire na period od nekih šest-sedam godina i prati odnos između mladog i anonimnog Skota Torsona (Matt Damon) i omatorelog pijaniste, popularnog šoumena Liberačea (Michael Douglas). Od momenta kada su se njih dvojica upoznali 1977. godine, odmah je bilo jasno da je na pomolu nova romansa. Zaneseni strašću, dvojica muškaraca upliću se u ljubavnu vezu koja je vremenom prerasla i u nešto više, uzvišenije, ali dodao bih, u isti mah i bolesnije. Liberače se zakonski obavezao da će se starati o Torsonu, tretirajući ga ne samo kao ljubavnika, već i kao pouzdanog prijatelja, ali i sina koga nikada nije imao.
U početku je Skotu imponovala pažnja bogatog mecene, no vremenom mladić uviđa da glamurozni život ima previsoku cenu. Pored toga što je služio kao objekt za iživljavanje seksualnih fantazija matorog perverznjaka, Skot je proživljavao i traume zbog sve učestalijih fizičkih transformacija pod skalpelom plastičnog hirurga Džeka Starca (Rob Lowe). Unapred osuđen da vegetira duboko u senci slavnog pijaniste, mladić nije odoleo čarima ‘slatkog života’. Droga i alkohol u kombinaciji s antidepresivima i sumnjivim preparatima za mršavljenje, odveli su naočitog momka na stranputicu odakle se nije jednostavno vratiti.
Odatle je i počeo ubrzani proces pucanja naizgled neraskidive veze. Gorko saznanje da je i Skot bio samo prolazan lik u životu nezajažljivog Liberačea, razdvojiće dvojicu nekadašnjih ljubavnika, pretvorivši ih u sukobljene strane. Tako se jedna neobična romansa okončala u sudnici, kada stvar u svoje ruke preuzimaju pohlepni advokati boreći se za interese svojih klijenata…
Snimljena u formi hronološki rekonstruisanih važnih detalja tokom burne višegodišnje veze, ova biografska drama poseduje prepoznatljiv rediteljski rukopis iskusnog maga. Soderberg razvija priču služeći se ‘dokaznim materijalom’ kome udahnjuje potrebnu dramaturšku notu kad god je to bilo neophodno. Normalno da u fokusu stalno drži dvojicu glavnih protagonista, što je podrazumevalo da se pažljivo portretišu njihovi karakteri i skiciraju psihološki profili muškaraca koje na prvi pogled ništa ne povezuje. Naravno, osim homoseksualnih sklonosti, mada je i sklonost prema istom polu ispoljena različitim intenzitetom, s obzirom da je Skot voleo i žene.
Uživajući u basnoslovnom bogatstvu, pažljivo skrivajući svoj privatni život od očiju javnosti, slavni Liberače nije bio medijska ikona kakvom su ga predstavljali širom Amerike. Imao je i on svoje poroke kao čovek kome nije smetalo da izgradi hedonistički stil života, uprkos nepobitnoj činjenici da je bio prisiljen da živi u lažima. U imaginarnom svetu bilo je mesta za mlade ljubavnike, uvek za rođenu majku i tek za nekolicinu njegovih lojalnih saradnika, od kojih na prvom mestu mora da se spomene advokat Sejmur Heler (Dan Aykroyd). Na drugoj strani, izvan začaranog kruga lažnog sjaja, imamo ambicioznog mladića, pomalo povučenog i nesigurnog u sebe, koji hoće da uspe u životu. Slučajan susret na filmskom setu zaglibiće ih u strasni vrtlog koji će ostaviti vidne tragove na duši i to kod obojice, ma koliko to čudno zvučalo.
Interakcija između jedne nesumnjivo komplikovane ličnosti i zgodnog anonimusa, odraslog u hraniteljskoj porodici, poentira kroz odlične performanse dvojice glumačkih velikana. Teško je proceniti ko je bolje odradio postavljene glumačke zadatke. Majkl Daglas je s očitim entuzijazmom otelotvorio grešnog ekscentrika. Način hoda, ponašanja i ophođenja sa ljudima, savršeno je usklađen i rezultira impresivnim glumačkim izdanjem već vremešnog gospodina. Bogami ni Met Dejmon nije se dao. Bez obzira što je bio osetno hendikepiran realnom činjenicom da mora uverljivo da oživi lik mladića od 18 godina (samo da podsetim da je glumac 70. godište), Dejmon se svojski potrudio da izgleda što prirodnije.
Upravo je on najzaslužniji za nekoliko efektnih komičnih segmenata, što je dobar pokazatelj da se Dejmon fino snalazi i kao vrsan komičar. Da ne budem nepravedan i da ne zanemarim ostatak glumačke postave. Stoga ću da pomenem efektnu sporednu rolu u kojoj briljira Rob Lou, kao plastični hirurg kome nije teško da skalpelom odradi tražene ‘prepravke’ za adekvatnu (pozamašnu) dolarsku svotu. Debi Rejnolds (Debbie Reynolds) skrenula je na trenutak našu pažnju na gospođu Frensis Liberače, zahvaljujući jednoj fascinantnoj minijaturi, ukazujući na čvrstu povezanost majke i sina.
Posebno me je iznenadilo (ugodno naravno) to što se dosta vodilo računa o pratećim detaljima, o oživljavanju atmosfere i buđenju duha jedne prohujale epohe. Veliki značaj pridavao se sitnicama vezanim za scenografiju, za izbor ekstravagantnih kostima, zatim na osmišljavanju koreografije prilikom pompezno najavljivanih scenskih nastupa vrsnog zabavljača, kakav je uistinu i bio Liberače. Ogroman napor urodio je plodom, ako imamo u vidu da drama poseduje visok estetski nivo. Generalno govoreći, film u vizuelnom pogledu skoro da nema mane, jer se sam Soderberg pobrinuo da nam priušti niz upečatljivih kadrova gde sve sija, miriše na luksuz i naginje kičeraju.
Preciznim pripovedačkim stilom režiser uspeva da nas involvira u istinitu priču, pa čak i da nas zaintrigira i naposletku osvoji našu naklonost. Prijatno me je iznenadio, jer u startu i nisam imao veća očekivanja. Polazeći od toga kako je reč o TV-filmu, ostvarenju namenjenom prevashodno za pasionirane ljubitelje (da li da kažem i zavisnike) ‘malog ekrana’, smatram da se postiglo možda i više od planiranog (da ‘ubije dosadu’).
Pored neosporno ugodne zabave, dobili smo autentičan i prilično zanimljiv osvrt na životne sudbine dve kontroverzne ličnosti, od kojih jedna nije više sa nama. Lako je pogoditi da se to odnosi na Liberačea, koga je napokon sustigla zaslužena božja kazna.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
