Kompanija A24 je postala dominantna producenstko-distributerska kuća za sve ljubitelje nezavisnih radova i filmova koji ne ciljaju širu publiku. Upravo zbog toga gledanost, iako su filmovi hvaljeni od strane kritike, nije bila na nekom vrhunskom nivou, ali se u poslednje vreme i to menja – tipični primeri su dobitnici Oskara Parasite i Everything Everywhere All at Once. Kao da su ljudi otvorili oči za kvalitet proizvoda koje A24 nudi, a gde je popularnost tu odmah uskoči i Netflix da otkupi prava. Beef je crna komedija koja se sastoji od jedne sezone sa deset epizoda, iako autor iz Južne Koreje Li Sung Đin ima plan da odradi još dve sezone. Serija je stigla na servere Netflixa šestog aprila.
Glavni junaci serije su Deni Čo (Stiven Jan), majstor za popravke i Ejmi Lau (Ali Vong), uspešna preduzetnica čiju radnju treba da otkupi veliki trgovinski lanac. Živote ovih stranaca neočekivano spaja incident na putu – Ejmi je isprovocirala Denija pokazivanjem srednjeg prsta što je kulminiralo jurnjavom. Iako nisu jedno drugom videli lice, ovaj incident dovodi do toga da im emocije preovladaju i da im se životi isprepliću, stvarajući nepredviđeni efekat leptira koji će uticati na njihove poslove i konačno njihove porodice. Među sporednim likovima se ističu Denijev mlađi brat Pol, Denijev rođak Ajzak koji se bavi sitnim kriminalom, kao i Ejmin suprug Džordž, umetnik koji ima miroljubivu i staloženu životnu filozofiju i koji je zadužen za odgajanje njihove ćerkice.
Svako od nas ima svakodnevne trenutke besa, ali za razliku od nas koji uspevamo da ga zadržimo, Beef nam pokazuje moguće ishode kada bes eskalira. Bes je glavna tema serije i vidimo kako se svako drugačije nosi sa njime, kao i kako oni koji su eksplozivni postaju mirni i obrnuto. Koncept tinjajućeg besa koji dočeka svoju inicijalnu kapislu i pretvori se u nešto mnogo više nije nešto što nismo videli u filmovima i serijama, ali je u ovoj seriji zaista uverljivo i ljudsko, skoro do tačke kada ono što gledamo postaje manje komično i više zastrašujuće.
Serija nam daje potpuni uvid u to kako se različite društvene klase kreću kroz svakodnevnicu – Deni je slab sa novcem i nije imao mnogo sreće u svojim poslovnim poduhvatima, dok je Ejmi udata za umetnika i blizu prodaje sopstvenog biznisa za milione. Na prvi pogled postoji jasan kontrast između naših likova jer je Deni „mali čovek“ koji se bori za egzistenciju, dok je Ejmi finansijski i poslovno uspešna žena. Međutim, kako priča napreduje saznajemo koliko su njihovi životi „iza zatvorenih vrata“ slični, a incident na putu je katalizator njihovih novonastalih sličnosti.
Ne može se poreći da su Ejmi i Deni loši ljudi, a jedna od sjajnih segmenata ove serije je da ih ne prikazuje kao fine. U prvoj epizodi dobijamo smenjivanje scena između njih dvoje koje pokazuje silaznu putanju kojom se kreću njihova emocionalna stanja, a sve to dovodi do besne kulminacije. I Ejmi i Deni pogrešno tretiraju čitavu situaciju, ali su oni u svojim mislima heroji – bezvremenski citat da je svaki negativac heroj svoje priče je potvrđen u ovoj seriji, naročito kada Deni odluči da dodatno potpali već gorući incident.
Ispod osnovnih tema besa i opsesije se dešava dosta toga i vredno je gledanja. Tema odnosa ljubavi i mržnje nije ograničena samo na Denija i Ejmi već je filtrirana kroz sve likove, prikazujući kako sve to utiče na različite odnose i kako se oni mogu razlikovati. Imamo složenu dinamiku između braće ispunjenu nesuglasicama vezanim za iskrenost, planiranje budućnosti, radne navike, korejsko nasleđe i slično. Tu su problematika pokretanja i održavanja sopstvenog biznisa, novčani problemi, kao i mane pozajmljivanja novca, naročito od porodice.
Imamo situaciju kada čvrstoća i realnost života pređu mentalne granice i zađu u polje samoubistva. Tu su i očekivanja porodice i unutrašnji sukob između potrebe za finansijskom stabilnošću i potrebe da se provodi vreme sa svojim najmilijima. Postoje elementi zapleta oko religije i duhovnih entiteta i načina na koji oni utiču nas, bilo pozitivno ili negativno, a ovo je jedan bitnijih od “alata” koji se koriste da bismo prošli kroz ovaj lavirint drame. Kao šlag na torti su seksualni fetiš za oružje i pad kriptovaluta (iako bitkoin nije pao na 1700 dolara).
Beef čitavim svojim trajanjem deluje kao da gledamo neku grozničavu trku sa vremenom, kao da gledate film Uncut Gems. Prve dve epizode su vrtoglavi ringišpil dešavanja i saznanja i očekivano je da tempo malo opadne, ali se on vraća nazad tamo negde od sedme epizode. Tempo je takav da skače sa scene na scenu kako bi uguralo što više drame u tridesetominutnu epizodu i postoje trenuci kada kratka dužina svake epizode pomalo „šteti“ njenom kvalitetu. Dok se neke epizode bore da ostanu zanimljive kao prve dve, Beef i dalje funkcioniše jer je, u smislu čistog kvaliteta, svetlosnim godinama ispred nedavnih Netfliksovih projekata.
U svakom slučaju, čak i kada gledamo scene koje nisu previše dinamične ili uzbudljive one nisu dosadne jer ih isporučuje odličan i harizmatičan tandem glavnih glumaca koji čine komičarka Ali Vong i poštovani glumac Stiven Jan koji ima nominaciju za Oskara za film Minari. Njih dvoje kombinuju svoje ličnosti i talente kako bi stvorili jedinstvenu dinamiku koja ne deluje prisilno ili nerealno. Takođe, s obzirom na ton i kontrast serije, oni stvaraju i posebnu vrstu hemije između svojih likova. Suptilni pokreti ili izrazi lica prikazuju težinu neprestane drame koja se odvija oko njih, nikada ne propuštajući priliku da nas nateraju na saosećanje sa njihovom situacijom, uprkos nespornoj zlonamernosti koja odiše njihovim ličnostima. To se naročito odnosi na Jana čija unezverena pojava odgovara svakoj sceni u kojoj se nalazi, čak i u onima kada vidimo da mu ide dobro u životu.
Beef je uzbudljiva serija koja kombinuje brzi tempo, crni humor i problematične likove sa dubokim egzistencijalnim i ljudskim temama.
moja konačna ocena: 9/10
