Bastarden/ The Promised Land (2023)

The Promised Land iliti na danskom Bastarden (u bukvalnom prevodu kopile) je istorijska drama koju Nikolaj Arsel potpisuje kao režiser i ko-scenarista. Film je zasnovan na knjizi Kapetan i En Barbara autorke Ide Jesen. Premijerno je prikazan 31. avgusta na filmskom festivalu u Veneciji gde je bio u konkurenciji za Zlatnog lava. Na narednoj dodeli Oskara će predstavljati Dansku i ušao je u uži izbor za dodelu nagrade.

Naš protagonista je hladan, čvrst i tvrdoglav čovek bez imena, titule ili reputacije od većeg ili bilo kakvog značaja. On želi mnogo više nego što ima i veruje da će mu trud i odlučnost doneti sve što poželi. Ludvig Kejlen (Mads Mikelsen) je lik koji zaslužuje veliko divljenje i simpatije, ali ga u tome malo ometa što je teška i nepristupačna ličnost. Centralno pitanje filma je da li opstanak i uspeh na ovom mestu i vremenu, u divljini Danske sredinom 18. veka, zahtevaju takve karakteristike ili ne – odgovor, kao i na mnogo toga o ljudskoj prirodi i ponašanju, je komplikovaniji od nečeg jednostavnog i jasnog.

Ono što je zadivljujuće u Arselovom pričanju ove priče je jednostavnost naracije i likova. Ovo je priča o velikim ambicijama, okrutnosti, korumpiranoj prirodi penjanja uz stepenice društvenih i finansijskih hijerarhija, kao i o tome kako ljudski život može postati nebitan suočen sa ovim ciljevima i načinima ponašanja. Međutim, film se ovim temama približava putem izrazito nekomplikovane priče.

Tu je naš heroj, čovek potpuno sebičnih namera koji će učiniti skoro sve da postigne svoj cilj. Tu je naš negativac, uvrnuti odraz glavnog junaka koji će učiniti sve da postigne svoje. Ovo je suptilna razlika između ova dva čoveka, ali je fascinantno gledati kako ta mala razlika postaje srce borbe na život ili smrt između dve oštre i čvrste volje. Često se čini da niko ne može da pobedi u ovom scenariju, posebno pod uslovima po kojima se igra, ali pod tim istim uslovima gubici su tragični i neizbežni. Jedan od njih mora da se promeni, ali da li je to uopšte moguće u ovim okolnostima?

To sigurno ne izgleda tako za većinu Kejlenove priče. Upoznajemo ga kao penzionisanog vojnog veterana koji nema ništa osim oskudne penzije, pohabane odeće, iznošene uniforme i obeležja iz vremena kada je bio u nemačkoj vojsci. Kejlen je unapređen u čin kapetana tokom svoje dugogodišnje službe i veruje da mu se duguje više od puke egzistencije za svoj naporan rad. U ovom trenutku je jasno da mu niko ništa neće dati, tako da će Kejlen to morati da uzme za sebe.

Prilika je želja danskog kralja da obrađuje vresište u severnom delu zemlje. Mnogi su pokušavali da tamo grade naselja i uzgajaju useve, ali niko nije uspeo. Međutim, Kejlen ima tajni plan i kraljevski dvor mu rado daje dozvolu da pokuša, makar samo zato što će monarha usrećiti njegov naizgled nemoguć san. Jedina stvar koju Kejlen traži, ako uspe u malo verovatnom, jeste trajno imanje na pustari i plemićka titula koja bi išla uz to. Kraljevi savetnici pristaju na njegove uslove, sigurni da će propasti bez obzira na obećanu nagradu.

To je osnovna postavka zapleta koji se vrti oko Kejlenovih napora u poduhvatu koji je naumio. Postoje problemi od samog početka, sa klanom lutalica koji pokušavaju da ukradu šta god mogu, poteškoćama u transportu opreme i zaliha do dalekih krajeva močvara i radnicima koji su skeptični prema Kejlenovoj očiglednoj ludosti. Bračni par Johanes i En Barbara su pobegli sa imanja lokalnog plemića, a Kejlen im nudi mogućnost da se sakriju u divljini.

Najznačajnija prepreka je aristokratske prirode. On je Frederik De Šinkel, plemić koji je nasledio svoje imanje od svog oca, čoveka koji je radio skoro ili jednako teško kao Kejlen da bi zaradio svoju zemlju i titulu. De Šinkel, koji je svom prezimenu dodao „de“ da bi zvučalo aristokratskije, ne zna ništa drugo osim lakoće i privilegija. Sve što je ikada želeo stiglo mu je bez ikakvog truda i sada je ovaj niskorođeni običan čovek, vanbračni sin plemića i sluge, jedino što mu stoji na putu da za sebe prisvoji celu pustaru.

Ovaj stari, poznati sukob autori koriste kao svoje istraživanje o ljudskoj prirodi, šta čini i razbija pojam civilizacije i da li okolnosti čine ljude takvima kakvi jesu ili je neki element čovečanstva ukorenjen sa potrebom za kontrolom. Pejzaž je prirodno prikazan kao mesto velike lepote i neprobojne oštrine i predstavlja pozadinu koja otelotvoruje kontradikcije i razlike njegovih likova.

U Mikelsenovom izvođenju film ima centralnu figuru koja izgleda bezosećajno, ravnodušno i neosetljivo na probleme drugih ljudi. Međutim, ispostaviće se da je sposoban za malo topline, a Kejlenova evolucija je suptilna i prilično upečatljiva. U međuvremenu, De Šinkel postaje zlikovac koji najviše mrzi i koji je dostojan mržnje – ne samo zbog toga koliko se čovek pokazuje da je nemilosrdan, već i u tome kako glumac prožima lik patetičnim stepenom impotencije. Ova dva lika su veoma slična na početku i kroz veći deo sukoba, a film istražuje stvarnost i granice tog poređenja.

The Promised Land je odlična danska istorijska drama smeštena u 1750-e ispunjena složenim temama vezanim za ambiciju i tvrdoglavost u kojoj Mads Mikelsen tumači lika koji se mora suočiti sa samim sobom kako bi utvrdio šta zapravo želi.

moja konačna ocena: 9/10