Ovaj film braće Koen (Joel Coen, Ethan Coen) se u njihovim ranijim radovima izdvaja po tome što je stekao poštovanje kritičara i ozbiljne publike skoro odmah nakon bioskopskih projekcija. Poštovanje ovog projekta je otišlo čak dotle da je Barton Fink jedini film u istoriji Kanskog festivala koji je pokupio tri najbitnije nagrade (najbolji film, reditelj i glumac), a bio je nominovan i za tri Oskara (sporedni glumac, scenografija i kostimi).
Barton Fink (John Turturro) je njujorški pisac pozorišne predstave koja mu je donela instant slavu i poštovanje u svetu umetnosti i filma. Na poziv Džeka Lipnika (Michael Lerner), holivudskog producenta, on dolazi u Los Anđeles kako bi napisao scenario za film o životnoj priči rvača. Pronalazi smeštaj u jezivom hotelu Earl u kome doživljava kreativnu blokadu. Njegov prvi komšija Čarli Medouz (John Goodman), veseli prodavac polisa za osiguranje, pokušava da mu pomogne, ali bizarni sled događaja će Finka odvesti još dalje od rešavanja svog zadatka.
Javna je tajna da su braća Koen inspiraciju za ovaj film dobili tokom snimanja filma Miller’s Crossing, kada su takođe patili od kreativne blokade. Ta inspiracija je dovela do toga da scenario za ovaj film pojedini kritičari smatraju za jedan od najboljih u istoriji kinematografije. Postoji dosta istorijskih poveznica i poređenja između likova u ovom filmu i stvarnih ljudi koji su radili u Holivudu tokom tih godina, a osim toga, scenario je pun satire, ironije, metafora, vrsnih dijaloga i nesvakidašnjih likova. Njegov kvalitet dodatno poboljšava činjenica da veći broj događaja u filmu ima prostora za slobodnu interpretaciju, tako da film Barton Fink svako može drugačije protumačiti i shvatiti.
Postoje indicije da su braća Koen u ovaj film uneli mnogo više sebe nego što se to može iz prve primetiti. Postoje dosta sličnosti između njih i glavnog junaka Bartona – jevrejski umetnici, instant slava u umetničkim krugovima posle jednog dela (film Blood Simple), nespremnost/nesposobnost da se umetnički identitet odbaci po cenu slave među širokim narodnim masama delima koji su ispod njihovog intelektualnog nivoa, kao i spremnost na umetničku nezavisnost po cenu finansijskog fijaska. Sve su to razlozi zbog kojih braća Koen i dan-danas rade kao nezavisni filmski radnici, iako ih kritičari veoma cene.
Sam lik Bartona Finka je zarobljen u želji da običnom čoveku napiše umetnički scenario o običnom čoveku, i biva razočaran kada shvati da taj običan čovek želi da gleda loše filmove B produkcije pune patetike i akcije, ali i kada shvati da on kao intelektualac ne može da se poistoveti sa običnim čovekom. Osim toga, on je u duši umetnik, a ne pisac na zadatku. Kroz taj njegov zadatak autori majstorski prikazuju holuvudske producente koji pritiskaju radnike, ograničavaju im umetničku slobodu, često ismevaju pokušaje ozbiljnih projekata i svaki metar filmske trake gledaju samo kroz prizmu prihoda. Prikazano je kako je tim ljudima bitniji novac od kvaliteta onoga što nude publici, a današnji gledaoci su sve više svesni takve situacije u svetu Holivuda.
Lik Čarlija Medousa, prvog komšije našeg glavnog junaka, ostavlja najviše prostora za slobodnu interpretaciju. On od pomalo nametljivog, ali dobroćudnog prodavca, u završnoj trećini filma postaje lik iz fantazije ili surrealnog sveta. Podatak da Barton Fink ne spada u žanr fantazije dodatno tera na razmišljanje ko je u stvari Čarli Medous. Lično sam stekao utisak da se radi o osobi koju je Barton izmislio jer se pojavljuje ili u momentima kada Barton ima problema sa blokadom, ili neki drugi teško rešivi problem. Uz njega je vezano i dosta metafora, kao što je upakovana kutija (zaključio sam da predstavlja Bartonovu inspiraciju) ili scene sa nemačko/italijanskim detektivima (Barton je Jevrej, a od tih nacija su Jevreji najviše propatili). Mogao bih napisati još dosta toga, ali bojim se da bih samim tim u potpunosti ubio čar gledanja filma.
Što se tiče tehničkih karakteristika sve je kao što smo navikli od ovog autorskog dvojca – savršeno. Braća Koen su perfekcionisti i svaki kadar predstavlja umetničko delo. Što se tiče glumaca, u ovom filmu sarađuju sa ekipom koja je skoro zaštitini znak njihovih projekata – Džon Turturo, Džon Gudmen, Stiv Bušemi (Steve Buscemi) i Džon Polito (Jon Polito), a o kvalitetu njihove glume zaista nije potrebno trošiti reči. Poseban utisak su ostavili Majkl Lerner kao holivudski producent, i, lični favorit, Toni Šalub (Tony Shalhoub).
Barton Fink je prevashodno namenjen nešto zahtevnijim gledaocima i filmskim detektivima kojima nije teško da pogledaju film više puta kako bi ga u potpunosti razotkrili. Karakteristično stilizovana drama sa sjajnim scenarijom i više nego kvalitetnim glumcima, sve zajedno umotano u izvrstan umetnički kolaž.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
