The Babadook (2014)

Mnogi ljubitelji horora smatraju da je ovo bio najiščekivaniji film ove godine u svom žanru, žanru koji iz godine u godine sve manje uspeva da pruži nešto novo i neočekivano. Kao i sa brojnim hororima u poslednjih nekoliko godina ispostavilo se da i ovaj projekat prati preveliki hajp koji nema jaku podlogu u onome što ovaj film ima da pruži. Debitantski dugometražni rad rediteljke i scenaristkinje Dženifer Kent (Jennifer Kent) je daleko od lošeg filma, ali predstavlja iskustvo koje nije nezaboravno.

Radnja filma je skoncetrisana na majku i šestogodišnjeg dečaka koji vremenom počinju da primećuju džentlmenski obučenu crnu senku sa kandžama koja je nekako oživela iz slikovnice (Babadook – anagram od a bad book) koju dečak poseduje. Kako bi oterali senku oni cepaju slikovnicu, ali se senka vraća sa porukama da je sve jača što je oni više teraju. Nemamo uvid da li dečak zamišlja ili je istina sve ono što vidi, i dok on biva opsednut tom pojavom majka polako otkriva zlokobnu prirodu aure koja je okružuje.

U ovom projektu jedno naspram drugog mi imamo solidan horor koji, iskreno, ne puca od originalnosti i porodičnu dramu koja je postojana, ali poprilično jednodimenzionalna. Kako bi potvrdili moje tvrdnje dovoljno je obratiti pažnju na likove majke i deteta u odnosu na koje svi ostali likovi predstavljaju nebitne i prolazne pojave, počevši od socijalnih radnika, pa sve do komšija. Jedino što sporedne likove odvaja od Babaduka u smislu jednodimenzionalnosti je činjenica što su oni ljudi od krvi i mesa. Dijalozi su često karikirani i neubedljivi, što je takođe minus ovom projektu.

Što se tiče horor strane ovog filma ona radi svoj posao, ali ništa nećete videti novo. Koncept deteta koje (možda) tone u ludilo je viđen toliko puta, kao i koncept majke koja, takođe možda, gubi razum. Postoji čitav niz scena koje se lako zalepe i povežu sa klasicima ovog žanra, a ljubitelji horora će ih lako prepoznati, ali će i lako predvideti rasplet. Da sam pisac scenarija ja bih veći akcenat stavio na dramu i međuljudske odnose.

The Babadook 2

Što se tiče tehničke strane film ostavlja odličan utisak. Sjajno je izmontiran, netipična ženska režija u horor filmu se pokazala kao ispravan potez. Fotografija je zanimljiva u smislu da ostavlja utisak kako se sve dešavalo nekoliko godina ranije. Dizajn Babaduka i slikovnice je za svaku pohvalu, ostavljaju utisak da je Tim Barton umešao prste, a Babadukov zov će vam dugo ostati u glavi. Što se tiče glume ona je bolja nego što smo navikli gledajući ovakve filmove, ali se kvalitet zaustavlja na ulogama majke i deteta. Esi Dejvis (Essie Davis) je bukvalno pokidala ulogu Amelije.

Možda sam u tekstu previše ocrnio film, ali on u moru projekata koje donosi ovaj žanr predstavlja prijatno osveženje. Nema eksploatacija, nema debilnih zapleta tipa zaustavila su mi se kola u šumi ili ajmo nas petoro da ispitamo ovu napuštenu ludnicu, nema plavuša koje predstavljaju topovsko meso ili nabildovanih tupana. Veliki plus je akcenat na porodičnu dramu koja, na žalost, nije previše razrađena, a horor efekti su isprani, ali svakako efektni.

U svakom slučaju, fanovi horora moraju pogledati ovaj film.

8/10

The Babadook 3