We're lighter, we're faster, and if that don't work, we're nastier.
Ford v Ferrari, u pojedinim zemljama nazvan Le Mans '66, je sportska drama o istorijskim događajima u svetu auto-industrije i auto-trka koju potpisuje režiser James Mangold (Logan) sa triom scenarista. Ove godine je bilo neočekivano puno dobrih filmova, a ovaj se izdvaja po tome što se bavi pojedincima koji su radili izvanredne, inspirativne stvari, a u plodovima njihovog rada uživaju milioni ljudi koji gotovo sigurno nisu ni čuli za njih.
Zaplet filma se bavi odlučnim timom inženjera, dizajnera i vozača, na čelu sa vizionarem Kerolom Šelbijem (Matt Damon) i britanskim vozačem Kenom Majlsom (Christian Bale). Henri Ford II (Tracy Letts) je nezadovoljan prodajom i činjenicom da je Ferari neprikosnoveni proizvođač sportskih automobila, što dokazuju gotovo redovnim pobeđivanjem na prestižnoj 24-časovnoj trci Le Man. Jedan od saradnika Li Jakoka (Jon Bernthal) predlaže da se kompanija Ford uključi u tu trku, a Šelbi će biti zadužen za realizaciju projekta...
Sukob iz naslova filma se ogleda u filozofiji ovih kompanija, što se najbolje vidi u njihovim proizvodnim pogonima. Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada. Sa druge strane, kompanija Ferari (koja je tada još bila u vlasništvu svog osnivača) svoje sedište ima na imanju u Italiji, gde radnici oblikuju i dorađuju deo po deo, a konačni proizvodi pročitaj više...Ford v Ferrari (2019)
We're lighter, we're faster, and if that don't work, we're nastier.
Ford v Ferrari, u pojedinim zemljama nazvan Le Mans '66, je sportska drama o istorijskim događajima u svetu auto-industrije i auto-trka koju potpisuje režiser James Mangold (Logan) sa triom scenarista. Ove godine je bilo neočekivano puno dobrih filmova, a ovaj se izdvaja po tome što se bavi pojedincima koji su radili izvanredne, inspirativne stvari, a u plodovima njihovog rada uživaju milioni ljudi koji gotovo sigurno nisu ni čuli za njih.
Zaplet filma se bavi odlučnim timom inženjera, dizajnera i vozača, na čelu sa vizionarem Kerolom Šelbijem (Matt Damon) i britanskim vozačem Kenom Majlsom (Christian Bale). Henri Ford II (Tracy Letts) je nezadovoljan prodajom i činjenicom da je Ferari neprikosnoveni proizvođač sportskih automobila, što dokazuju gotovo redovnim pobeđivanjem na prestižnoj 24-časovnoj trci Le Man. Jedan od saradnika Li Jakoka (Jon Bernthal) predlaže da se kompanija Ford uključi u tu trku, a Šelbi će biti zadužen za realizaciju projekta...
Sukob iz naslova filma se ogleda u filozofiji ovih kompanija, što se najbolje vidi u njihovim proizvodnim pogonima. Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada. Sa druge strane, kompanija Ferari (koja je tada još bila u vlasništvu svog osnivača) svoje sedište ima na imanju u Italiji, gde radnici oblikuju i dorađuju deo po deo, a konačni proizvodi pročitaj više... 
-That's the Weeknd.
-What the fuck is a weekend?
O braći Safdi (Benny Safdie, Josh Safdie) sam prvi put pisao pre dve godine kada sam pogledao njihov film Good Time sa Robertom Petinsonom u glavnoj ulozi. Taj film mi je jako lepo legao i čak sam ga uvrstio u svoju listu deset najboljih filmova za tu godinu. U suštini, priča se svodi na konstantne komplikacije sa kojima se suočava protagonista u svojoj nameri da sakupi novac. On u svojim poduhvatima čini svašta i nikako ne predstavlja moralnu gromadu, šmekerski laže i mulja, a mi kao gledaoci nekako uvek imamo doze simpatije i opravdanja prema njemu.
Njihov novi film se takođe vrti oko čoveka koji je u trci za novcem, koga vodi poriv za klađenjem, koji je je u konstantnoj potrazi za velikim dobitkom. Reč je o Hauardu Retneru (Adam Sandler), draguljaru iz Njujorka, kome za vrat dišu uterivači dugova, ima ljubavnicu i supruga je sa njime samo zbog dece. Hauard mora da balansira između posla, porodice i brojnih ljudi kojima duguje, a spas pronalazi u nebrušenim opalima koju mu stižu iz Afrike. Međutim, i tada pravi niz opklada sa visokim ulozima...
Hauard Retner je rastrzan između puno stvari samo zbog jednog, sveobuhvatnog problema - ništa mu nije dovoljno dobro. Kao i svaki patološki kockar, Hauard je auto-destruktivan, dobitak je njegova jedina preokupacija i scenario ne pokušava da ga ulepša ili da ga shvati. On je uveren da je velika pobeda negde iza ugla i da će se loša sreća koja ga prati konačno 
Should pale death, with treble dread, make the ocean caves our bed, God who hears the surges roll deign to save our suppliant soul.
Robert Eggers je američki filmaš čije je debitantski horor The Witch, nakon premijere na festivalu Sundance, na brzinu osvojio i publiku i kritiku. Originalan pristup i vrhunska realizacija su učinili da Egers bude stavljen na listu autora čiji se radovi sa nestrpljenjem čekaju. Četiri godine nakon prvog filma nam stiže njegov sofomor, kombinacija žanrova iza koje stoji procentska kuća A24. Često se desi da drugi film ne uspe da ispuni visoka očekivanja koja postavi debitantski, ali sa radošću konstatujem da ovoga puta to nije bio slučaj, naprotiv.
Ideju za scenario je dobio Robertov brat Dejv, na osnovu nedovršene priče Edgara Alana Poa. Robert je rešio da se uključi i konačan produkt nije imao nikakve veze sa gorepomenutom pričom, osim naslova. Incident iz svetionika u Smol Velsu, u kojoj su učestvovala dvojica čuvara (obojica su se zvali Tomas) je bio dodatan izvor inspiracije. The Lighthouse je od premijere na festivalu u Kanu mnogima bio najiščekivaniji film godine. Premisa je veoma jednostavna - dvojica čuvara svetionika (vikis), stariji Tomas Vejk (Willem Dafoe) i mlađi Efraim Vinslou (Robert Pattinson), dolaze na četvoronedeljno zaduženje na usamljeno ostrvo u Novoj Engleskoj 1890. godine.
Tomas se ponaša kao glavnokomandujući, konstantno naređuje Efraimu i često ga nipodoštava. Zaštitnički je nastrojen 
You need to listen to me. The world's a hungry place. A dark place. I've only met two or three people like us. They died. When I was a kid, I bumped into these things. I don't know about magic. I, I always called it "the shining."
Stiven King je 2013. objavio roman Doctor Sleep, nastavak romana The Shining iz 1977. godine, po kome je snimljen kultni film Stenlija Kjubrika. Svaki nastavak kvalitetnog dela, nebitno da li je reč o filmu ili knjizi, donosi sa sobom i dozu skeptičnosti, a takav je slučaj bio i sada, naročito jer je nastavak stigao gotovo četrdeset godina nakon originala. Režiju, montažu i scenario za ovaj film potpisuje Mike Flanagan, koji iza sebe ima radove u žanru horora poput serije The Haunting of Hill House i filma Oculus.
Radnja filma prati Denija Torensa (Ewan McGregor), četrdeset godina nakon zastrašujućih dešavanja u hotelu Overluk, kada je bio dečak. Danas, kao odrastao čovek, on je i dalje nepovratno traumiran, ali se trudi da pronađe neki mir sam sa sobom. Taj mir mu remeti Abra (Kyliegh Curran), tinejdžerka koja takođe ima sposobnost isijavanja (the shine). Višegodišnja prijateljska komunikacija prerasta u očajnički pokušaj da joj pomogne protiv nemilosrdne Rous (Rebecca Ferguson) i njenih sledbenika koje čine klan True Knot. Deni će morati da se suoči sa svojim strahovima i da ponovo probudi duhove prošlosti...
Postavlja se sasvim opravdano pitanje šta se još moglo reči o priči u kojoj domar zabačenog hotela zamalo ubija 
Criminal lawyers see bad people at their best, divorce lawyers see good people at their worst.
Spominjao sam ranije Nou Bombeka (Noah Baumbach), nezavisnog autora koji u svojim filmovima, kombinacijama drame i komedije, akcenat stavlja na dijaloge, likove i njihovu razradu. Bavi se šarenom lepezom karaktera koji su na neki način autsajderi, ne snalaze se u nekom životnom segmentu, slomljeni su i nesigurni da pronađu svoje mesto pod suncem. Njegov novi film Marriage Story je premijerno predstvaljen na festivalu u Veneciji i nakon ograničenog bioskopskog prikazivanja je stigao na servere Netflix-a.
Glavni junaci filma su Čarli (Adam Driver) i Nikol (Scarlett Johansson). Čarli je reditelj koji vodi sopstveno pozorište u Njujorku, sa kojim ostvaruje sve viže uspeha. Nikol je njegova supruga glumica sa potencijalom da bude na holivudskoj A listi, koja se preselila u Njujork zbog Čarlija. Sada glumi u predstavama svog muža, imaju zajedničkog sina i saznajemo da se njihov brak desio veoma brzo - to možemo shvatiti kao znak upozorenja da možda i nisu bili jedno za drugo.
Uvodni minuti, u kojima supružnici opisuju šta vole jedno kod drugog, nam stvaraju očekivanja totalno drugačija od onoga što sledi u priči. Ove opisi ne čuju oni kojima su namenjeni i ispostaviće se da je činjenica što ne čuju jedno drugo najveći problem njihovog odnosa. Nakon uvoda, shvatamo da se brak iz naslova raspao već na samom početku filma. Opisi, kao i njihova zajednička istorija, 
Sedmog marta 1994. godine predsednik SAD Bil Klinton je odobrio tzv. three-strikes law, po kome je treći krivični prekršaj bivao drastično kažnjavan. Svrha ovog zakona je bilo povećanje zatvorskih kazni za prestupnike recidiviste, pa su ljudi osuđivani na doživotne kazne zatvora zbog prekršaja kao što je posedovanje marihuane. Ovaj zakon je izazavao dosta kontroverzi, naročito jer su ljudi zatvarani zbog nekih zakona koji danas više nisu na snazi.
Glavnog junaka ovog filma Rasela Milingsa (Ethan Hawke) je zadesila takva sudbina, a o njemu saznajemo nekoliko stvari na osnovu nekoliko isečaka na početku filma. Dok je bio u srednjoj školi u Vajomingu, organizovao je projekat čišćenja otpada sa autoputa. Ono što je najbitnije, drugi naslov nam saopštava da je uhapšen i osuđen na 25 godina zatvora zbog posedovanja unce marihuane u Kaliforniji.
Adopt a Highway počinje Raselovim uslovnim puštanjem na slobodu, 21 godinu nakon što je osuđen. Rasel je spora i tiha prilika, svojevrstan dokaz kako tolike godine zatvora, naročito za nenasilno krivično delo, mogu nekoga slomiti. Vidno je nervozan, skoro kao da ne želi izaći iz zatvora, mada je sasvim realno da to i ne želi. Možda u svetu koji je ostavio iza sebe, u svetu koji je i njega ostavio, nema više ništa za njega.
Sa vremena na vreme naiđete na mali film koji je rađen sa skromnim budžetom, bez marketinga, od koga uslovno rečeno ne očekujete ništa. Ovaj debitantski film scenariste i režisera 
-Would you like to be a part of this, Frank? Would you like to be a part of this history?
-Yes, I would. Whatever you need me to do, I'm available.
Niko ne može da porekne da je Martin Skorseze (Martin Scorsese) režiser koji je svoje ime ispisao velikim slovima u istoriji filma. Njegovi radovi poput Goodfellas, Taxi Driver ili Raging Bull se nalaze na brojnim listama najboljih filmova svih vremena, vremenom je stigao i komercijalni uspeh, a njegova karijera se može podeliti na dva dela - kada je intezivno sarađivao sa Robertom De Nirom (Robert De Niro) i kada je glavni glumac u njegovim filmovima bio Leonardo Di Kaprio (Leonardo DiCaprio).
Nakon filma The Wolf of Wall Street, Skorseze se posvetio projektu koji planirao čitavih 25 godina i predstavio nam je Silence, nešto totalno drugačije u odnosu na ono što smo navikli od njega. Ova istorijska drama je lagano filozofsko putovanje, melanholično i meditativno iskustvo i postojale su šanse da ovaj filmaš ode u zasluženu penziju. Međutim, na veliku radost filmskog sveta, Skorseze je rešio da okupi staru gardu i predstavi nam film iz žanra koji ga je i proslavio, film o kome je pričao gotovo deset godina. Velike producentske kuće nisu imale previše razumevanja za Skorsezeove zahteve, koji su iznosili skoro 140 miliona dolara, jer je, po njihovim rečima, investicija lako mogla da predstavlja veliki rizik.
Tada je uskočio striming servis Netflix, kome nije bio problem da plati koliko god je potrebno kako 
-What exactly do you call your style of music?
-I call it James Brown music because it's so far ahead of its time.
Svako ko me malo duže prati zna koliko volim biografske filmove koji se bave muzičarima, naročito onima čiju muziku i sam slušam. Kao što sam napisao u uvodu teksta o filmu Ray, tada opraštam mediokritetske scenarije i sve ono što mi inače zasmeta, jer to toliko i ne primetim pored sjajne muzike i harizmatičnih glumaca u glavnoj ulozi.
Tipičan primer je film Get on Up koji se bavi Džejmsom Braunom, kumom soula, čovekom koji je jedan od najpopularnijih, najcenjenjih i najuticajnijih muzičara u istoriji. Režiju potpisuje Tate Taylor, koji je pre njega imao odličan The Help, a jedan od producenata je i Mik Džeger. U ovom filmu pratimo životnu pruču Džejmsa Brauna (Chadwick Boseman), koji je odrastao u velikom siromaštvu. Detinjstvo mu je bilo veoma burno i muzika je bila jedini način da iskaže svoju strast. Sticajem okolnosti, u zatvoru se susreće sa Bobijem Birdom (Nelsan Ellis), koji mu je pomogao da izađe na slobodu i krene da se bavi muzikom. Ubrzo, Braun privlači pažnju svojim vatrenim nastupima, dobija status neumornog izvođača i postaje sve smeliji u kreativnom smislu.
Iako je bio suočen sa rasizmom, konvencionalnim razmišljanjima i utabanim principima rada u šou biznisu, Džejms Braun je stvorio nove načine rada i na sceni, ali i iza nje. Postao je superstar sa privatnim avionom, oličenje samopouzdanja koje o sebi govori 