Thank God we can’t tell the future, we’d never get out of bed.
August: Osage County je drama američkog književnika Trejsija Letsa koja je, između ostalog, dobila i Pulicerovu nagradu. Pre pet godina sam pogledao filmsku ekranizaciju, zatim sam došao u posed knjige, a nedavno sam pogledao i istoimenu predstavu. Rešio sam da ponovo pogledam film, kako bih uporedio svaki vid predstavljanja priče, ali i da je eventualno drugačije doživim.
Radnja filma je praktično smeštena u jednu kuću i kao glavnu junakinju ima Vajolet Veston (Meryl Streep), stariju gospođu koja ima rak grla i sklonost ka pilulama i cigaretama. Ona je žena teške naravi i jedne večeri je njenom mužu dozlogrdilo i napušta porodični dom, a policija ga vodi kao nestalog. Njegov nestanak je povod za okupljanje porodice, koja uključuje njihove tri ćerke – Ajvi (Julianne Nicholson), Karen (Juliette Lewis) sa svojim novim verenikom i Barbaru (Julia Roberts) sa svojim suprugom i ćerkom, kao i sestru Mati Fej (Margo Martindale) sa njenom porodicom. Njihovo okupljanje će prouzrokovati tenzije, a samim tim će doći do otkrivanja velikih tajni…
Ono što pratimo u naredna dva sata je jedna veoma disfunkcionalna porodica, da se tako blago izrazim. Kada glava te porodice nestane, članovi se okupljaju kako bi jedno drugom bili podrška, a u ovom slučaju su se okupili kako bi pokidali i ono malo veze što ih drži zajedno. Dijalozi su veoma oštri, dok se sve vreme smenjuju prepirke i svađe, koje povremeno izgledaju kao bokserski meč (scena večere).
Vajolet Venston lančano puši cigarete iako ima rak grla, zbog kog je postala zavisna od pilula protiv bolova. Ona je okrutna žena koja bez pardona povređuje ljude oko sebe, opsesivna je kontrolom i ponosna na svoju unutrašnju snagu, a duboko u sebi je veoma nesrećna. Njena ćerka Barbara je njena mlađa verzija i jedina je od tri sestre sposobna da se suprotstavi svojoj majci. Barbarin strogo kontrolisani život se takođe raspada, jer joj probleme pravi ćerka, koja je buntovna tinejdžerka, i suprug, koji se odselio zbog mlađe žene.
Sukob između njih dve se može smatrati centrom naše pažnje, mada ni ostali nisu zapostavljeni, osim što su suptilno sklonjeni u stranu kako bi ostavili mesta za ove dve zvezde. Uglavnom, žene imaju centralnu mesto u filmu, dok muškarci predstavljaju sporedne likove u klasičnom smislu. Međutim, svi su ravnopravni pripadnici disfunkcionalne porodice, u kojoj vladaju prećutni odnosi, sa brojnim ignorisanim problemima i nesuglasicama.
U filmu u kome se sve svodi na dijaloge veoma bitan aspekt konačnog utiska su glumci, koji su ovde zaista na visini zadatka. Impresivna glumačka ekipa efektno predstavlja emotivno pražnjenje svih učesnika ove porodične melodrame. Vidljiva je hemija između glumaca i svoj posao su odradili maksimalno korektno. Njihovi likovi, koliko god mi očekivali da postanu bolji na kraju filma, ostanu u još većim problemima i, uglavnom, dobiju ono što zaslužuju. Zbog brojnosti likova, pojedini glumci sa svojim likovima ne dobijaju prostor koji svakako zaslužuju.
Moj problem sa ovim filmom je što ostavlja utisak jednodimenzionalnosti, kao da je režiseru Džonu Velsu bio cilj da predstavi dijaloge, a da ih ne bogati previše režiserskim rešenjima. Kako radnja odmiče, priče se komplikuju, a mišljenja sam da se režiser nije uspešno izborio sa njima – u pokušaju da predstavi sve detalje knjige, izgubila se tečnost i uzbuđenje. Sama završnica je bez katarze i ostajemo totalno ravnodušni prema likovima, a moram konstatovati da sam, recimo, nakon predstave osetio veliko sažaljenje prema Vajolet.
August: Osage County je drama prepuna oštrih dijaloga i odlične glume, kojoj je glavni problem činjenica da će vas iscrpeti svojim relativno nesimpatičnim likovima, pa ćete njen kraj dočekati potpuno ravnodušni po pitanju njihovih sudbina. [yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
