Velika većina savremenih romantičnih komedija po pravilu liče jedna na drugu, sa previše klišeiranim dijalozima, već viđenim scenama i raspletom koji se odvija krajnje predvidljivo i neoriginalno. Petnaestak godina ranije je proslavljeni Džejms L. Bruks (James L. Brooks), tvorac Simpsonova, po receptu koji je isprobao u filmu Terms of Endearment, napravio romantičnu komediju koja se pravom može smestiti u zlatno doba holivudske produkcije, kada je bilo normalno napraviti umetnički film koji predstavlja zabavu za široke narodne mase.
Radnja prati živote troje ljudi na Menhetnu. Glavni među njima je Melvin Udal, uspešni pisac koji svojim krajnje odbojnim ponašanjem predstavlja oličenje neugodnosti. Iza njegove fasade koja je ograđena prgavim i oštrim jezikom se krije nesigurni, neurotični usamljenik. Njegova karakteristika je oštar jezik i bez skrupula u lice iznosi ono što misli. Svakodnevno ide u restoran u kom radi samohrana majka Kerol Koneli. Preokret nastaje kada omraženog komšiju homoseksualca pretuče banda provalnika i Melvin dobija na čuvanje malog psa. Vremenom se vezuje za njega i shvata da tako može da se veže i za ljude.
Osobina da od zlih i pakosnih ljudi nastanu dobročinitelji je ranije vezana isključivo za bajke, dok se danas vezuje za romantične komedije. Iako tom žanru nedostaje umetničkih karakteristika, mora se priznati da je prijatno iskustvo kada film odvede gledaoca u neki lepši i pravedniji svet.
Sam koncept filma ne pruža ništa spektakularno novo i inovativno i zbog toga se slobodno može reći da su glumci, koji su se potpuno uneli u uloge, izneli ceo projekat. Scenarista Mark Andrus je napisao likove kao ljude u godinama umesto omladinaca, kako bi pokazao da nikad nije kasno za promene u životu. Upravo u tome se sastoji sva lepota ovog filma, jer je zaista doživljaj posmatrati tako slojevite likove kako emocionalno sazrevaju. Poseduje odličnu dozu humora koja je dovoljna da nasmeje i zahtevnije gledaoce.
Sa tehničke strane je film odrađen odlično, krasi ga sjajna fotografija i vešto je izmontiran. Ono što se primeti je i vrhunski saundtrek, koji je odradio čuveni Hans Zimmer. Možda jedina zamerka može da se odnosi na dužinu od 138 minuta, koja je poprilično usporila tempo filma.
Glumačka ekipa je tako dobro odradila svoj posao da su troje ljudi koji nose naslovne uloge zaslužili tri nominacije za Oskara. Džek Nikolson (Jack Nicholson) je maestralno izneo ulogu Melvina, uložio je maksimalni trud i ta transformacija je prilično očigledna i uverljiva. Ulogu konobarice je iznela Helen Hant (Helen Hunt), koja svojom harizmom i sjajnim prikazivanjem brige i ranjivosti čini da bude jednako zanimljiva kao lik Melvina, iako se njen lik ne menja toliko kao njegov. Treći deo tria čini Greg Kiner (Greg Kinnear) u ulozi propalog homoseksualca. Sporedni glumci pružaju odličnu podršku, među njima se ističe Kuba Guding Džunior (Cuba Gooding Jr).
Film je bio nominovan za sedam Oskara, ali je, pored neprikosnovenog Titanika, uspeo da odnese dva, za glavnu mušku i glavnu žensku ulogu.
Mana ovog projekta je što se zbog žanra već na pola gledanja može naslutiti završetak. Zbog toga preporučujem da se ne posmatra kako će se završiti, već kako su likovi evoluirali i shvatićete da gledate jedan od najlepših filmova snimljenih u poslednjih 20 godina.
9/10
