As bestas/ The Beasts (2022)

The Beasts iliti na galicijskom As Bestas je špansko-francuski triler koji kao režiser i ko-scenarista potpisuje poštovani Španac Rodrigo Sorogojen. Priča je inspirisana istinitim događajima koje je doživeo holandski par, a ti događaji su opisani u dokumentarcu Santoalla iz 2016. godine. Film je premijerno prikazan na Kanskom festivalu 22. maja prošle godine.

Upoznajemo Antoana (Denis Menoše) i Olgu (Marina Fois), sredovečni bračni par iz Francuske koji se poslednjih nekoliko godina bavi organskom proizvodnjom povrća u ruralnoj Galiciji i prodaje svoju robu na lokalnom tržištu. To uspevaju uprkos siromaštvu koje ih okružuje – ovo selo je nekada bilo puno ljudi, ali sada su ostali samo uporni i oni koji nemaju mogućnosti da se presele negde drugde. Antoan voli ovo mesto jer je postalo utočište od njegovog prethodnog neispunjavajućeg i auto-destruktivnog života u gradu.

Njihova romantična priča o iskupljenju, optimizmu i samopotpunjenju ne znači apsolutno ništa njihovim najbližim komšijama. Braća Ksan (fantastični Luis Zahera) i Lorenco žive u selu celog svog života i videli su toliko svojih komšija kako odlaze za nečim ako ne boljim, onda drugačijim. Prazne kuće su propale u ruševine, a njihova farma u kojoj žive sa svojom starom majkom je videla mnogo boljih dana. Kada ne rade sa preostalim konjima, braća igraju domine i piju u lokalnoj kafani.

Uobičajena pretpostavka je da ne možete birati svoju porodicu, ali možete birati svoje prijatelje. Izgubljena u toj dihotomiji je još jedna svakodnevna situacija – retko imate priliku da birate svoje komšije. Par koji je u centru ovog nenametljivog trilera svakako nije imao priliku da bira da završi tako blizu problematičnih ljudi. Bez obzira na to oni se moraju nositi sa neprijatnom situacijom u kojoj se smatraju autsajderima unutar malog sela sa čvrsto povezanom zajednicom.

Film se vrti oko okolnosti koje su relativno obične, zbog čega rastući osećaj straha u priči deluje još strašnije nego što bi se moglo činiti mogućim. Čitava situacija eskalira do vrhunca naizgled neizbežnog horora, pre nego što se usporava kako bismo osetili posledice onoga što se odvijalo. Rekao bih da je prva celina filma svakako daleko uspešnija, iako posmatranje povratka osećaja normalnosti nakon šokantnog vrhunca priče stavlja do znanja koliko je sve ono što smo gledali strašno.

Scenario nas od samog početka direktno stavlja usred napetosti koja se gradila između Antoana i braće. Strana energetska kompanija želi da kupi zemljište od preostalih seljana kako bi tamo izgradila vetrogeneratore. Ksan i još šest vlasnika farmi žele da prodaju, ali Antoan ne želi i ubedio je lokalnog pastira da glasa protiv dogovora – Antoan želi da oživi mesto i obnavlja kuće u nadi da će privući nove komšije, ali Ksan sumnja da Antoan samo želi da dovede nepoželjne turiste ili (još gore) obrazovane ljude poput sebe koji veruju da znaju šta je najbolje za sve oko sebe.

To je suštinski to u smislu postavke, a ostatak priče postaje sukob između Antoana i Ksana, dok Olga protestuje zbog specifičnih načina na koje njen suprug izaziva suseda i Lorenca, koji je pretrpeo traumatičnu povredu glave pre nekoliko godina dok je brinuo o konju i radi sve ono što stariji brat želi.

Ksan i Lorenco su izuzetno neprilagodljivi, ogorčeni muškarci što znači da bi gotovo sigurno vodili borbu oko bilo čega što bi moglo doći između njih u bilo kom trenutku. Budući da oba muškarca vide dogovor oko vetrogeneratora ili njegov neuspeh kao jedinu stvar koja im garantuje ili sprečava jedinu nadu koju imaju u svetu, ova borba će samo postajati ružnija kako se bude odvijala.

Dobra stvar je što su se scenaristi barem u početku pobrinuli da svaki čovekov ugao gledanja bude razumljiv i razumno argumentovan. Sa druge strane pomalo je frustrirajuće što su oba muškarca učinili toliko tvrdoglavim i razdražljivim da je teško, ako ne i nemoguće, zauzeti nečiju stranu.

Iz potrebe da ovo bude triler autor ovde bira Antoana kao glavnog protagonistu jer reaguje na sabotažu, agresiju i pretnje koje vrše braća. On je opremljen malom video kamerom i nada se da će prikupiti dokaze za lokalnu policiju, dok Ksan i Lorenco imaju pušku, pravi osećaj očaja i implicitno saosećanje ostatka seljana, uključujući i policiju.

Kako vreme odmiče tako raste napetost situacije, a početna zastrašivanja prerastaju u pokušaje da se unište usevi. Shvatamo da više nema prostora za racionalni razgovor i da je došlo do tačke bez povratka, ali ima prostora za eskalaciju akcije i osvete. Klimaktički niz događaja je pravo iznenađenje samo zato što je izostanak bilo kakvog dogovora tako odlučujuć i besmislen, a opet, u datim okolnostima, prilično verovatan.

The Beasts je odlično realizovan špansko-francuski triler koji nam donosi uznemirujući prikaz susedskog sukoba dovedenog do ekstrema, ali prikazanog kao alarmantno obična, očekivana situacija.

moja konačna ocena: 8/10