Pogodite koja je 14-ta država u svetu po veličini? Koja je 11-ta po broju stanovnika? Ne znate? To je Meksiko, država bez službenog jezika, iako je španski zastupljen u svim sferama društva. Španski i 62 indijanska jezika ravnopravni su jezici na celom njegovom području, a zbog krvave i turbulentne istorije Meksiko je mogao govoriti francuskim ili engleskim. Federalna republika po uređenju sa 31 saveznom državom i distriktom bila je „meta“ mnogih kolonijalnih sila koje su postavljale svoje „satelite“ da bi kontrolisali po površini i po prirodnom bogastvu ogromnog diva. Moć i vlast bila je zvezda vodilja posebno generala koji su vodeći revoluciju, često gubili vezu sa stvarnošću i posle nje se nisu znali zaustaviti. Svojim megalomanstvom pretendirali su da vladaju masom koja ih je nekada ushićeno sledila.
Ne pišem ovo čisto bez razloga, jer priča filma se nadovezuje na jednog takvog čoveka i mnogo više na život njegove žene. Ovaj film je ekranizacija uspešnog romana autorke Angeles Mastretta, koji je preveden na više od 15 svetskih jezika. Priča je delimično naslonjena na život Maksimina Avile Kamača, divljeg, promiskuitetnog brata Manuela Avile Kamača, koji je tada bio predsjednik Meksika od 1940-46 godine. Maksimino kao i naš junak priče Andres Ascencio (Daniel Giménez Cacho) bio je general, a kasnije je postao politička zverka, guverner države Puebla. Poznat je bio po pijankama, ženskarenju, a prema svojim neprijateljima bio je ekstremno nasilan. Međutim priča romana se ne bazira toliko na generala i njegovu ambiciju da postane predsednik, nego na njegovu ženu Katalinu. Ona je priprosta, jednostavna devojka koja, zasljepljena njegovom sigurnošću, snagom, pažnjom i pre svega direktnim namerama, se sa šesnaest godina, onako zelena i neiskusna, udaje za puno starijeg čovjeka. Katalina (Ana Claudia Talancón) se tokom četrnaest godina, koliko se vremenski roman bavi, transformira od pukog adolescenta bez ikakvog životnog znanja do vešte manipulatorke, fatalne žene kojoj je taj život na medu i mleku mnogo toga dao, ali i oduzeo.
„Kako ću naučiti osjećati“ pita Katalina lokalnu proročicu koja joj na vulgaran, ali delotvoran način (zadizanjem suknje i pokazivanjem kako da se zadovoljava) upoznaje sa čarima uživanja u seksu. „Šta znači voleti“ naša junakinja oseti tek upoznavanjem naočitog muzičara i dirigenta Karlosa. Karlos (José María de Tavira ) je generalov politički oponent, a u tom nekom nazovimo ljubavnom trouglu Katalina je svojevrsna muževa „Mata Hari“ i ona na račun špijuniranja „neprijatelja“ kupuje vreme za svoje ljubavničke izlete.
Šta reći konkretno o filmu? Uloženo je ne baš malih šest miliona dolara za atraktivan prikaz tog razdoblja. To se najviše videlo na prekrasnim kostimima glavne glumice, vojnim odorama, lepim frizurama, kao i bogatim enterijerima opremljenih vila i zgrada koje su odisale kulturom, stilom i tradicijom. Družili smo se sa lepotama grada Pačuke, njene provincije u par sjajnih scena, jahanja konja, na poljima cveća gde Karlos nadahnuto svojoj ljubavi izgovara „Voleo bih da miris mog groba ima miris cveća na tvom telu“. Inače, 2009. godine film je bio meksički predstavnik za Oskara.
Iz svega priloženog vidi se da je reč o jednom visokobudžetnom filmu, zahvalnog sinopsisa, verovatno dobro napisane knjige, impresivne kostimografije i scenografije, dobrih glumačkih interpretacija, posebno Ane Klaudije Telakon koju sam zapazio još iz provokativnog El crimen del Padre Amaro gde je glumila sa Gael Garsijom Bernalom. Očito joj idu od ruke ove „transformativne“ slobodnije uloge, jer u svom naoko nevinom licu čuči vatra koja samo čeka da se pokrene i zabode žaoku. Ima i popriličan broj nagih scena, pa će tako film biti i poslastica za muški rod.
Nije da nešto imam protiv filma, ali jednostavno ne volim puno likova koji nisu iskorišćeni na adekvatan način. Od mnogih generalovih oponenata, njegove desne ruke, njene familije, mnogobrojne dece koju Katalina pored svoje biološke odgaja, vidimo samo šetače , a za taj propust je možda najodgovorniji scenarista koji nije „u još kojoj vodi oprao“ knjigu i izbacio višak materijala. Ovako je film trebao trajati još barem sat vremena, pa da i ti sporedni junaci dobiju priliku. Dramski elementi su klasični linearni i ne trude se da odstupaju iz tog konzervativnog oblika. Znači, film je svesno rađen za šire narodne mase. Verovatno je bio hit u domaćim bioskopima, ali moram priznati da je ugodno probavljiv i radnja lepo klizi. U dovoljnoj meri zastupljena je i lepa tradicionalna meksička muzika.
Malo više hrabrosti u realizaciji dalo bi drugačije (ne kažem bolje) rezultate. Ovako možemo uživati u odmerenoj drami raskošnije producirane, ali oku ugodne soap opere.
6/10
