Tema čoveka zaglavljenog usred ničega, koji se mora boriti protiv prirode kako bi preživeo, je obrađena bezbroj puta. Kao što i sam naslov kaže, protagonista ovog filma se, sticajem okolnosti, zadesio u beskrajnim, nepristupačnim snežnim poljima polarnog severa. Tematika kao takva mi nije previše intrigantna, ali s obzirom da protagonistu tumači Mads Mikkelsen, brzo sam zaključio da ovaj film ne može biti loš.
Priče ovakvog tipa pružaju brojne teškoće za našeg protagonistu ili više njih, sa nadom da će biti sposobni da urade mnogo više nego što se od njih očekuje ili za šta su sposobni, kako bi preživeli. Takav je slučaj i ovde, gde Mikelsen tumači Overgarda, čoveka koji se nakon avionske nesreće zadesio u bespućima Arktika. On se nalazi u relativnoj sigurnosti svog improvizovanog kampa, ali odlučuje da krene u šetnju u nepoznato, sa namerom da pronađe spas…
Mi ne znamo koliko dugo se Overgard nalazi u polarnom bespuću, osim što vidimo crtice koje obeležava na mapi. Njegovi dani su ispunjeni sitnim ritualima koji mu donekle ubrzavaju vreme, a ujedno mu i održavaju nadu. Vidimo da je snalažljiv i sposoban da sebi obezbedi stalnu zalihu hrane. Međutim, mi ne znamo ništa konkretno o njemu, kao ni razlog zbog koga je došao u situaciju da preživljava.
Režiseru Džou Penji je ovo prvi dugometražni film, a karijeru je počeo 2006. godine, postavljajući kratke filmove na youtube kanal MysteryGuitarMan. U saradnji sa scenaristom Rajanom Morisonom predstavlja, uslovno rečeno, jednostavnu fabulu, koja veoma brzo postaje nešto više od tradicionalne priče o preživljavanju. To nešto više je, između ostalog, proučavanje da li je osoba voljna da se odrekne svoje ljudskosti kako bi preživela.
Dopalo mi se što autori ne nude nikakve detalje vezane za Overgardovu prošlost, osim onih sitnih na osnovu kojih sami iznosimo zaključke. Njegov život pre dolaska u ledenu pustoš je misterija, a ona fino potencira da ništa vezano za njega nije bitno osim onoga što se trenutno dešava. Neki bi rekli da izostanak privatnih detalja može biti problem zbog poistovećivanja sa protagonistom, ali ne bih se složio sa njima. Izbegavajući narativne zamke i uz pomoć sjajnog Mikelsena, autori uspevaju da se brinemo o Overgardu, običnom čoveku kome je život postao niz teškoća i dilema u neljudskim uslovima.
Vremenom se u priču ubacuje element koji postiže da ovaj film nije samo o pojedinostima preživljavanja, već i o njegovoj etici. Na taj način se dodatno podiže kvalitet filma, a sami sebi ćemo postaviti pitanje da li je ispravnije živeti sam ili umreti zajedno sa nekim. Iako scenario nije nešto naročito napet, naročito jer znamo u kom smeru ide (iako ne verujemo da će zaista stići tamo), poseduje pokretačko gorivo u vidu Madsa Mikelsena i autora koji razumeju moć tišine i umeju da ispričaju priču bez previše reči. Dodatni plus su lokacije na Islandu i zvuk kome je posvećeno dosta pažnje.
Arctic je odličan film o preživljavanju, koji je dokaz da ne treba puno reči kako bi se ispričala kvalitetna priča, naročito ako je Mads Mikelsen taj koji preživljava.
moja konačna ocena: 9/10
