That sex was the most fun I’ve ever had without laughing.
Verovatno nijedan autor u istoriji filma nije glorifikovao Njujork kao što to radi Vudi Alen (Woody Allen). Njemu je Menhetn kulturni centar sveta i neiscrpna inspiracija, dok mu je ostatak države pristojan i osunčan, ali totalno nezanimljiv. Radnja u velikom procentu njegovih filmova se dešava upravo u Njujroku, a takav je slučaj i sa filmom Annie Hall. Ovo je njegov osmi film, prekretnica u karijeri i svakako prvi izbor za svakog filmofila koji želi da se upozna sa njegovim radovima.
Vudi Alen je relativno brzo stekao reputaciju odličnog stend-ap komičara i na komediji je bazirao sve svoje dotadašnje filmove. Tradicionalno, za svaki svoj projekat napiše scenario i režira ga, a u prvom delu karijere je u svakom tumačio i glavnu ulogu. Annie Hall se razlikuje od njegovih filmova snimljenih do tada jer izvrsno ubacuje dozu satire, a Vudi kao autor postaje dosta zreliji, moderniji i počinje graditi svoj specifični stil. To se najbolje vidi u glavnoj ulozi koju tumači, koja je drugačija od onih u prethodnim filmovima.
Njegov lik je veoma ljudski i očigledno je da je autor utkao u njega svoj entuzijazam, komplekse, iskustva, seksualne aktivnosti, fantazije i sl. To se vidi još u prvom kadru, kada nam se Vudi obraća kao stend-ap komičar koji opisuje svoju romantičnu prošlost i probleme u vezi. Takođe, evidentni su i stavovi koje ima, kao što je odbojnost prema drogama i loše mišljenje o holivudskoj visokoj klasi.
Annie Hall je dramatizacija autorovog ljubavnog života, a akcentuje odnos sa mladom i prosperitetnom pevačicom po kojoj je film dobio ime, a tumači je Dajan Kiton (Diane Keaton). Glavni junak se zove Alvi Singer i posle nekoliko početnih scena su jasne paralele između njega i samog Vudija – jevrej iz Njujorka koji je odrastao u Bruklinu, počeo karijeru pisanjem šala za druge komičare i napokon postao uspešan u toj branši. Sličnosti su i hronični pesimizam, posete psihoanalitičaru, ljubav prema filmovima, činjenica da je razveden dvaput pre četrdesete, kao i obsesija antisemitizmom. Vudi je bio toliko vispren da glavnu ulogu pruži glumici sa kojom je bio u vezi, a njeno devojačko prezime je namenio i svojoj junakinji.
Naš junak je kao dečak saznao da se univerzum širi i samim tim može da nestane, što ga je dovelo do zaključka da je čitava ljudska civilizacija uzaludna i besmislena. Upravo je detinjstvo doba koje može stvoriti razne neuroze, a autor ga izvrsno predstavlja kao pomalo tmurno i bučno, nasuprot nepisanim konvencijama o hepi čajldhudu predstavljenim u većini holivudskih filmova. Tokom filma Alvi prevazilazi svoju depresivne misli ističući lepotu estetike i ljubavi, kao i istraživanjem svog identiteta. Po njegovim rečima, humor i umetnost mogu biti potpuno nepotrebni, kao i većina stvari na svetu, ali ipak donose sreću i ispunjenost.
Osim izvrsne priče i bogatih likova, čar filma Annie Hall se ogleda u trikovima koje Vudi koristi kao režiser. Sporedne šale namenjene gledaocima, titlovima napisane misli likova dok pričaju, podeljen ekran, flešbekovi, flešbekovi unutar flešbekova, animirane sekvence, postavljanje pitanja slučajnim prolaznicima i slično. Posebno bih izdvojio scenu u kojoj Maršal MekLuan govori pretencioznom komentatoru kako nema pojma o čemu priča, kao i scenu u kojoj se Enino telo i misli razdvajaju. Stiče se utisak da je Vudi svaku scenu odradio onako kako mu je u tom momentu palo na pamet i to je svakako veliki plus. U ovom filmu počinje sa koriščenjem dugih snimaka bez reza, što je uvek lepo videti, naročito u scenama sa konverzacijom.
Ovaj film je postigao odličan uspeh i kod kritičara, a Vudi lično je pokupio dva Oskara (za režiju i scenario). Dve godine kasnije je snimio takođe uspešan film Manhattan u kome glavne uloge ponovo tumače Dajana Kiton i on. Nakon toga njegova karijera kreće u pravcu koji je pomalo isfrustrirao većinu njegovih tadašnjih poštovalaca, reputacija mu se poljuljala i sa nekoliko privatnih skandala, ali Vudi neumorno jednom godišnje izbaci po jedan lični film. Iako pojedinci misle da mu je odavno vreme za penziju, moj stav je da je lepo jednom godišnje pogledati rad stare garde umetnika, pa makar to bili i prosečni filmovi, a Vudi je sigurno jedan od poslednjih predstavnika te ekipe.
Annie Hall je svakako najbitniji, a možda i najbolji film Vudija Alena, kamen temeljac na kome je genije sa naočarima počeo sa zidanjem svoje nemerljive kulturne zaostavštine i prvi korak na stepenicama ličnog umetničkog progresa. Pametna romantična komedija prošarana sjajnim dijalozima, zanimljivim režiserskim trikovima i inovacijama koje dokazuju filmsku inteligenciju ovog cenjenog autora.
moja konačna ocena: 10/10
