Prednost niskih očekivanja od filma je što je obično teško razočarati se. Sudeći po navikama holivudskih producenata, koji i najmanji uspeh određenog projekta proslavljaju najavom bar jednog nastavka, i promotivnim materijalom koji je pratio ovaj projekat, nastavak zanimljive komedije Anchorman: The Legend of Ron Burgundy iz 2004. godine nije obećavao previše, naprotiv. Ipak, kao što sam već spomenuo, u zavisnosti od vaših očekivanja će zavisiti vaš generalan utisak nakon gledanja.
Ovoga puta, sa sedamdesetima daleko iza njega, Ron Burgundi sa svojom suprugom Veronikom Kornigston (Christina Applegate) vodi večernje novosti u Njujorku i jedan je od najpopularnijih lica u državi. Iznenada njegov šef odlučuje da mu uruči otkaz i njegovoj supruzi pruži priliku da sama vodi vesti. U njegovom životu se sve menja. Vraća se u San Dijego i radi kao voditelj u „Morskom parku“. Taj posao ga ne ispunjava previše, pa mu susret sa Fredijem, izvršnim producentom Global News Network-a, koji je prvi tv program sa vestima koji se emituju 24 časa, otvara vrata stare slave. On okuplja svoju ekipu, Čempa, Brika i Brajana, i odlazi za Njujork, ali se tamo susreće sa konkurencijom i drugim problemima.
Snimanje ovog nastavka su od samog početka pratili problemi. Prvo studio nije hteo da odobri projekat pravdajući se da je preskup, ali je nakon odluke glavnih glumaca da drastično smanje platu ipak odobren. Nakon toga je deo snimljenog materijala ukraden iz prostorije u kojoj se čuvao, a postojali su problemi i sa rasporedom glumaca koji su imali obaveze na drugim setovima. Nakon svega što ih je snašlo reditelj i scenarista Adam MekKej (Adam McKay) je izjavio kako nema šanse da se snima treći nastavak, i ko zna zašto je to dobro.
Problem sa ovim nastavkom je što je rastrzan između toliko toga da konačan produkt ispada zabrinjavajuće loš. Počevši kao svojevrsna parodija na emisije koje se bave vestima vremenom prelazi kao parodija na sam sebe sa prilično slabom romantičnom pričom, lošim komičnim sekvencama i vidno slabijom hemijom između glumaca. Scenario na sve moguće načine pokušava da održi pažnju gledaoca ubacujući prilično nepotrebne delove (sekvenca sa ajkulom), ali nažalost postiže sasvim suprotni efekat. Jedan od hvaljenih delova je pred sam kraj, kada se brojne poznate face pojavljuju u svojim kameo ulogama, i to bi otprilike bilo to.
Fore koje izgovara Ron Burgundi su delo samog Vila Ferela (Will Ferrell) i kreću se od zabrinjavajuće loših do zabrinjavajuće dosadnih. Iako nisam moralna gromada i znam da uživam u nekorektnom humoru punom stereotipa i ekslopatacije, fore Rona Burgundija su samo činile da osetim transfer blama i da se zapitam za koji uzrast su one bile namenjene. Utisak dodatno kvari iritiranje sa likovima, kao što je Burgundijev sin, i pojedini podzapleti, kao što je Brikova (Steve Carell) ljubavna priča. Brik je sam po sebi iritantan lik, ali je ovom prilikom prevazišao sam sebe. Pol Rad (Paul Rudd) deluje prilično nezainteresovano, a jedan od retkih glumačkih pluseva je Greg Kinear (Greg Kinnear) u ulozi novog supruga Veronike Kornigston, kao i epizoda Harisona Forda.
Ovaj film može dobiti prelaznu ocenu ako ste fan besmislenih komedija koje pucaju visoko, ali im je domet ipak nizak. U drugom slučaju će vam se dopasti ukoliko isključite mozak i posvetite mu se kao dvočasovnom nizu snimaka koji služi za ubijanje vremena. U ostalim slučajevima ga preskočite.
3/10
