Amores Perros (Pasji Život) je debitantski rad meksičkog reditelja i scenariste Alehandra Gonzalesa Injarita (Alejandro González Iñárritu) koji mu je doneo instant slavu i nominaciju za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma. Da nije bilo Anga Lija i njegovog filma Crouching Tiger, Hidden Dragon verovatno bi pokupio i tu nagradu. Injarito je ovim filmom svetu prikazao svoj specifični način pripovedanja narativa koji će kasnije pokazati i u filmovima 21 Grams i Babel i postati njegov zaštitni znak.
Film je podeljen u tri odvojene celine koje se međusobno preklapaju nakon strašne saobraćajne nesreće. Prva priča se fokusira na Oktavia (Gael García Bernal) i suprugu njegovog brata u koju je on potajno zaljubljen. Njegov brat Ramiro (Marco Pérez) je grub prema njoj i Oktavio joj obećava da će se brinuti o njoj ako pobegne sa njim. Kako bi skupio novac on se uključuje u borbe pasa jer slučajno otkriva da je njegov pas veliki borac. Nakon jedne borbe koja krene naopako on beži bande i doživljava saobraćajnu nesreću.
Druga priča se centrira na odnos između uspešnog fotomodela Valerije (Goya Toledo) i urednika magazina po imenu Danijel (Álvaro Guerrero) koji je napustio svoju porodicu kako bi živeo sa njom. Treća priča nas upoznaje sa propalicom po imenu El Čivo (Emilio Echevarría) koji rado kao ubica po ugovoru. On bezuspešno pokušava da ostvari kontakt sa davno izgubljenom ćerkom. Osim problema sa kojima se suočava svaki od likova pre i posle saobraćajne nesreće mi imamo uvid u specifični odnos sa svojim ljubimcima, psima, koje ima svako od junaka.
Uspeh Injarita, Alfonsa Kuarona (Y tu mamá también) i Giljerma del Tora (El Espinazo del Diablo) započinje renesansu meksičke kinematografije početkom 21. veka. Danas sva trojica režiraju holivudske filmove sa velikim budžetima, ali to definitvno ne bi bilo moguće da nije bilo ovog filma koji je Meksiko stavio na filmsku mapu sveta.
Injaritovi filmovi su karakteristični po tome što autor uspešno povezuje nekoliko priča i dosta se bavi nelinearnim prikazivanjem događaja. Pojedini kritičari zameraju da je dao previše depresivnu sliku sveta, spominju duže trajanje (koje se ne primeti tokom gledanja), a poseban akcenat je stavljen na priču u kojoj učestvuju Valerija i Danijel, koja jeste primetno slabija od ostalih. Ipak, generalno gledano, scenario koji je napisao Giljermo Arijaga je ubedljiv, realističan i uzbudljiv. Injaritu njegov scenario predstavlja na takav način čineći nas saučesnicima, kao da smo i mi kao gledaoci deo svih tih dešavanja, na skoro intiman način.
Simbolika pasa, čije pojavljivanje povezuje film, koji su jedan od njegovih bitnijih karakteristika i po kojima je dobio naziv, se sastoji u tome što Injaritu borbe pasa poredi i povezuje sa nasiljem u borbama, brutalnošću i divljaštvu čoveka. Autor je očigledno veoma upoznat sa pojmom brutalnosti u ljudskoj prirodi i ne plaši se da pokaže tamnu stranu čovečanstva, kao i konstantnu potragu za pravom ljubavlju, na originalan i nepridvidljiv način. On aktivno uključuje gledaoca i suptilno insistira na njegovim emocijama. Glumci, među kojima prednjače Emilio Ečeverija i Gael Garsija Bernal, u pojedinim scenama pružaju skoro magične performanse koji vas jednostavno neće ostaviti ravnodušnim.
Ovo je jedan neprevaziđeni meksički film koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Jedan od najboljih filmova koji sam ikada pogledao.
10/10
