Kameron Krou (Cameron Crowe) je osoba čije tinejdžerske godine treba da budu inspiracija svima. Dok je još bio u školi postao je muzički novinar za čuveni časopis Rolingstouns i otišao je na turniju sa tada popularnim The Allman Brothers Band. Kasnije je zamalo poginuo u avionskoj nesreći sa članovima benda The Who, pisao je beleške za prvi lajv album Lynyrd Skynyrd i sve to sa samo petnaest godina. Vremenom postaje reditelj i scenarista koji se u svojim filmovima bavio životima tinejdžera, pa odlučuje da se pozabavi svojom tinejdžerskom pričom.
Krou je napisao scenario za ovaj dugometražni film usko se vezujući za svoj život. Glavni junak mu je petnaestogodišnji Vilijam Miler i radnju smešta u 1973. godinu. Vilijam je još uvek učenik i pokušava da se probije u svetu muzičkih novinara. Sticajem okolnosti dobija priliku da ode na turneju sa popularnim bendom Stillwater, a Rolingstouns ga zapošljava da napiše tekst o njemu. Vilijam pokušava da bude profesionalan i realan, ali upada u problem jer se previše zbližava sa muzičarima i ekipom, i dolazi u zabunu da li da zaista napiše sve ono što vidi, što se dešava i što zna. Osim toga, po prvi put otkriva čari zaljubeljnosti i njegov dečački osećaj za ispravno i dobro nekoliko puta pomaže ekipi na turneji.
Prosto je fascinanto kako je scenarista uspeo da tako neverovatno bogato i detaljno prikaže svet mladog novinara koji se našao u veoma zavidnoj situaciju za koju još nije bio spreman. Postoji toliko malih trenutaka i scena koje dočaravaju uverljivost i autentičnost svega što vidimo, počevši od toga da je dečak otkrio muziku preko ploča svoje sestre, preko toga da je njegova majka oštro protiv rok muzike, pa sve do sitnih pojedinačnih i grupnih rituala članova benda pre izlaska na binu.
Osim toga, evidentna je i velika ljubav koja okružuje Vilijama u njegovom poduhvatu. Prvenstveno od njegove vrlo teške i preterano zaštitnički nastrojene majke koja mu isporučuje ništa drugo osim iskrene majčinske brige i ljubavi. Takav je slučaj sa Lesterom Bengsom, poznatim muzičkim kritičarem koji uči Vilijama novinarstvu, tako je i sa članovima benda koji, iako često u svojim problemima i nesuglasicama, prihvataju Vilijama kao deo sebe, pa čak i grupi devojke na čelu sa Peni Lejn, koja smanjujući njegov osećaj usamljenosti čini da se i ona oseća manje usamljeno.
Krou svoj scenario temelji na roud tripu, ali na putovanju u kome svako od putnika otkriva sebe i menja se. Najveću promenu vidimo na Vilijamu, a mi znamo da je to ista promena koju je doživeo Krou tokom njegovog tinejdžerskog doba. Kao čovek koji se osvrće na svoje mlađe godine on zna da bez tih ljudi on ne bi bio ista osoba i nekako se može reći da ovako osećajni scenario predstavlja njegovu vrstu zahvalnosti. Upravo zbog toga se Krou i prihvatio režiserske palice jer bi drugi režiser propustio sitne detalje koji bogate film i eventualno bi se izgubila doza emotivnosti i prisnosti koja se prožima filmom. Jednostavno je uveren da bi svoja lična osećanja o toj temi, vremenu i likovima najbolje on prikazao na ekranu.
Veliki plus pozitivnom utisku da je muzika koja je obeležila to istorijsko razdoblje, pa samim tim i detinjstvo samog Kroua. Upravo su muzičari koji su napravili njegove omiljene pesme u njemu stvorili inspiraciju da postane ono što jeste. U sandtreku imamo takve veličine kao što su Black Sabbath, Led Zeppelin, Elton John, Jimi Hendrix, Beach Boys i mnogi drugi. Čak su i stvari koje svira fiktivni bend Stillwater odlične.
Ekipa koja je uzela učešće u ovom filmu je vrhunska i odradila je posao perfektno. Pre svega treba spomenuti Patrika Fugita (Patrick Fugit) koji je odlično prikazao dečaka koji se potpuno predaje novom svetu punom ega i hedonističke zabave. Pun pogodak je gluma Kejt Hadson (Kate Hudson) koja u svojoj karijeri večito besciljno luta kroz svet romantičnih komedija i ovoga puta dokazuje da je zaista sjajna glumica. Njen lik konstantno pokušava da sve okrene na zabavu, iako je u njenim očima vidljiva velika tuga i usamljenost. Spomenuću i staru gardu Frensis MekDormand (Frances McDormand) kao Vilijamovu majku i pokojnog Filipa Sejmura Hofmana (Philip Seymour Hoffman) u ulozi Lestera Bengsa, kao i Džejsona Lija (Jason Lee).
Ovo je jedan sjajan film koji vas vraća u najbolje dane roka sa svim onim što ga okružuje. Pun toplote i ljubavi, nabijen emocijama, sa tehničke strane odrađen perfektno do detalja, sa vrhunskom glumom i mnogo dobre muzike, šta biste više od filma.
10/10
