Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu.
Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro).
Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji život. Alita, upoznajući svet oko sebe, otkriva i svoje posebne mogućnosti, koje će je dovesti u velika iskušenja i opasnosti…
Bez nekog posebnog seciranja o Aliti mogu reći sledeće. Kreativni dvojac je napravio pravu poslasticu za sve ljubitelje sci-fi/fantazije/mange sa svim prilozima i Kolom pride. Vizuelno, Alita izgleda impresivno. Sama Alita i čitav svet oko nje su urađeni do najmanjih detalja savršeno i tačno se vidi onaj lucidni Kameronov dodir, kakav nam je nebrojeno puta pokazao do sada. Efekti su na najvišem nivou, a prikaz kiborg-devojke Alite, kao i ostalih kiborga, robota i čudesa je fenomenalan. U to vizuelno Kameronovo savršenstvo upada Rodrigez sa svojim ludorijama, tako da film obiluje sa urnebesnim i žestokim akcionim scenama i jurnjavama. Ovo samo po sebi biće dovoljno svim ljubiteljima žanra da jurnu u bioskop i daju očima dva sata vizuelne masaže i uživanja.
Ipak, da prvi ovogodišnji blokbaster ne bude za raspametiti se na svim nivoima, pobrinulo se par čudnih (ili ne tako čudnih, vreme će pokazati) odluka samih kreatora. Možda je problem dugogodišnje razvlačenje filma do konačne produkcije. Možda je vizija autora išla daleko napred, pa su nam samo pomamili sa ovim delom, ostavljajući nas da čekamo neke nove nastavke. Možda nije bilo inspiracije, vremena ili je možda bilo i prekomplikovano sve to svariti u jedan film. Kako bilo, problem koji vas (nas koji cepidlače, pa želimo celi paket) kako film odmiče, polako, ali sigurno, razgrađuje je sam scenario.
Svijet Alite je, malo reći, zanimljiv. Sajber pank okruženje ispunjeno je mnogim šarolikim likovima, koji nam, siguran sam, imaju mnogo toga reći. Mnogi od njih uključeni su i u sami glavni tok priče. Međutim, osim Alite, koju igra sjajna Rosa Salazar (Rodrigezovo maslo koje, po ko zna koji put, upali) i donekle dr. Ida, ostali likovi nemaju nimalo ili vrlo malo prostora da ih upoznate. Čak je to i slučaj sa romantičnim interesom Alite u obliku mladića Huga. Svi oni nekako plivaju oko priče i, na momenat, u istu zarone, ali brže bolje nestaju iz iste kao da beže po vazduh. Tako da o motivima svih tih mnogobrojnih likova možete samo nagađati, vodeći se mrvicama koje su nam autori bacili.
Isti je slučaj i sa svetom u kome se radnja dešava. Toliko toga je prisutno, ali ni o čemu ne saznajemo više nego samo usput i površno. Tako da nije baš jasnije ko, šta, kako, zašto, kuda i tako to. Međutim, to bi u ovoj adrenalinskoj fantaziji i moglo proći da nema jedne bitne stvari, koja je bar mene, bližeći se kraju filma, lupila po sred face. To užasno saznanje da kako se bližite kraju ništa nećete saznati, niti će se glavne stvari razrešiti. U tom, slobodno mogu reći, televizijskom serijskom načinu privođenju kraju neke epizode ili zadnje epizode Walking Dead-a pred zimsku pauzu, mnoge se stvari i zbrzaju, neki odu, neki ostanu. Vi ostanete sedeći, gledajući odjavnu špicu sa turobnim osećajem da ste gledali prvi deo nečega, da su vam odneli tanjir sa stola kada je najslađe bilo. A nastavak i dalje? Možda bude, a možda i ne bude. Verovatno zavisi od gomile zelembaća, iliti visine iste.
Za zaključak mogu reći da je Alita jedan sjajni sci-fi/cyberpunk dragulj. Trebalo ga je malo više glancati, ali zasigurno će vam njegov sjaj upotpuniti sjajnu zabavu u bioskopu. Veliki majstori su to pravili. Imaju šta i da pokažu. Ja sam zdimio odmah u bioskop, što i vama preporučujem.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
