Where I come from, it’s illegal to be naive.
Zahvaljujući uspehu njegove The Vengeance trilogije iz koje se najviše ističe film Oldboy, južnokorejski svestrani filmaš Čan-Vuk Park (Chan-wook Park) je širem auditorijumu predstavio ovu zanimljivu i specifičnu kinematografiju, koja je iznedrila sopstveni podžanr trilera. Nakon lutanja po žanrovima, snimanja ajfonom i prvim filmom na engleskom na jeziku (Stoker), njegov najnoviji film je ekranizacija romana Fingersmith škotske spisateljice Sare Voters.
Radnja u knjizi je smeštena u viktorijansku Britaniju, dok ju je scenario adaptirao u doba kada je Koreja bila pod okupacijom Japana. Priča prati Lejdi Hideko (Min-hee Kim), bogatu naslednicu koja živi na imanju svog incestoidnog ujaka Kouzukija (Jin-woong Jo). Prevarant Fuđivara (Jung-woo Ha) je želi oženiti i u tu namenu infiltrira Suk-Hi (Tae-ri Kim) kao njenu sluškinju, koja ima za cilj da suptilno ubeđuje Hideko kako je Fuđivara idealan čovek za nju. Međutim, njih dve se intimno zbližavaju, a priča počinje da se komplikuje – polako se otkrivaju motivi i osobine svakog od učesnika i ko koga hoće da prevari…
Iz opisa se može zaključiti kako je ovo tipična romantična drama sa elementima trilera, što bi možda i bilo istinito da film ne potpisuje Čan-Vuk Park. Po njegovim rečima, ovo je pre svega romantičan film sa šmekom trilera, ali je The Handmaiden mnogo više od tog prostog opisa. Podeljen na tri dela, ovaj film nas uvlači u sebe specifičnom atmosferom, magičnom rukom režisera i zanimljivim svetom koreansko-japanskog noblesa iz prve trećine prošlog veka, i taman kada pomislimo da priča postaje dosadna, autor nam bukvalno izmiče stolicu pod nogama.
Uz dva velika i nekoliko manjih tvistova, na momente se možete osetiti zbunjeno i dezorijentisano, ali ćete biti dovoljno zaintrigirani da vam ne padne na pamet da prestanete sa gledanjem. Svaki deo donosi svoju perspektivu svih dešavanja, a kako odmičete sa gledanjem, tako se pred vama oslikava maestralno prikazana priča, koju autor znalački otkriva milimetar po milimetar. Svoje muške likove je predstavio kao sebične, proračunate, seksualno opterećene šoviniste kojima žene služe za hranjenje ega, sve do momenta kada u stilu filma Audition obrne njihove uloge.
Postoje komentari o jakom feminističkom utisku koji The Handmaiden ostavlja, a ti komentari su skroz na mestu. Glumice u filmu, kao i likovi koje tumače, su senzualne, ubedljive, pune ljupkosti i ženstvene energije, sa neverovatnom kombinacijom misterioznosti i lepote. S obzirom na izvorni materijal očekivana je doza melodrame, ali odlično je što nema previše sentimentalnosti.
Iza priče o prevari se kriju netipična romantična dešavanja koja mogu predstavljati satiru o ljubavi, psihološku studiju svakog od likova, glorifikovanje feminizma unutar jakog šovinističkog društva i specifičan prikaz ljudske seksualnosti, ili predstavljaju sve to zajedno. Film poseduje scene seksa sa jakom dozom erotike (jedna od njih me je asocirala na Blue is the Warmest Color), snimljene uz majstorsko korišćenje montaže i osvetljenja. One su u isto vreme i realistične i strastvene, ali i pomalo čudne. Te scene služe da dočaraju odnos naših junakinja, ali i da pokažu kako je erotika u suštini najbitniji pokretač čitavog filma.
Svaki detalj u filmu The Handmaiden prosto oduzima dah. Poseduje specifični gotički, na momente i surrealni ton, sa pomalo tmurnom atmosferom i scenama koje će vam ostati u glavi i nakon gledanja, a tu ne mislim samo na scene sa eksplicitnim seksom – neizostavni oktopod (Oldboy) kao metafora za svog ljigavog vlasnika, bogataši kojima je književno veče ne baš ono što očekujete, drvo koje je procvetalo jer je žena oduzela sebi život na njemu, scena trljanja zuba prilikom kupanja i mnoge druge. Uz izvrsno uklopljen saundtrek, odličan rad kamere, dosta malih, ali bitnih detalja, kostime, scenografiju i arthouse šmek, svaki frejm je doveden do perfekcije i itekako je vredan pažnje.
The Handmaiden je jedinstven film i pravi biser iz Južne Koreje – romantičan, poetičan, misteriozan, napet, na momente komičan, pomalo sadističan, pomalo šokantan, pun senzualne erotike i obrta koji vode priču kroz 140 minuta. Ovaj film je dokaz da je Čan-Vuk Park jedan od najboljih filmaša današnjice.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
