Man, you look like Daffy Duck with his beak shot off.
U seriji tekstova o hood filmovima evo još jednog koji se svrstava u podgrupu basketaških radova. Reč je o filmu Above The Rim Džefa Polaka, koji sugeriše da je košarka bolji izlaz iz geta od dobrih ocena, što ima savršenog smisla iz ugla našeg protagoniste. U njegovim krugovima dobar košarkaš izaziva više poštovanja od novca, a autori kvalitetno predstavljaju važnost košarke u njegovom životu i životima njegovih prijatelja.
Priča prati Kajla Li Votsona (Duane Martin), talentovanog srednjoškolskog košarkaša, koji iščekuje sportsku stipendiju na univerzitetu Džordžtaun. U međuvremenu mora doneti odluku da li će slušati svog dobronamernog trenera i učestvovati na turniru u njegovoj ekipi ili će se prikloniti Birdiju (Tupac Shakur), lokalnom gangsteru. Pored toga, njegova majka Mejlika (Tonya Pinkins) izlazi sa radnikom obezbeđenja Šepom (Leon), koji je takođe bio veliki srednjoškolski talenat, ali je prestao da igra košarku zbog tragične smrti prijatelja…
Kajl je samouveren, nadmen i sebičan, što se ne dopada njegovim saigračima i treneru. U iskušenju onoga što Birdi ima da ponudi, sve više sluša njega umesto svog trenera, pa dolazi do borbe ko će kontrolisati njegovu budućnost. Kao tema filma može da se smatra njegovo iskupljenje jer se pridružio pogrešnim ljudima, a zatim je tu Šep, koji pokušava da pronađe mir sam sa sobom – nije preboleo smrt svog najboljeg prijatelja, a sada ima priliku da se suprotstavi svom otuđenom bratu. Kako priča odmiče, Kajl u liku Šepa dobija neočekivanog mentora, koji mu pruža košarkaške savete, ali i važne životne lekcije.
Naši likovi prevazilaze mnoge prepreke, a zaplet se bavi sukobom dobra i zla. Iako je košarka jedna od glavnih tema filma, mi pre svega dobijamo snažnu dramu, koja nije uspela da izbegne određene klišee. Iako je postojao potencijal da čitav film bude melodrama, režiser je uspeo da izbegne zamke sve do same završnice, kada je to i razumljivo zbog jačeg efekta raspleta. Objektivno, zaplet je veoma jednostavan, ali režiser pronalazi osvežavajući način da predstavi probleme sa kojima se suočavaju talentovani sportisti poput Kajla.
Scenaristi nam predstavljaju priču koja se uglavnom vrti oko košarke, ali nam prikazuju posledice koje se mogu dogoditi van terena na osnovu nečije odluke. Dobijamo dobru priču o talentu koji je zamalo upropašćen od strane gangstera, talentu koji je morao da se odupre prljavom novcu i lakim ženama, a ta priča je realizovana veoma uverljivo. Što se tiče košarkaških poteza – nema laži nema prevare i verujem da će oduševiti svakog ljubitelja košarke. Svako ko prati ovaj sport lako može da razlikuje one što igraju i one što glume da igraju, a ovde su likovi zaista pravi igrači.
Svidela mi se paralela između života naših likova na terenu i van njega jer u oba slučaja moraju pronaći snagu da prevaziđu sopstvene fizičke i mentalne slabosti. Svako od njih pokušava da uspe u životu, a upravo ta ideja o snazi i slabosti čini njihove karakteristike uverljivijim. Može se reći da je lik Kajlove majke najjači u filmu jer se za sve bori sama i nema vidljivih slabosti, dok ih svi ostali, iako fizički mnogo jači, imaju.
Kajl je previše sebičan i emotivan, Šep se jednostavno odšeta kada naiđe na problem, trener ima problema da dopre do Kajla, dok Bugalu (Marlon Wayans) ne zna kada treba da prestane sa šegačenjem. Što se tiče Birdija, život mu zavisi od telohranitelja i nesiguran je sa novcem nakon velikog dela života provedenog u siromaštvu. Konačna poruka filma je da su samopouzdanje, sigurnost u svoje sposobnosti i potreba da gurate dalje i kada ostanete sami izvori prave snage. Pre svega toga, potrebno je naučiti da se svet ne vrti oko vas, baš kao što je to naučio Kajl.
White Men Can’t Jump ima Vudija Harelsona i Veslija Snajpsa. He Got Game ima Denzela Vošingtona i Reja Alena. Ono što ovaj film između ostalog izvlači od ostalih je pojava pokojnog repera Tupaka Šakura, koji je posedovao neverovatnu energiju i harizmu. Ovde pokazuje i odlične glumačke sposobnosti, kao gangster koji ima osmeh na licu i žilet u ustima. Gotovo čitav kasting je odličan, nastupi Dvejna Martina i Leona pokreću film, a posebno mi se dopala pojava Marlona Vajansa, koji ovde pokazuje da je ipak imao potencijal za nešto ozbiljnije uloge.
Above The Rim je odlična kombinacija energičnih likova, brzog tempa, pulsirajućih ritmova rep muzike i košarkaških poteza, koja čini da male tehničke nedostatke i klišeirane elemente priče uopšte ne primetimo – u finoj ekipi glumaca, Tupak krade šou.
moja konačna ocena: 9/10
