Prošlo je tri godine od filma A Quiet Place koji je svojom atmosferom i konstantnom tenzijom uneo preko potrebnu svežinu u žanr horora. Zbog velikog uspeha na bioskopskim blagajnama, ljudi iz Paramounta su potvrdili nastavak praktično u prvoj nedelju prikazivanja, ali smo na njega zbog epidemije kovida čekali godinu dana duže od planiranog. Režiju i scenario ponovo potpisuje Džon Krasinski, glumac koji je najpoznatiji kao Džim Halpert iz serije The Office, a staroj glumačkoj ekipi je pridodat Kilijan Marfi.
Osim uvodnog prologa u kome vidimo prvi susret čovečanstva sa vanzemaljcima, radnja se nastavlja tamo gde je stala u prvom delu. Priča nastavka prati porodicu Abot koja nastavlja da se kreće i opstaje u post-apokaliptičnom svetu u kome žive slepi vanzemaljci sa istančanim osećajem za sluh. Nakon događaja u svom skrovištu prinuđeni su da se suoče sa strahotama spoljnog sveta i da se upuste u nepoznato. Na tom putu se susreću sa Emetom koga poznaju od ranije i koji nije željan društva, a ubrzo shvataju da bića koja ih love nisu jedina pretnja za njihov opstanak…
Prvi film je imao svoje nedostatke, ali su oni u sveukupnom utisku bili relativno zanemarljivi. Krasinski je u stilu prekaljenog majstora žanra zvuk, odnosno izostanak istog koristio kao esenciju za stvaranje sveukupne atmosfere koja nas je držala u stanju napetosti do odjavne špice. Koncept vanzemaljaca koji od bučnih ljudi prave meso za punjene paprike je takođe bio prilično inovativan i smeo, a otkrivanje načina kako im se ljudi mogu suprotstaviti je bilo zaista vrhunsko finale.
Ono što je meni bilo najbitnije je to da se scenario posvetio svojim likovima i što nam je veoma uverljivo predstavio bitnost porodice u ovakvim uslovima – nije to bilo razrađeno do perfekcije, ali je za žanr horora i više nego dovoljno. Pored pokušaja porodice da preživi i nošenja sa zajedničkom traumom, likovi su se borili i sa tugom i krivicom zbog gubitka voljene osobe, a sve zajedno je činilo da brinemo o njima i njihovoj sudbini. Scenario je nosio jasnu poruku – ako smo tu jedni za druge, ako se volimo, sve možemo da pobedimo.
U nastavku pratimo kako tvrdoglava Regan i ćutljivi Emet pokušavaju da pronađu radio stanicu kojom će preneti signal koji će onesposobiti čudovišta, Evelin kreće u potragu za kiseonikom i medicinskim potrepštinama, dok nesrećni Markus ima zadatak da čuva bebu (i da povuče totalno nelogičan potez kako bi slučajno napravio veliku buku). Ovi podzapleti guraju film napred, ali sam stekao utisak da im je to jedina svrha – da se nešto dešava dok ne stigne sledeća napeta scena.
Priča u nastavku takođe predstavlja prilično efikasan mehanizam za stvaranje napetosti, ali moram priznati da je za većinu takvih scena pogonsko gorivo neka nelogična odluka ili glup potez nekog od likova. Dok mi je za Regan sve donekle razumljivo jer je predstavljena kao tvrdoglava i uporna devojčica, za Markusa nisam imao previše razumevanja. Šta reći za Evelin koja ne govori sinu da je boca sa kiseonikom pred krajem ili za bandu koja hvata ljude u okolnostima kada bi jedan vrisak sve njih odveo Bogu na istinu. Neću iznositi konkretnije impresije kako bih izbegao spojlere, ali verujem da ćete i sami to konstatovati.
Nastavak je napet i uzbudljiv kao prvi film, ali nedostaje onaj osećaj ljudskosti zbog kog mi je stalo za ove likove. Pojedinačne priče su slabije i međusobni odnosi u ovom filmu definitivno generišu manji emocionalni utisak u odnosu na prvi deo. Iako nema nekih jeftinih žanrovskih trikova, priča u suštini prilično generički gazi kroz post-apokaliptično okruženje, ali uspeva da napravi balans između žanrovskih zahteva filma i emocija porodične drame. U suštini, najveći problem ovog nastavka je što je prvi film toliko dobar jer je za većinu današnjih radova iz ovog žanra, objektivno, malo remek-delo.
A Quiet Place Part II je jednako intenzivan kao prvi film, poseduje napetu atmosferu i briljantne sekvence neizvesnosti, ali definitivno generiše manje zanimljivosti i manji osećaj brige za ove likove – u suštini više nego pristojan nastavak, naročito ako vam ne smeta što likovi u horor filmu povlače previše nelogičnih poteza.
moja konačna ocena: 7/10
