Da su dobre komedije ugrožena vrsta u izumiranju ustanovili smo već davnih dana i tek ponekad pojavi se podnošljivo ostvarenje koje naginje ovom žanru. Koliko su ovakvi filmovi vredni pomena, takođe je veoma diskutabilno, ali s obzirom da na pomenutom polju nemamo mnogo izbora, ponekad se ipak moramo pozabaviti novitetima iz ove sfere filma. Počevši recenziju na ovako pesimističan način, reklo bi se da film A Million Ways to Die in the West (Milion načina da se umre na zapadu) ne kite baš obećavajuće uvodne reči. No, pođimo još malo dalje ne bismo li ustanovili pripada li ovaj film makar onoj podnošljivoj grupaciji, koja je danas čini se maksimum koji nam Holivud nudi u okviru svog davno izjalovljenog humora.
Protagonista filma je Albert Stark (Seth MacFarlane), siromašni mladi stočar, potpuno atipičan stanovnik klasičnog divljeg zapada. Albert je generalno zadovoljan svojim životom, ali je pomalo opterećen brojnim opasnostima koje vrebaju iza svakog ugla negostoljubivog okruženja u kome živi. Takođe, Albert je dodatno uznemiren ravnodušnošću svojih sugrađana prema činjenici da ljudski život u njihovom gradu ima veoma malu vrednost. Sve ovo naročito dolazi do izražaja nakon njegovog raskida sa Luis (Amanda Seyfried), koja se nedugo zatim nalazi u zagrljaju bogatog trgovca Foja (Neil Patrick Harris), što predstavlja poslednju kap u moru Albertovog očaja. Međutim, u Albertov život sasvim slučajno je ušetala misteriozna i nesvakidašnja devojka Ana (Charlize Theron), koja će spontano pokušati da povrati njegovo samopouzdanje i optimizam. Njih dvoje počinju da grade blizak prijateljski odnos, pri čemu Albert ni ne sluti o prirodi Anine tajanstvene prošlosti, zbog koje će se ubrzo oboje naći u nizu problema.
Što se tiče humora u filmu, tj. segmenta u koji su sve oči prvenstveno uprte, s obzirom da se ipak radi o komediji, može se reći da ima „svega“, ali da se uprkos tome ništa ne izdvaja posebno. Tu je naravno večito prisutan „toilet humor“, koji je izgleda u Holivudu neizbežan, dok mi i dalje ne vidimo jasno šta je to toliko komično u fekalijama i ljudskim fiziološkim potrebama, koje su čini se već same po sebi neiscrpan izvor smeha za američku publiku. Naime, ponajviše smeta što se u skečevima pomenute tematike ni ne nazire tendencija dodavanja makar minimalne note kreativnosti, koja bi ih učinila barem malo smislenijim. Najprostijim primerom opisano, očekuje se da to što je čovek prdnuo bude smešno samo po sebi. Sa druge strane, nešto su zanimljiviji omaži pojedinim filmovima vestern tematike, koje zarad onih koji film još nisu gledali nećemo otkrivati, ali ćemo vam samo zagolicati maštu da je jedan od njih za nas bio krajnje prijatno iznenađenje.
Sama pojava Set MekFerlejna kao glumca za nas nije naročito komična i čak se može reći da nam je pomalo antipatičan, što će reći da njegovo angažovanje u naslovnoj ulozi nije naročiti pogodak. Pored njega se ređa niz zvučnih glumačkih imena kao što su Šarliz Teron, Amanda Sajfrid, Liam Nison (Liam Neeson) i Đovani Ribisi (Giovanni Ribisi), koji bi nam u ostvarenju nekog drugog žanra verovatno privukli pažnju, ali su u ovom slučaju prošli gotovo neopaženo, ostavljajući nas svojim performansima prilično ravnodušnim. Drugim rečima, da smo u prilici, savetovali bi ih da se više nikada ne pojavljuju u komedijama. Verovatno najkomičniji od cele glumačke ekipe bio bi Nil Petrik Heris, ali ipak ne dovoljno da bismo ga obasipali posebnim hvalama.
Komedije sa vestern tematikom svakako nisu novitet u svetu filma, ali se može reći da se vestern osnova u odnosu na druge komedije i ne koristi toliko često, te da je možda ovaj film pomalo i razbio monotoniju vladavine klasičnih romantičnih komedija, koje svojom frekventnošću po svemu sudeći drže monopol u ovom žanru. Set MekFerlejn, koji je ujedno i reditelj i koscenarista filma, je već prilično poznato ime u svetu komedije i zahvaljujući tome se može reći da smo od ovog ostvarenja imali određena očekivanja. Naime, MekFerlejn je kreator popularne animirane TV serije Familly Guy, što nije nimalo naivna stavka u svetu humora, a uz to njegova komedija Ted (2012) je postigla priličan uspeh zahvaljujući kojem nas uskoro očekuje i njen nastavak, te se na račun toga može reći da naša pomenuta očekivanja nisu nimalo nerealna.
Međutim, A Million Ways to Die in the West je po nama tek bleda senka MekFerlejnovog sjaja, koja će kod nas zapravo smanjiti očekivanja od njegovih budućih projekata.
5/10
Autor: Nikola Milošev