We build our legacy piece by piece and maybe the whole world will remember you or maybe just a couple of people, but you do what you can to make sure you’re still around after you’re gone.
Nakon kratkog izleta u svet komercijalnih filmova snimajući Diznijev rimejk Pete’s Dragon, Dejvid Loueri (David Lowery) se vraća svom stilu koji poseduje jak meditativni indi vajb poput Terensa Malika. Privukao je pažnju filmom Ain’t Them Bodies Saints u kome su glave uloge tumačili Kejsi Aflek (Casey Affleck) i Runi Mara (Rooney Mara). Njegov najnoviji projekat A Ghost Story donosi neobičnu i jedinstvenu priču, a pomenuti glumci imaju učešće i u ovom filmu.
Najjednostavnije objašnjeno, ovo je priča o duhu koji izgleda kao čovek u jeftinom kostimu za Noć veštica. Upoznajemo par koji znamo samo po slovima C (Aflek) i M (Mara). Oni žive zajedno, ali M insistira da se odsele iz te kuće, iako C to ne želi. On gine u saobraćajnoj nesreći nekoliko metara od kuće, ona odlazi da identifikuje telo i nakon toga duh ustaje. Duh luta bolnicom, odbija da prođe kroz misteriozna vrata i umesto toga bira dugu šetnju do kuće. Tamo posmatra kako M nastavlja sa svojim životom, a nakon toga i kako se nastavlja život u kući, u kojoj nema nikakvog sećanja na njih dvoje…
Duh u ovom filmu nije samo efekat koji prikazuje nevidljivo prisustvo. Pokriven čaršavom i sa isečenim izrezima za oči, naš duh je oslobođen svake ličnosti, tačnije svega što može biti svrstano pod ljudsko. Njegov oblik je deformisan prekrivačem, a stiče se utisak da nema sposobnost većine emocija. Duh većinu vremena miruje i posmatra dok okreće glavu prema osobi koja je centar njegove pažnje. Dok se kreće, njegov pokreti su mirni, kao da klizi, a takođe nema ni moć govora, jer svakako niko ne bi ni mogao da ga čuje. Čak i kada dobije priliku da komunicira sa nekim, ta komunikacija je bez reči.
Upravo je ta konverzacija između dva duha upečatljivi prikaz egzistencijalno užasavajuće vizije života posle smrti, u kome je primarni cilj zaboraviti i biti zaboravljen. Pored toga, autor se bavi i pojmom vremena – kako se troši živeći život i kako brzo prolazi, bez previše osvrta na njegovu prolaznost. Neračunajući pogled na časovnik, retki su momenti kada osetimo da vreme prolazi pored nas. Zbog toga posmatramo petominutnu scenu u kojoj M sedi na podu i jede pitu – nije dovoljno da znamo da vreme prolazi bez naše kontrole, potrebno je da to i osetimo.
A Ghost Story je u većini segmenata jednostavan film, što je u potpunosti u službi autorove namere. Da je bogatiji, onda bi obraćali pažnju na specijalne efekte, pravila šta duh sme ili ne sme i slično. Ovako smo dobili najosnovnije u smislu priče, efekata, kostima i pravila, u korist ideja vezanih za egzistenciju, usamljenost, sećanja, gubitke, surovost vremena i činjenicu da sve ima kraj. Duh prisustvuje žurki u kući na kojoj filozof iznosi svoje nihilističke stavove i na taj način tematski zaokružuje film, koji poseduje dosta melanholije i generalan osećaj zarobljenosti u klaustrofobičnom postojanju.
A Ghost Story je ambiciozni umetnički film koji strpljivim gledaocima donosi inventivno (neki bi rekli pretenciozno ili dosadno) viđenje univerzalnih egzistencijalnih tema.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
