King Kong of Copenhagen!
Pusher III (2005) je nastao devet godina nakon prvog dela trilogije Pusher, i godinu nakon drugog dela Pusher II. Ovo je ujedno stavljanje tačke na ovu sada već kultnu dansku trilogiju mladog i perspektivnog režisera i scenariste Nikolasa Vinding Refna (Nicolas Winding Refn).
Gledajući glavne likove u prvom delu, najlogičije je da nakon Frenka (Kim Bodnia) i Tonija (Mads Mikkelsen) svoj film dobije i narkobos Milo kog tumači Zlatko Burić (Zlatko Buric), inače osiječki glumac koji je slavu stekao u Danskoj, pre svega zahvaljujući ovoj trilogiji. Naravno, to se i desilo. Kao što to biva u nekim trilogijama, nakon odlična dva dela očekuje se da treći bude obično isforsirana tema (Kum, Transformers, itd.), čisto da se sve zaokruži u jednu celinu, međutim to ovde nije slučaj. Istina, tema je već donekle viđena, ali film nije nikako isforsiran, nego je odlično smišljen, i jasno se zna gde je rep, a gde glava.
Svakako je lepo videti da glumci sa prostora bivše Jugoslavije dominiraju u nekom stranom filmu, u ovom slučaju danskom (čija je filmska industrija već poznata kao jedna od najboljih u Evropi), i to ne samo da dominiraju, nego taj posao odrađuju odlično. Činjenica je naravno da ovom filmu fali ono što prva dva dela imaju, a to je Toni. Ne mislimo da je lik Tonija potreban za ovaj film, već neko ko je poput njega: upečatljiv, arogantan, hladan, pa je možda i zbog toga nekima treći deo slabiji od prva dva. Za svaki film, da bi bio odličan, treba jedan Toni, a Refn je to možda pokušao sa Radovanom (Slavko Labovic) koji ovaj put ima drugačiju ulogu nego u prvom delu, ali je u tome samo delimično uspeo.
U sva tri dela sve se vrti oko jedne stvari, a to je novac. Radi se o pomalo izlizanoj priči, ali je spašava to što je odlično ispričana, no krenimo ispočetka. Radnja se svodi ovog puta na Mila, srpskog narkobosa koji je već pet dana na odvikavanju od droga. Nekada siguran i moćan diler, sada već čovek koji je zagazio u šestu deceniju života, polako, ali konstantno gubi poštovanje i uticaj kod drugih ljudi koje je imao dok je bio mlađi, ali i dalje ne odustaje od svog posla. Milo obećava svojoj razmaženoj ćerki Mileni (Marinela Dekic) da će joj organizovati najbolji rođendan do sad, i da će spremiti hranu.
Pravi problemi nastaju kada Milo umesto heroina dobija ekstazi da preproda, međutim, kako Milo ne zna ništa o ekstaziju, a ne želi da vrati robu jer bi time pokazao da je slab, ne preostaje mu ništa drugo nego da taj ekstazi poveri svom drugu Muhamedu (Ilyas Agac) i da on to reši, ali tada nastaju komplikacije. Sve se to uporedo događa sa rođendanskom proslavom njegove ćerke. Film je posebno zanimljiv i zbog pretapanja žanrova, pa tako pored krimi, drame i trilera, Refn je uspeo ubaciti i određenu dozu humora, pa tako imamo nekoliko vrlo smešnih scena.
Milo i pored svega toga ima i pozitivnih strana, jednu od njih smo upoznali u prvom delu ovog filma (to što ima strpljenja prema ljudima koji su mu dužni), a drugu smo upoznali kada pomaže ukrajinskoj prostitutki da pobegne od njenog prodavača. Može se reći da je Refn sa Milom pokušao da napravi univerzalnog lika; i ozbiljnog narkobosa, i duhovitog lika, obazrivu osobu i dobrog roditelja, i iako je to bio težak, skoro nepremostiv zadatak, mladi režiser je ipak i u tome uspeo. Treba reći i to da je Nikolas Vinding Refn imao svega 35 godina kada je završio sa trilogijom Pusher, pa samim tim je i ova trilogija još fascinantnija.
Što se tiče glume nema se šta zameriti Refnu i ekipi; svi su odradili odlično svoj posao, od eskort dame Žanet (Linse Kessler) i Kuse Kurta (Kurt Nielsen) koji se pojavljuju par minuta, pa do Zlatka Burića i Marinele Dekić. Emocije i ekspresije lica izgledaju stvarno uverljivo, i njihova gluma nam dodatno pomaže da se što više uživimo u film. Jednostavno na neki način verujemo ovim likovima, da su ono što su prikazani u filmu.
Što se tiče vizuelnog dela i to je skoro, pa samo savršenstvo; lokali su odrađeni impresivno, pa tako imamo dojam da se sva radnja dešava u nekim balkanskim kafanama i restoranima, a ne u Silkeborgu. Pored toga što su mesta radnje urađena odlično, dobro su odrađeni i ekspicitniji delovi filma, pa tako pojedine scene nisu za one sa slabijim stomakom.
Teško je oteti se dojmu da kako ovaj, tako i prethodna dva dela imaju relativno otvoren kraj, i nije nemoguće da u bližoj budućnosti dočekamo i Pusher 4, a glasine kruže da Refn već uveliko priprema scenario za taj deo. Ko zna, nakon prvog dela možda ponovo vidimo Frenka, Tonija i Milu na okupu.
Za ljubitelje prva dva dela se i treći deo nameće sam po sebi da ga odgledate. Sigurno ćete imati šta dobrog videti, i u suštini ćete biti jako zadovoljni.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
