Oskarovka Sofija Kopola (Sofia Coppola) se oduvek izdvajala specifičnim filmovima koji su više naklonjeni ženskom delu publike, ali koji istovremeno imaju i interesantan i umetnički karakter. Ovaj njen najnoviji projekat se izdvaja od onoga što smo navikli od nje, prvenstveno što u njemu ne postoji zabavna doza, interesantnost je na nuli, dok je umetnička crta pod velikm znakom pitanja.
Film je snimljen po dodatku ženskog magazina Veniti Fer u kome je Nensi Džo Sejls napisala tekst o ekipi po imenu Bling Ring koja je upadala u domove svetski poznatih zvezda i krala pojedine komade odeće i nakita. Tim čine četiri devojke i jedan momak, sa tim što su im se povremeno pridruživali prijatelji iz škole. Domove su birali tako što su na internetu tražili zvezde koje će biti daleko od svoje kuće i zatim su, najčešće neometano, provaljivali unutra. Vremenom se potreba i navika za krađom i provaljivanjem povećavala, sve do njihovog konačnog hapšenja.
Prva stvar koja se zaključi tokom gledanja je da ovaj film jednostavno nema scenario. Čitava radnja se sastoji od rendom nabacanih scena, dok je akcenat bačen na scene zabavljanja ekipe po tuđim kućama. Osim toga, film presecaju žurčenja sa većim dozama alkohola i droge, kao i česta presvlačenja i opsednutost novim modnim trendovima. Hemija između likova ne postoji, njihova karakterizacija je minimalna, dok devojke, sa izuzetkom svima poznate Eme Votson (Emma Watson), skoro u potpunosti liče jedna na drugu, i sa fizičke i psihičke strane.
Dijalozi su totalno nebitni i, slobodno se može reći, nepotrebni. Niti utiču na radnju, niti pomoću njih nešto saznajemo i otkrivamo. Umesto toga likovi se prikazuju kao ultra-snobovi puni egocentričnosti i samopouzdanja, osim muškog člana bande, koji je krajnje smešan i patetičan sa svojim razlozima za priključenje bandi. Sa takvim likovima se ne može previše udubiti u film, tako da je prvenstveni cilj, da drži pažnju, promašen već posle nekih desetak minuta. Ono što je kuriozitet je da je najbitnija deo, suđenje i izricanje kazni, obavljen za svega minut-dva.
Gluma u filmu je, blago rečeno, užasna. Ema Votson je jedan od razloga što ovaj film nije proglašen potpunim promašajem i to ne zbog kvaliteta glume, nego što joj je uloga potpuno drugačija od one na koju smo navikli od nje. Istina je da glumcima scenario nije dao previše prostora da se razmahnu i prikažu što znaju, ali su svi krajnje neubedljivi i bledi u onome što čine.
Činjenica je da je ovaj film neka vrsta metafore od praznim wannabe životima mladih američkih bogataša, ali je ta metafora prikazana veoma loše. Ukoliko vas zanima društvena kritika o američkog mladeži bolje pogledajte Spring Breakers, koji, iako takođe nije ubedljiv, deluje kao remek-delo naspram ovog filma.
2/10
