They’re walking into a trap. Your orders are to deliver a message calling off tomorrow mornings attack, if you fail, it will be a massacre.
Pre nekoliko nedelja se povela polemika zbog čega su filmovi o Prvom svetskom ratu procentualno mnogo manje zastupljeni od filmova o Drugom svetskom ratu, a neki konsenzus je da je sigurno zbog toga što je u drugom slučaju bila jasnija linija dobra i zla. Britanski filmaš Sam Mendes koji se proslavio filmovima American Beauty, Skyfall i Spectre nam donozi epski ratni film u kome nema te linije, već nam predstavlja grozote rovovskog rata u punoj svojoj snazi. Scenario potpisuje sa Krysty Wilson-Cairns, a bazira se na ratnim pričama njegovog dede, kome je ovaj film i posvećen
U priči smeštenoj u haosu ratišta Prvog svetskog rata u Severnoj Francuskoj glavni junaci su Skofild (George MacKay) i Blejk (Dean-Charles Chapman), britanski vojnici koji imaju hitan sastanak sa generalom Erinmorom (Colin Firth). Dobijaju zadatak da stignu peške do drugog bojnog polja, udaljenog nekoliko kilometara, kako bi britanskom bataljonu, koji planira napad na Nemce sledećeg jutra, javili da im se sprema zaseda. Ukoliko ne stignu na vreme, 1600 britanskih vojnika, među kojima je i Blejkov stariji brat, će gotovo sigurno biti izgubljeni…
Kičma scenarija je avantura dvojice vojnika, koji trče, skrivaju se, obilaze i upadaju u rovove, prelaze ničiju zemlju i francuska naselja. Kao što se i očekuje, na putu se suočavaju sa izazovima i preprekama. U Mendesovom scenariju njih dvojica kao ličnosti nisu toliko bitni, osim što služe da se kamera, prateći njih, kreće kroz prostor, pa samim tim je lako zaključiti da priča nije ništa složenija od one koju sam naveo u prethodnom pasusu. Scenario se može posmatrati kao veoma ličan pristup predstavljanja vojnika i pakla sa kojim su se suočavali, sa akcentom samo na njih, bez okolišanja ili podplotova. Ali opet, i u tom slučaju je priča tanka, jer mi o vojnicima ne saznajemo praktično ništa, karakterizacija je nepostojeća.
Prateći vojnike, mi posredno pratimo specifične užase i strahote rata. Površina je prekrivena kraterima nastalim artiljerijskom vatrom, neki su napunjeni vodom gotovo zelene boje, leševi su prepušteni da trunu, muve zuje, dok se vrane i glodari smucaju u potrazi za hranom. Sve izgleda kao da je ceo pejzaž zaražen. Međutim, kao u većini drugih ratnih filmova, mi ne možemo da skrenemo pogled, da izbegnemo prikaz kako je brutalna i nečovečanska bila ta borba za svaki centrimetar zemlje – skidam kapu za zaista efektno prikazivanje grozota rata.
Razlog tome je što je film postavljen tako da izgleda kao da je snimljen iz prve i nedvosmileno je da je impresivna realizacija bila Mendesov glavni akcenat rada. Kinematograf Rodžer Dikins je jedan od najboljih u svom poslu, a treba pohvaliti i Lija Smita, koji je svojom montažom postigao efekat da je ceo film neprekinuti snimak (dobro, dva neprekinuta snimka). Putovanje vojnika je zaista dugo i logistika postavki kamere i efekata je bila veoma ozbiljan posao. Zbog toga dolazimo u situaciju kao da smo tamo, da praktično ne izlazimo iz užasa i da više ne znamo šta će nas i gde će nas sledeći užas dočekati.
Centralni razlog snimanja ovog filma i pričanja ove priče je njeno predstavljanje na tako kompleksan, ekstravagantan, impresivan način. Glavni junak filma nije neki vojnik, nego rad kamere i tehnička perfekcija, sa nekim rešenjima od kojih će vam se zavrteti u glavi. Postoje momenti kada ćete se naježiti, kada ćete zadržati dah ili se šokirati dešavanjima u svetu koji je utonuo u haos, ali ćete prevashodno biti impresionirani Mendesovom hrabrošću i smelošću da postavi ovakvu formu filma i da je veoma uspešno realizuje.
Ukoliko neko očekuje da se Mendes bavi moralnim ili psihološkim dilemama svojih likova ili većinom onoga što smo navikli u ratnim filmovima, bojim se da će biti razočarani. Autorima je bilo bitno da postignu da mi kao gledaoci primetimo uloženi trud i oni su to nedvosmisleno postigli. Tehnikalije ne prati kvalitetna priča i to se ne mora nužno kritikovati jer je u pitanju blokbaster, ali kada vas oduševljenost impresivnom tehničkom realizacijom malo prođe, shvatićete da je priča u suštini kretanje od tačke A do tačke B sa preprekama i izazovima, a pri tome ta priča i nije baš realistična.
Kao što recimo u filmu The Revenant ima scena kada medved diše u kameru kako bi se postigla uverljivost, tako Mendes imas svoje trikove, kao kada recimo kameru provlači kroz roj muva. Svojom realizacijom podseća i na Dunkirk, samo što Nolanova ambiciozna priča dobija još više zasluga kada se uporedi sa pričom u ovom filmu. Glumci su odradili svoj deo posla i prilično se namučili, a tu pre svega mislim na Džordža MekKeja. U kameo ulogama se pojavljuju poznati britanski glumci kao što su gorepomenuti Kolin Firt, Andrew Scott, Benedict Cumberbatch i Mark Strong. Naglašavam da su prilično bitan faktor u celokupnom iskustvu ton i muzičke sekvence, koje su sjajno uklopljene i nisu tu čisto da bi nešto išlo u pozadini, naprotiv.
1917 je impresivno tehničko dostignuće sa neviđenom pažnjom na detaljima i veoma intenzivno iskustvo koje pakao rovovskog rata predstavlja sa sirovom, ogoljenom neposrednošću – film koji spretno kombinuje napetost, haos i ljudske emocije, kome je jedina mana kvalitet priče koja je, nažalost, prilično tanka i ispod očekivanja.
moja konačna ocena: 9/10
