Dva meseca kasnije nego inače, ali tradicionalno kao i svake godine došlo je vreme da se saberu filmski utisci vezani za prošlu godinu. 2023. godina je za mene bila mnogo aktivna jer sada imam dvoje male dece, pa su mi vreme za gledanje filmova i serija ispunjavale mnogo lepše obaveze. Uspeo sam da pogledam najveći deo onoga što mi je bilo na listi za gledanje i pogledao sam više filmova nego 2022. godine, ali moram priznati da je taj broj značajno manji u odnosu na ranije godine.
Razlog za kašnjenje liste koju obično objavim sredinom januara je što sam sačekao da pogledam sve filmove koji su mi bili u listi za gledanje, a filmska 2023. godina je bila odlična. Kako je krenula sezona filmskih nagrada, tako isplivavaju filmovi za koje nisam čuo, a koji zaslužuju moju pažnju – najveći procenat pripada filmovima koji dolaze van SAD među kojima su finski Fallen Lives, italijanski Io Capitano i islandski Godland. Kako ti filmovi budu dolazili na red tako ću objavljivati i tekstove o njima, pa može doći do korigovanja ove liste.
Ko god me prati malo duže zna da sam ljubitelj drama koje se zasnivaju na jakim likovima i odličnim dijalozima, pa su takvi filmovi zastupljeni u najvećem procentu. Još jednom ponavljam da je ovo SUBJEKTIVNA lista najboljih filmova iz prošle godine koja pre svega služi da se podsetite ako ste neki film zaboravili da pogledate ili ste propustili moju preporuku. U naslovu filma se nalazi link kao celoj recenziji koja sadrži i trejler.
15) Sound of Freedom
Postoji dobar argument za to da se pristupi istinitosti filma sa određenom dozom skepticizma, pre svega zbog umetničke slobode koja „bazirano na istinitoj priči“ iskrivi do neprepoznatljivosti. Međutim, skepticizam treba ostaviti po strani ako se priča o tome da li film funkcioniše i da li uspeva u svojim ciljevima. Sound of Freedom radi upravo ono što je nameravao – ovo jeste uznemirujući triler, ali isto tako poziva na nadu da nešto treba da se preduzme u vezi sa stvarnim i rastućim problemom seksualne trgovine, zlostavljanja i eksploatacije dece.
Sound of Freedom je nezavisni film baziran na istinitim događajima sa vrlo osetljivom temom i nekoliko napetih sekvenci koji je letos nezasluženo prošao u senci fenomena Barbenheimer.
14) Past Lives
Film je romantičan jer se radi o vezi koja nekako i uprkos svim preprekama traje i ostaje duboko osećana više od dve decenije, ali priča je takođe fundamentalno pragmatična jer razume da veze i emocije naše mladosti pripadaju tom periodu – svaki put kada se nostalgično sećamo nečega ili nekoga, to znači da smo postali stariji, zreliji i, nadamo se, mudriji u vezi tih vremena, mesta i osećanja.
Past Lives je iskreno osećajan romantični film koji je strpljiv sa svojim likovima i njihovim emocijama – rezonantna, intimna priča koja se odvija prirodno i koja kvalitetno ispituje čežnju, povezanost i izbore koji čine život.
13) Das Lehrerzimmer/ The Teachers’ Lounge
Ova drama stvara skoro nepodnošljivu tenziju iz scenarija utemeljenog na malo verovatnom mestu za to, iako bi se svaki nastavnik verovatno raspravljao sa ovim „malo verovatno“ – radnja se odvija isključivo u učionicama, hodnicima i administrativnim kancelarijama jedne obične škole negde u Nemačkoj. U okvirima ovog prostora autori stvaraju svet svađa sa visokim ulozima, sa kancelarijskim politikama i dihotomijom između činjenja onoga za šta se veruje da je ispravno i ostvarivanja praktičnih posledica kada se postavljaju pitanja lepog ponašanja, morala i zakona.
The Teachers’ Lounge je nemački kandidat za Oskara, provokativna školska drama koja ispod etičke prakse pedagogije propituje strukturalni rasizam i koristi svoje okruženje kao uvid u to koliko brzo tesno povezane zajednice mogu biti destabilizovane.
12) Poor Things
Najkraće rečeno Poor Things je jedna maštovita bajka o izazovima i radostima života koja je puna izopačenih čuda i poniranja u holistički pogled na čovečanstvo. Kao što se i očekuje od Lantimosa ovo je mračan i uvrnut pogled na svet i ljude koji uključuje ludog naučnika, izopačene eksperimente i dobru količinu seksa u skoro svakoj zamislivoj pozi. Međutim, unutar ovog materijala postoji snažno kucanje srca, kao i potpuno aktivan um koji ima i fantastičan i jedinstven lik u svojoj srži.
Poor Things je maštovita i bizarna odiseja samootkrivanja ispunjena živopisnim steampank dizajnom – empatični film o ljudskom stanju i uticaju ljudske prirode na društvo.
11) American Fiction
Ovo je film sa dve polovine koje se međusobno prepliću. Prva je oštra, satirična kritika onoga što čini legitimnu crnačku umetnost i zabavu, a rekao bih da druga pokušava da posluži kao suprotnost onome što autor vidi kao pogrešne oblike te umetnosti i zabave. Jedna je šala na račun industrije koja definitivno zaslužuje više satiričnog bavljenja nego što se ovde nudi. Druga je daleko od šale, posmatra kako tuga traje i kako strepnja zbog neuspeha može postati svojevrsno samoispunjavajuće proročanstvo. One postoje jedna pored druge u ovom filmu i odgovarajući tonovi svake polovine su toliko različiti, ali Džefersonov projekat je uspeo da ih spoji u kohezivnu celinu.
American Fiction je pronicljiva kombinacija porodične drame i oštre satirične komedije u kojoj autor pokreće važnu temu o crnačkom identitetu i fino balansira jake emocije sa odličnim humorom.
10) BlackBerry
U roku od jedne decenije prvi pametni telefoni Blekberi koji su bili i statusni simbol su postali zastareli. Takvi su tokovi tehnološkog napretka i potrebe na tržištu, a autor to promenljivo tržište vidi kao pozornicu za veoma ljudsku komediju. Nije sporno da bi Blekberi linija mobilnih telefona kakva je bila na svom vrhuncu nestala bez obzira na sve, a u ovom filmu dobijamo i to kako su ponos, tvrdoglavost, pohlepa i srušeni principi osigurali da brend nepovratno implodira.
BlackBerry je iznenađujuće zabavan kanadski biografski film o vrtoglavom rastu i katastrofalnom padu prvog pametnog telefona na svetu – drama bazirana na sukobu vrednosti i ličnosti i upečatljiv portret kompanije koja je letela „preblizu suncu“.
Ovaj film govori o neočekivanoj i ne nužno neželjenoj slavi koja dolazi do čoveka koji je uopšte nije očekivao. U ovom slučaju je to profesor evolucione biologije na malom koledžu koji očajnički želi više od svog života, ali je previše nesiguran da bi zaista bilo šta uradio povodom toga. Pola Metjuza prvi put srećemo ne u fizičkom obliku, već u snu jedne od njegovih ćerki i to nije poslednji put da bude u nekom tuđem snu – to je premisa ovog čudno komičnog i pomalo jezivog filma dok Pol postaje prisutan u snovima ljudi širom sveta iz razloga koje niko ne može da objasni.
Dream Scenario je zanimljiva kombinacija fantazije i crne komedije koja predstavlja pravovremenu satiričnu disekciju cancel kulture i kulta slavnih sa urnebesnim Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi.
8) Bastarden/ The Promised Land
Naš protagonista je hladan, čvrst i tvrdoglav čovek bez imena, titule ili reputacije od većeg ili bilo kakvog značaja. On želi mnogo više nego što ima i veruje da će mu trud i odlučnost doneti sve što poželi. Ludvig Kejlen je lik koji zaslužuje veliko divljenje i simpatije, ali ga u tome malo ometa što je teška i nepristupačna ličnost. Centralno pitanje filma je da li opstanak i uspeh na ovom mestu i vremenu, u divljini Danske sredinom 18. veka, zahtevaju takve karakteristike ili ne – odgovor, kao i na mnogo toga o ljudskoj prirodi i ponašanju, je komplikovaniji od nečeg jednostavnog i jasnog.
The Promised Land je odlična danska istorijska drama smeštena u 1750-e ispunjena složenim temama vezanim za ambiciju i tvrdoglavost u kojoj Mads Mikelsen tumači lika koji se mora suočiti sa samim sobom kako bi utvrdio šta zapravo želi.
Radnja filma je smeštena u Oklahomu tokom dvadesetih godina prošlog veka i fokusira se na indijanski narod Osejdž nakon otkrića nafte u njihovom rezervatu, kao i seriju ubistava pripadnika tog naroda koju su počinili belci oportunisti sa ciljem da preotmu bogatstvo članova plemena. Kako se drugačije može opisati postupanje prema autohtonim narodima Sjedinjenih Država osim kao zločin? To je jedan od prvobitnih zločina osnivanja ove zemlje, a Skorseze uzima samo jedan deo duge istorije raseljavanja, eksploatacije i masovnog ubistva Indijanaca, taj slučaj vidi u širem kontekstu i pretvara ga u krajnje ubedljivu i užasavajuću krimi-dramu.
Killers of the Flower Moon je epska kriminalistička drama i mračna, poetska adaptacija istoimene knjige koja uprkos sporijem tempu i ekstremnoj dužini predstavlja umetnički zenit Martina Skorsezea.
6) Society of the Snow/ La sociedad de la nieve
Fascinantno u ovom filmu je da se ne zadržava na čistom užasu tog izbora, uprkos tome koliko je taj detalj postao senzacionalistički i kako bi lako mogao postati u bilo kom prikazu istinite priče. Society of the Snow stavlja ove likove i, u svedočanstvu ovih događaja u grafičkim i uznemirujućim detaljima u izvesnoj meri i nas, kroz toliku kaznu, u tolike situacije beznađa ili lažne nade i u stanje očaja toliko duboko da je kanibalizam istovremeno samo još jedan užasan pad i još jedna potreba za opstanak.
Society of the Snow je intenzivan, emotivan i vizuelno upečatljiv film o čuvenoj tragediji iz stvarnog života i nesalomivom ljudskom duhu suočenom sa strahovitim nedaćama i izazovima.
5) Oppenheimer
Najkraće rečeno, Oppenheimer je priča o sanjaru koji oslobađa noćnu moru nad svetom. Reč je o bogatom i dubokom prikazu kompleksnog i naizgled nerazumljivog čoveka, istorije kroz koju je živeo i strašne budućnosti kojoj je pomogao da se započne. Nolan je uložio značajan trud, prepoznatljivu besprekornu filmašku veštinu i značajan budžet kako bi stvorio tročasovni film koji razmišlja o ogromnosti nepoznatog i o destruktivnosti čovečanstva sa podjednakom pažnjom na detalje kojoj je pružio sve jači osećaj nadolazeće katastrofe.
Oppenheimer je još jedno zadivljujuće filmsko dostignuće Kristofera Nolana, inteligentan film o važnoj temi i složen pogled na komplikovanog čoveka koji može da se uhvati u koštac sa kvantnom fizikom, ali ne može da reši moralne dileme koje muče njegov javni i privatni život.
4) Anatomie d’une chute/ Anatomy of a Fall
Ovo je uzbudljivo ljudska i lukavo filozofska drama u sudnici koja pre svega postavlja pitanje „šta je istina“, a zatim i mnoga druga pitanja o ljudima, odnosima i samoj prirodi načina na koji percipiramo sebe, jedni druge i svet oko nas. Film ne nudi odgovore na ova pitanja jer autori znaju da takva pitanja ne mogu biti odgovorena na bilo koji siguran ili zadovoljavajući način – to važi čak i u slučaju koji izgleda kao „jednostavan“ sudski postupak.
Anatomy of a Fall je ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, čvrsto i veoma vešto osmišljena kombinacija zamršenog suđenja i dekonstrukcije problematičnog braka.
Četvorica braće (peti nije prikazan) su iznova i iznova radili opasne stvari očekujući da će nekako sve biti u redu – dublja tragedija filma i ono što ga uzdiže iznad melodrame je prosta činjenica da to uglavnom i nije bila njihova krivica. Autor se uglavnom držao činjenica iz života braće Fon Erih i njihovog dominantnog oca koji je svoju decu koristio kao sredstvo za postizanje profesionalne slave za koju je osećao da mu je pogrešno uskraćena.
The Iron Claw je odličan biografski film i emotivna dramatizacija tragične istinite priče o čuvenoj sportskoj porodici Fon Erih – u filmu se iznova i iznova dešavaju iste stvari koje nisu prokletstvo Fon Erihovih, već „samo“ četiri dečaka u telima odraslih ljudi koji samo žele da ih otac voli.
Film jednostavno postoji da bi nam omogućio vreme da upoznamo ove likove na dubljem nivou, da svedočimo kako se ovi odnosi (posebno odnos profesor-učenik) razvijaju sa porastom razumevanja između likova i da gledamo kako glumci koji ih tumače otkrivaju sve nijanse u svojim nastupima. Koliko god to izgledalo malo verovatno na početku, nama ovi likovi, uprkos i zbog njihovih mana, slabosti i svega onog što ih čini ljudima, sve više prirastaju srcu.
The Holdovers je novi rad Aleksandra Pejna koji se savršeno uklapa u njegovu filmografiju – topla, tiha i spontano smešna meditacija o izuzetnim ljudima koji vode jednostavne živote i pronalaze osećaj za porodicu i brige za drugog.
Ovo je priča o Holokaustu u kojoj nijedna smrt nije vizuelno prikazana. Ovo je priča o koncentracionim logorima u Aušvicu, ali kamera nikada ne pronalazi put u bilo koji od tih objekata masovnog zatvaranja i ubistava. Ovo je priča o SS oficiru koji je nadgledao logor i razvio neke od njegovih genocidnih „inovacija“, ali ono što je važno, to nije priča o čudovištu. Glejzer je definitivno napravio niz smelih i hrabrih izbora, a rezultat je neobičan i neočekivano užasan film o tom stravičnom periodu istorije – prosto nas tera da svedočimo ne o neopisivim uslovima života i prisilnom radu i ubijanju u logorima Aušvic, već o čistoj običnosti jednog od mnogih ljudi koji su zamislili i sproveli taj naizgled nezamisliv plan.
The Zone of Interest je istorijska drama o komandantu Aušvica koja nepristrasno istražuje porodičnu svakodnevicu ljudi koji su bili saučesnici u strašnim zločinima i koja namerno izbegava vizuelne užase Holokausta kako bi pokazala još jedan sloj nehumanosti.
Ostali filmovi koji su dobili najmanje 7/10:
