Zulu (2013)

Vaša ocena filma:
[Total: 7   Average: 4/5]

Gledanju ovog filma sam pristupila sa malom rezervom, ne zbog trenutno preniske ocjene na IMDB-u (6,6) nego zbog glavnog glumca – Orlanda Bluma (Orlando Bloom) kojega, ruku na srce, ne preferiram i zaista sam mislila da mu je uloga života Legolas u LOTR-u i da ništa više ne može. Bilo kako bilo, ja sam na kraju dobila dva iznenađenja – iznenađenje koliko mi se svideo ovaj mračni krimi-triler i iznenađujuće dobra gluma Orlanda Bluma. Bitno je da spomenem da ako želite pogledati film nije na odmet da se informišete o terminima aparthejd ili rasna segregacija jer će vam neke stvari biti mnogo jasnije.

Nakon efektne uvodne scene na koju ću se kasnije vratiti, radnja filma se “vraća “ u 2013.godinu, u Kejptaun u Južnoafričkoj republici. Vidimo crnca u zrelim 40-im kako vežba na pokretnoj traci. On je Ali Sokhela (Forest Whitaker), šef odeljenja za istrage ubistava južnoafričke policije u Kejptaunu. Detektiv koji radi najbliže sa njim je Brajan Epkin (Orlando Blum), problematični i razvedeni čovek koji se otuđio od sina i koji sve više tone u alkohol koji kombinuje sa tabletama. Njih dvojica dobijaju slučaj ubistva mlade 18-godišnje devojke iz višeg staleža, ali istraga se komplikuje, njihov kolega biva brutalno ubijen pred njihovim očima, njih dvojica daljom istragom pronalaze vezu sa trgovinom droge, a život Alija i Brajana dobija neki novi, opasniji tok iz kojeg mozda i nema tako lakog razrešenja, a ni izlaza.

Film je režirao malo poznati francuski režiser koji se ranije istakao kako rezijom, tako i pisanjem scenarija. Neki od filmova koji nose njegov pečat su: Duplicity, The Tourist, Largo Winch. Iskreno, pogledala sam nabrojane i samo mogu reći – mlako i nedovoljno upečatljivo. Zato je sa ovim filmom ispravio stvar. Zaista, u filmu je sve iskomponovano kako treba, dovoljno je zanimljiv, dovoljno mračan, dovoljno napet, dovoljno istorijski potkovan, odlično posloženi likovi. Sniman je u celini u Kejptaunu, dosta juznoafričkih glumaca glumi u filmu i dosta se priča lokalnim jezikom zbog bolje verodostojnosti filma.

Sama uvodna scena je sjajno urađena, mada je pomalo i brutalna jer vidimo crnog čoveka kako živ gori i crnog dečaka kako sve to gleda i koji zatim beži od nekoga. Radnja se iz te 1978. godine odmah prebacuje u sadašnje vreme, u sadašnji Kejptaun i u ostatku filma se objašnjava ta početna scena i njena povezanost sa svime u radnji. Projekat je rađen po istoimenoj knjizi izvesne francuske književnice Karil Feri.

Zulu 2

Moj utisak nakon pogledanog filma je bio jak, pozitivno jak, ali moram spomenuti i par sitnica koje su mi zasmetale. Prvo na spisku je definitivno kraj koji je mogao biti mnogo bolje odrađen, imam osećaj kao da nije kompatibilan sa celim filmom, da je zbrzan i smušen. Zatim mi je zasmetao scena sa momentom “sam protiv svih“ u stilu Stivena Sigala, ali nekako sam se pomirila sa tim i nije to pokvarilo moj kompletan utisak, ali sam ipak morala spomenuti i mane, da opravdam datu ocenu.

Rekoh već ranije da me Orlando Blum jako pozitivno izenadio. Ranije ga nisam gledala u ovako ozbiljnoj ulozi i ima sve pohvale, odlično se snašao. Možda mu je lik kliše na neki način, ali je jako zanimljivo posložen sa svojim ličnim demonima. Forest Vitaker je kao i uvek odličan u ulozi tajanstvenog, ali pravednog policijskog službenika sa traumama iz detinjstva koje su ostavile neizbrisiv pečat na njegov život. Ostatak glumačke ekipe je relativno nepoznat širem auditorijumu i čine ga južnoafrički glumci, ali su u oni više nego dobro odradili svoj deo posla.

Ovaj mračni i ozbiljni triler zapravo predstavlja sliku Južnoafričke Republike i to ne samo te države već mnogih koje su bile pod raznim režimima i koje osećaju posledice koje ne mogu tako lako da iščeznu preko noći i da se zaborave. U toku filma ima jedna rečenica, zapravo dijalog Alija i jedne od sporednih glumica filma koja kaže otprilike nešto u stilu – Šta uraditi sa ljudima koji su služili totalitarnim režimima, a koji su amnestirani? Da li tražiti osvetu i širiti novu mržnju sa puno novih žrtava ili oprostiti bez obzira koliko to bilo bolno i pokušati zaboraviti? Ona odgovara: Ne osvetu, pravdu. Pravda je često jako spora, a nekada i nedostižna, ali ipak moramo verovati u to da je ipak moguća i ovaj film, u suštini, nosi tu poruku.

8/10Zulu 3