One is a wanderer. Two is company. Three is a crowd.
Ovim citatom koji ništa ne otkriva započinjem ovaj osvrt. Citata nema u filmu, ali je u njemu sadržana najdublja suština istog, pa sam sebi dala slobodu da ga spomenem. Zadnjih desetak godina gledali smo mahom skoro sve isto postavljenje apokaliptične filmove. Bilo da se radi o samoj priči, likovima, a posebno ako se radi o okruženju u kome se radnja odvija. Isti šablon, ista slika svaki put. Sve je uništeno, sve je sivo, tmurno, ogoljeno, opustošeno. Film koji vam ovaj put predstavljam je totalno osveženje u tom segmentu, jer je ovo jedan od vizuelno najlepših filmova koji sam gledala ove godine, a radi se o žanru post-apokaliptična drama. Dovoljno zanimljivo da vas zainteresuje za dalje, zar ne? Plus, da napomenem, da biste odgledali ovaj film morate se naoružati strpljenjem, ne u nekoj prevelikoj meri, ali dovoljno da ostanete fokusirani do samog kraja jer, po mom skromnom mišljenju, film je itekako vredan gledanja i vaše pažnje.
U centru zbivanja nalazi se mlada En Burden (Margot Robbie), obična devojka sa sela, jedna od poslednjih preživelih nakon što je planetu zadesila strašna nuklearna katastrofa apokaliptičnih razmera. En je uverena da je ostala sama na svetu, preživljava dan po dan, sa psom i veoma monotono. Živi u zabačenoj dolini koja je zaklonjena od radioaktivnih zagađivača kamenitim padinama i usecima, a priroda je tu opstala zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, najviše obilnim podzemnim vodama. Jednoga dana En sreće čoveka na izmaku njegovih snaga, Džona Lumisa (Chiwetel Ejiofor), inače inženjera, koji je prvenstveno preživeo uz pomoć lekova koje je ubrizgavao svaki dan i odela protiv radijacije. Nakon što se uveri da joj neće nauditi, nudi mu svoju pomoć i vodi ga da se oporavi svojoj kući. Ali, oni nisu sami.
Režiser filma je Njujorčanin Kreg Zobel (Craig Zobel), relativno nepoznat široj filmskoj publici, poznat jedino po ranijem zvučnijem naslovu iz 2012. godine, krimi-trileru Compliance. Pošto sam gledala oba sad već zvučnija naslova (Compliance i ovaj film) mogu napraviti neki lični uvid, da ne kažem insajt u njegov režiserski rad koji, kako mi se čini, dosta obećava. Iako je sam reditelj rekao da je tokom snimanja filma bio inspirisan Tarkovskim i njegovim radom kamere, ja koliko god se trudila zaista nisam uvidela neke prepoznatljive sličnosti. Po mom utisku, on snima filmove koji su naizgled bezopasni i dosta pojednostavljeno postavljeni, iza kojih se krije neka mračnija priča ili poenta koja eskalira tek na samom kraju, ali ta eskalacija nije vidljiva na prvi pogled, predstavljena je dosta simbolično i metaforično. Naslov filma se može tumačiti religiozno/biblijski, a isto tako možemo tumačiti i trojac u filmu – En je Eva, Džon je Adam, a Kejleb je neka vrsta iskušenja, zmija ili jabuka, ali priča se ne završava kao u Bibliji.
Iako je ovaj film lep kako vizelno (predivni planinski predeli, izvori, poljane, šume), tako i glavni likovi koji (recimo) nisu izgubili ljudskost u nastalim vremenima, ipak kriju dosta mračnog iza toga. Ta priroda, iako je prelepa, ona je najopasnija za čoveka. Ljudski faktor svojim naporima može da proba da uništi prirodu na sve moguće načine, ali ne onako kako priroda može da uništi čoveka jednim potezom, a da on toga nije ni svestan. Npr, scena kupanja pod vodopadom, a voda je radioaktivna. Ili npr, ako krenemo u drugom smeru mračnog – jedna od poslednjih scena je kada En knjigom sruši čašu sa stola. Ta scena nam daje pravi uvid šta je zadesilo sudbinu drugog muškarca koji je ušetao u njen život. Kao i sama poslednja scena, kada ona svira klavir, tako spokojno, pomirljivo, prećutno i bez ikakvog pogovora prihvata šta se desilo i život se nastavlja dalje. Sve su to neki mračni momenti koji su tako tekuće uronjeni u film i daju mu zaista upečatljivu notu.
Film je sniman na Novom Zelandu jer je radnja filma smeštena na istok SAD (misli se na Virdžiniju), a u Zapadnoj Virdžiniji je i snimljeno zadnjih par kadrova. Samo snimanje filma je pratilo par zanimljivih popratnih, problematičnih momenata. Ulogu En prvobitno je trebala glumiti Amanda Sejfrid koja je, nakon konačnog dogovora sa rediteljem i producentima u maju 2013., u januaru 2014. godine misteriozno odustala od filma. Kris Pajn (Chris Pine) je takođe napravio problem na kraju snimanju kada je nakon jednog pijanog ispada uhapšen i oduzeta mu je vozačka dozvola na šest meseci, a producenti su to smatrali negativnim publicitetom, pa su film kasnije pustili u distribuciju.
Tri glumca iznose ovaj film i verujte mi na reč, sasvim su dovoljni. Prva od njih je zanosna Margot Robi. Da, ona plavuša iz Vuka sa Vol Strita i buduća Harli Kuin iz Suicide Squad. Australijska glumica je neotkriveni glumački biser u filmskom svetu i, nažalost, ostaće to još neko izvesno vreme, jer je ovaj film ipak zasebni indi projekat koji će pogledati isto tako posebna publika naklonjena takvim filmovima, a ne mejnstrimu. Margot je bila najuverljivija u filmu, u svim aspektima, a posebno bih izdvojila njen poluteksaški/hilibili akcenat koji me je oduševio na prvu. Čivetel Ejiofora ne simpatišem, posebno nakon (po mom mišljenju) prepatetične izvedbe u 12 Years a Slave, ali moram reći da se odlično snašao u filmu, imao je par upečatljivih momenata, kako monologom, tako i u ekspresijama lica u par navrata. Mada, mene je pijani Kapetan Kirk opet kupio, hoću reći Kris Pajn. Tako mala, skoro nebitna, a opet, meni jako bitna uloga. Kako uopšteno njegova, tako i za njegov lik. On je tu da napravi pometnju, da unese nemir u teško stečeni mir. Zaista počinjem sve više da simpatišem ovog glumca.
Raspisala sam se o filmu u najmanju ruku kao da se radi o nekom remek delu. Nažalost, nije tako. Film ima mana i to dosta, ali sam u svom osvrtu odlučila da vam predstavim samo njegove vrline i pluseve, jer smatram da ovako mali i nerazvikani filmovi zaslužuju mnogo više vaše pažnje od nekih razvikanijih naslova koji nude mnogo manje. Ovaj film, osim prelepih kadrova prirode, nudi i sjajne glumačke performanse glavna (i jedina) tri glumca, nudi nam priču o nadi, želji, samoći, ljubomori, panici, strahu. Nudi nam priču o čoveku u najgorem i najboljem njegovom svetlu. Vi sami izaberite kojem svetlu ćete se prikloniti.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
