Wolfen (1981)

Vaša ocena filma:

[Total: 2 Average: 5/5]

In arrogance man knows nothing of what exists. There exists on this earth such as we dare not imagine; life as certain as our death, life that will prey on us as surely as we prey on this earth.

U potrazi za filmovima, onim dobrim, a koji se tiču vukodlaka, nađoh, na preporuku, ovaj, ali ovaj film nije o vukodlacima, mada, možda na neki način i jeste. Film je režirao Majkl Vedli (Michael Wadleigh), tvorac kultnog dokumentarca Woodstock. Inače, Wolfen je adaptacija novele The Wolfen, koju je napisao Vitli Striber.

Poznati milioner Kristofer van der Vir, zajedno sa svojom suprugom i telohraniteljem, zverski i brutalno je ubijen u parku na Menhetnu. Zbog važnosti slučaja, sa suspenzije je povučen iskusni detektiv Dui Vilson (Albert Finney). Inače, Vilson je veoma sposoban detektiv, ali zbog problema sa pićem je već neko vreme na hlađenju. Kompanija koja je pružala obezbeđenje Viru sumnja na teroriste, obzirom da je Vir bio umešan u razne projekte širom sveta, a time je stekao i mnoge neprijatelje. Sa druge strane, detektiv Vilson nije takvog mišljenja. Pod pritiskom gradonačelnika i šefa policije, Vilson za partnera dobija, profajlera Rebeku Nef (Diane Venora) koja radi za bezbedonosnu kompaniju. Uskoro se pojavljuju nove žrtve, koje imaju određene poveznice sa Virovim slučajem. Vilsona i Rebeku će istraga odvesti u nestvaran svet straha i stvorenja iz legendi.

Wolfen je jedini dugometražni film koji je Majkl Vedli režirao. Moram reći na žalost, jer Wolfen je nešto stvarno posebno i drugačije. Vedli je iskombinovao krimi sa horor pričom i veoma uspeo u tome. Međutim, ovom neobičnom pričom je u stvari uputio veliku kritiku ljudskom društvu u celini.

Vedli kroz film prikazuje čoveka kao vrstu na vrhuncu svog razvoja. Oni moćni žive u svojim kulama od čelika i stakla, a oni koji su na tom putu, kao slabi otpali, preživljavaju u siromašnim četvrtima, izgubljeni u drogama i alkoholu. Autor prikazuje Južni Bronks u ruševinama gde obitavaju beskućnici, a ujedno prikazuje sam talog ljudske vrste, ostatke i otpatke svemoćne rase, ali čoveku nije nikada dosta, pa hoće i taj sirotinjski deo da uništi i izgradi nove staklene kule. Međutim, ovaj put taj bezvredni deo zemlje je dom i nečemu van ljudskog poimanja.

Režiser je vrlo vešto prikazao i kako se čovek u svom razvoju potpuno otuđio od ostalih vrsta i prirode. Tako u prvi plan ističe tehnologiju kao vrhunsko ljudsko dostignuće. U tom prikazu ovaj film je bio daleko ispred svog vremena, jer sama policijska istraga podseća na CSI serije koje su nastale dve decenije kasnije. U Wolfen-u je policijska istraga baš takva, vođena dokazima, tehnologijom, kao i nekim tehnološkim rešenjima koja ipak ne pripadaju tom vremenu već više današnjici.

Sa druge strane, ovoj tehnološkoj, realističkoj stvarnosti suprostavljena je ona duhovna, mistična strana i bića iz legendi. Čovek, razvijajući se kroz vekove, postajao je sve moćniji i dominantniji u odnosu na ostale vrste koje obitavaju na ovom svetu. Kako je bivao moćniji, toliko je bivao sve pohlepniji, sebičniji, drzak i bahat. Mnogi su nestali sa lica zemlje pred ljudskom mašinerijom. Cele vrste su zbrisane, zemlja iskorišćena, silovana i ostavljena u truleži. Ostale vrste, bespoštedno je iskorišćavao i iskorišćava, sve zbog svog blagostanja. U tom razvoju, čovek uništava i druge ljude, a sve u cilju da bi se vladalo drugima i gospodarilo svetom. Upravo takvom čoveku, suprostavljaju se ta bića iz hiljadama godina starih legendi, a njihova osveta je nemilosrdna i brutalna.

Jedini most između ova dva sveta je mala populacija Indijanaca, koji su od postanka živeli u skladu sa prirodom, a kao takvi našli su se nameti modernog čoveka, koji ih nije razumeo, niti je to želeo. Jednostavno ih je kao i sve druge vrste pokorio, a kao prkosne i zbrisao. Dakle, režiser je ovim filmom želeo mnogo toga da kaže, a opet na neobičan način kombinujući krimi i horor žanr. Po mom mišljenju je u tome uspio. Film ima jaku priču, koja vas drži od početka. Likovi su zanimljivi, a glumci koji ih igraju odlični.

Vizuelno film izgleda impresivno. Prikazana su dva sveta Njujorka, bogati Menhentn sa visokim staklenim zgradama i siromašni Južni Bronks koji izgleda kao neki grad iz Drugog Svetskog rata gde se bitka upravo završila. Sama ova mesta gde se radnja odvija su u potpunosti u službi priče o dva sveta, a na mostu koji ih spaja upravo rade Indijanci koji i sami predstavljaju most između ljudi i duhova iz legendi.

Film ispred svoga vremena i jedini film koji je snimio Majkl Vedli, svakako je vredan pažnje i zaslužuje da se odgleda, pa ga tako i preporučujem.

8/10

Autor: Saša Pešikan