Frenk Baum objavio je istoimeni predložak na samom startu XX veka, dok je za filmsku interpretaciju bilo potrebno gotovo četiri decenije. Baum potiče iz jedne vrlo bogate porodice koja je uspela da izgubi svoje bogatstvo. Njegova tašta je bila ta koja mu je preporučila da zapiše priče kojima je uspavljivao svoja četiri sina. Po svojoj vizuelnoj specifičnosti, nije bilo nimalo jednostavno traćiti materijal na nerazvijenu i mladu filmsku umetnost. Zapravo, nije postojala velika zainteresovanost za projekat ni pri samom startu. Na našu sreću i sreću čovečanstva, film je ugledao svetlost dana uoči Drugog svetskog rata, onda kada je budućnost počela da se drastično menja. Kao tada moderna verzija čuvenog dela Luisa Kerola Alisa u zemlju čuda, ova priča govori o devojčici koja luta u svojoj zemlji čuda, svetu koji je opasan koliko i realan svet, sa bitnom razlikom što je Doroti glavni arhitekta svog sveta i glavna uloga u njemu.
Njen svet je Doroti-centričan, sve se vrti oko nje i njenih potreba. U odnosu na Baumovu viziju, film je doživeo bitnu alternaciju u kojoj su srebrne magične cipelice zamenjene crvenim, i to pod uticajem producenata koji su želeli da iskoriste punu mogućnost koloritnih aspekata. Ova izmena nije nimalo bezazlena i postoji pozadina priče koja se prožima između teorije zavere i slučajnosti. U rediteljskoj stolici smenilo se više reditelja, sve dok producenti nisu pronašli onog pravog, Viktora Fleminga, koji je uspeo da se u njoj zadrži do kraja filma. Teri, pas Toto iz filma, povređen je nakon što ga je jedan član ekipe umalo pregazio, tako da je snimanje bilo odlagano na kratko. Isti taj pas imao je zaradu od tadašnjih 125 dolara nedeljno, dok su u isto vreme patuljci iz filma imali zaradu od 50 dolara nedeljno.
Sivi i tmurni Kanzas
Film počinje jednostavnim stilizovanim titlovima koji se smenjuju na tmurnoj nebeskoj pozadini. U ovome leži trik, jer praktično početak filma i muzika mogu da ostave utisak da se film upravo završava. Međutim, ubrzo sledi posveta koja treba da uveri gledaoca da film tek počinje. Odmah se upoznajemo sa mlađanom Doroti, koju igra sedamnaestogodišnja Džudi Garland (Judy Garland), a koja treba da izgleda par godina mlađe prema originalnom izvoru, infantilno i bez ikakvih ženstvenih karakteristika. Međutim, nemoguće je ne primetiti njenu ženstvenost, urpkos tome što je njen verni pratilac i učesnik u igrarijama pas Toto. Doroti dolazi na svoju farmu u Kanzasu, gde njen ujak obavlja razne farmerske poslove, a onda odlazi kod trojice radnika, Henka, Zeka i Hikorija, i tu nastavlja svoje hiperaktivne dečije igrarije. Ona prisustvuje podmazivanju kočija, kratkom ćaskanju o mozgu i mozganju i hoda po ivici obora dok razgovara o hrabrosti. Ove scene imaju direktan uticaj na kasniji deo filma, jer se potpuno ponavljaju u drugačijem svetlu. Vizuelno, film ima isti ton kao na startu, siv svet sa tmurnim oblacima u pozadini, tek što najavljuje nevolju. Iako je film sniman u periodu kolor revolucije, bilo je potrebno napraviti značajnu razliku između sveta Oza i običnog, realnog sveta. Upravo je ova tranzicija poslužila kao najbolji alat.
Tek nakon što Doroti završava svoj prvi muzički momenat Over the Rainbow, koji je u njenom izvođenju praktično melem za uši i himna čistote i neispunjenih želja, odmah po završetku numere, bez ikakvih prelaza, skačemo na dosta dinamičniju i alarmantniju muziku, i sada vidimo gospođu Gulč (Margaret Hamilton), koja dolazi i zahteva od Doroti da preda psa koji joj je ranije pravio probleme. Doroti se opire tome, ali pas je bio agresivan i svi su za to da Doroti preda psa. Ona nevoljno predaje psa, i pri tome izjavljue gospođi Gulč kako je zla veštica. Međutim, Toto beži od gospođe Gulč i vraća se Doroti, nakon čega oboje beže od kuće. Na tom putu upoznaje profesora Marvela koji joj pogađa sudbinu. Njega igra Frenk Morgan (Frank Morgan), koji uz ovu, igra uloge stražara, vozača kočija i čarobnjaka iz Oza. Značenje reči marvel jeste čudo, a ono što će profesor Marvel izvesti nije neko preveliko čudo. Njegovo proročanstvo nije imalo neki mistični dar, jer on tek iz treće pogađa da Doroti beži. Prva dva puta nagađa i gleda u njen izraz da bi video da li je u pravu, i tek kod trećeg puta shvata na osnovu Dorotinog izraza da je pogodio.
Ovakvo proricanje je stari psihološki trik kojim se daju informacije koje izazivaju efekte na licu ispitanika, i kada je informacija tačna, lice angažuje mišiće koji su obično angažovani kada je osoba srećna, u ovom slučaju je Doroti srećna jer joj je profesor Marvel pogodio sudbinu. Naravno da Doroti ide nekome u posetu ili beži, kada sa sobom nosi samo jednu malu korpu. Kada je pogodio da Doroti beži, onda je bilo još jednostavnije pogoditi zašto beži, jer su tinejdžeri kao buntovnici oni koji najčešće beže od kuće, a jasno je na prvi pogled da je Doroti tinejdžerka, ili bar samo tako izgleda. Profesor Marvel nam se otkriva kao prevarant tek kasnije, kada pretura po toj istoj korpi kako bi pronašao materijal kojim bi nastavio svoja proročanstva.
Iako na prvi pogled izgleda kao da profesor Marvel želi da prevari Doroti, njegova namera je sasvim dobroćudna, i on se koristi trikovima kako bi kroz proricanje dao sugestiju Doroti da njen beg od kuće nije doneo ništa dobro njenim starateljima. Naivna kao i svi mladi, Doroti na svu sreću naseda, i vraća se kući kada u njoj nikog nema. Krenuo je tornado i svi na farmi su se sakrili u podrum, svi sem Doroti koju nisu mogli da pronađu. Doroti odlučuje da ostane u kući, gde joj se događa nesreća u kojoj gubi svest nakon udarca prozora, i tu počinje tranzicija. Gledalac ne može da ustanovi na prvu loptu šta se dešava, ali nije potpuno jasno da li Doroti tone u san. Kroz prozor njene sobe, kao kroz prozor u njeno podsvesno, evociraju se doživljaji iz prethodnog dana. Ovaj deo filma označava kraj prvog akta i daje prvi zaključak da Doroti spava, jer ona zapravo prolazi kroz prve tri faze sna i instant ulazi u REM fazu, odnosno fazu pravog sna, onog koji je najaktivniji deo sna, baš u momentu kada je stigla u zemlju Oza. U trenutku kada ona napušta svoju sobu, oslobađa se čitav koloritni svet, svet lucidnih šarenih boja koji gledaoce pretvara u svojevrsnog LSD zavisnika, koji nakon sive apstinencije prelazi na pravu disperziju boja.
U čarobnom svetu Oza
Doroti dobija crvene cipelice kao zaštitu i tu se susreće sa zlom vešticom, koja je ista gospođa Gulč, a ona traži crvene cipelice i direktno poručuje Doroti da će ih dobiti, ali i njenog psa. Setimo se da je na početku filma gospođa Gulč bila prva sa kojom je Doroti imala kontakt i gde je tražila psa. Ovo je druga činjenica u dokaz tome da Doroti sanja, što se otkriva tek na kraju filma. Doroti upravo doživljava jednu od karakteristika sna, a to je apsorbovanje događaja iz prethodnog dana. Druga od karakteristika sna je suočavanje sa lošim, što u jednu ruku potkrepljuje teoriju da je loš san trening za realnost. Prema teoriji Sigmunda Frojda, deca imaju infantilne snove koji su puko ispunjenje želja iz tih istih snova. Doroti želi da pronađe čarobnjaka iz Oza, tako da čitav njen san treba da se završi ispunjenjem te želje. Ukoliko znamo za ovu teoriju i ukoliko verujemo da tvorci filma nisu odstupili od logičnog razvitka sna, onda bi nam sam kraj filma bio otkriven.
Njen san se dalje nastavlja, i tu ona upoznaje strašila, zarđalog limenog drvoseču i lava bez hrabrosti, koji imaju zajednički cilj, a to je da dođu do čarobnjaka kako bi im ispunio razne želje. Strašilo želi mozak koje bi ga učinilo pametnijim, zarđali limeni drvoseča želi srce koje bi ga učinilo više čovekom, a lav, koji na prvi pogled deluje strašno, želi hrabrost koju ne poseduje, uprkos svom strašnom izgledu i stavu. Karakteristike ovo trojice likova su direktan produkt interakcije sa Henkom, Zekom i Hikorijem, i razgovorima o mozgu i mozganju, hrabrosti i podmazivanju. Film prati direktna pravila snova koje je skoro četrdeset godina ranije u svojoj knjizi Teorija snova izneo Sigmund Frojd. Pitanje je da li je, i ukoliko jeste, koliko se pisac Frenk Baum bavio baziranjem priče na teoriji koju je postavio Sigmund Frojd, ili se samo vodio instiktom snova i sanjanja, pošto je do tog perioda bilo nejasno šta su snovi i koje je njihovo značenje, a sama knjiga objavljena je malo ranije pre Baumovog rukopisa i to kao jako nepopularna i slabo prodavana. Ukoliko se Baum nije vodio Frojdovim zaključcima, film i priča su utoliko još veće čudo i pokazuju da je ono što se radi instiktivno uglavnom ono što je ispravno.
Iz filma je izbačeno dosta scena sa zlom vešticom, jer su producenti smatrali da su bile prestrašne i da bi prestrašile decu koja su ciljana publika. To što se Doroti prispava u snu, jasno pokazuje njeno emocionalno stanje: ona je preplašena i previše brine o svom psu i pronalaženju famoznog čarobnjaka. Veliki i opasni čarobnjak iz Oza nalazi se u Smaragdnom gradu, i on je opasan i sveznajući čarobnjak koji se prikazuje kao hologram na dimnoj pozadini uz pljuvanje vatre, u nekom stilu ljute aždaje. Doroti kao snevač zna šta se krije iza njene podsvesti, i kao glavni reditelj svog sna, ona mora da izađe kao pobednik, jer njen san mora da dođe do svog ispunjenja. Sada se vraćamo na onaj trenutak kada je Doroti otišla kod profesora Marvela i preturanja po njenoj korpi.
Iako je Doroti žmurela i nije mogla da vidi šta profesor Marvel radi sa njenom korpom, a recimo da njeno svesno nije čulo zvuke preturanja tako što se potpuno prepustilo autoritetu kao što je autoritet jednog profesora Marvela, čoveka koji se predstavio kao čarobnjak sveznalica i koji vizuelno podseća na njenog ujaka, Doroti nema razloga da mu se potpuno ne prepusti. Stvar je u tome što Dorotino podsvesno čak i zatvorenih očiju registruje šta se dešava u njenom prisustvu, ali ona to zanemaruje jer potpuno veruje autoritetu. Poverenje koje se pruža autoritetu je osnova hipnoze, tako da nijedan hipnotizer ne može biti uspešan ukoliko se ne postavi kao autoritet prema osobi koju hipnotiše. U ovom slučaju, Doroti je bila ta koja je na neki način pristala na polu-hipnozu, ali njeno podsvesno nije.
Ispunjenje želje
Kod zle veštice koja ju je otela, kao i njenog psa, Doroti u kugli vidi svoju tetku Em, koja je doziva. Upravo bi ova kugla mogla biti trunka svesnog u njenom snu, prikaz onoga što se dešava izvan, ali ne utiče direktno na njen san, jer sam san nije došao do ispunjenja, tako da podsvesno pronalazi inteligentan način da zamaskira prave pozive tetke Em upućene Doroti i prevari je da nastavi da spava. Da je kojim slučajem bilo drugačije, san bi imao realnije šanse za prekid, ovako je veća potreba za nastavkom sna, i Doroti nastavlja svoje probleme. Kako je Doroti kasnije uspela da se izbori sa zlom vešticom i ujedno sa samim zlom, ona gratis dobija odanost čuvara i još jedan razgovor sa čarobnjakom, nakon što je prvi pokušaj propao. Na scenu nastupa pas Toto, koji ispunjava konačne Dorotine podsvesne želje, a to je isplivavanje osobina pravog čarobnjaka na površinu, to je trenutak u kome se opasni i vatropljuvački čarobnjak otkriva kao prevarant, odnosno Doroti oslobađa iz svoje podsvesti tačan utisak koji je na nju ostavio autoritativni profesor Marvel, koji u njenom snu igra ulogu opasnog čarobnjaka iz Oza. Doroti ga sada vidi razgolićenog, onakvog kakav jeste, pravi lažov sa racionalnim odgovorima koje predstavlja na spektakularan način.
Prava komedija nastaje od trenutka kada čarobnjak počinje da ispunjava želje. Strašilo koji želi mozak dobija objašnjenje da mu mozak nije potreban i uručuje mu diplomu doktora nauka, nakon čega je strašilo sposobno da citira Pitagorinu teoremu. Očigledno je kakvu parodiju Baum pravi na školovanje i sticanje diplome, ali i na poentu samog mozga kod ljudi i kako on može biti zamenjen. Lavu hrabrost daje tako što mu uručuje nešto što je čisto materijalno, ali sa dubokim duhovnim pokrićem, ordenom za hrabrost. Limeni dobija sat u obliku srca, koji kuca u tačnom razmaku, kao što pravo i zdravo srce radi. I na kraju svega, Doroti dobija ispunjenje svoje želje, odlazak iz zemlje Oza i to balonom. Odlazak balonom zahteva dizanje u nebesa, a upravo je to postupak kojim se Doroti diže iz sna u svesno, jer kako je Karl Gustav Jung jednom tumačio svoj san odlaska u podrum, ukoliko se u snu ide ispod zemlje, to je duboko podsvesno, a ukoliko se ide iznad zemlje, to je nadsvesno. Čarobnjak odlazi balonom i ostavlja Doroti bez sigurnog izlaska iz sna, odnosno povratka u Kanzas. Međutim, javlja se dobra veštica koja pokazuje da Doroti može da iskoristi crvene cipelice kako bi se vratila u Kanzas, što ona upravo i radi.
Ubrzo se Doroti budi uz premisu Nema mesta kao što je kuća, gde se provlače svi likovi koje je upravo sanjala. Doroti je svesna da je sanjala, i pomalo euforično to izjavljuje svojim poznanicima koji to prihvataju uz osmeh. Ne samo da Doroti shvata da je sve bio samo san, već i oni gledaoci kojima to nije bilo jasno ili koji nisu bili sigurni. Doroti još jednom konstantuje da nema mesta kao što je kuća, čime se na kraju postavlja pouka ovog filma. Htela je da pobegne od kuće, pa je pobegla u zemlju Oza, ali to joj se nije dopalo i onda je htela da se vrati kući. Sam ovaj zaključak ujedno znači da ona više neće bežati od kuće. Film se u ovom trenutku završava na isti način na koji je počeo, što samo potvrđuje teoriju iznesenu na početku.
Zaveštanje
Postoje razna verovanja i interpretacije vezana za film i njegovu priču, od kojih je najubedljivija ona koja se tiče crvenih cipelica, koje su spomenute na samom početku. Originalno, cipelice su predviđene kao srebrne, u čemu mnogi analitičari vide konekciju sa političkim pokretima u Americi tog doba, koji su zahtevali slobodno kovanje novca, srebrnih i zlatnih novčića u odnosu šesnaest prema jedan. Žuti put od cigala se predstavlja kao zlatni standard, niz zlatnih poluga koji vode do čarobnjaka iz Oza, čiji logo izgleda kao skraćenica za uncu (ounce – oz), odnosno jedinicu u kojoj se mere plemeniti metali koja je prevodu iznosi 23,3 grama. Različiti karakteri predstavljaju ljude ili pokrete, a čitav film jednu metaforu koja krije istinu koja može večno da živi u okvirima bezazlene priče. Setimo se da je Baumova porodica bila ta koja je nekada imala sve, pa onda to izgubila.
Filmski kritičar Rodžer Ebert, napisao je u svojoj recenziji filma da je upravo sam film pokazao svoju unikatnost prelaskom sa crno-belih scena na scene u boji. On tvrdi da ovaj film predstavlja veliki deo naše mašte i pita se da li je to zbog arhetipova koji se provlače kroz film. Na prvo gledanje film obuzima gledaoca, posebno ukoliko je gledalac mlađi, obuzima ga svim svojim silama i varniči iskricama dobrih i pozitivnih emocija, da bi na kraju dokazao da nema mesta kao što je kuća, kakva god ona bila. Ovo je film koji je postao jedan od najboljih filmova svih vremena i film koji nedvosmisleno ulazi u anale kinematografije, onaj koji predstavlja njen čvrst stub i osnovu koja je samu kinematografiju učinila tako velikom.
Kao klasik sedme umetnosti i jedinstvena filmska bajka za sve uzraste, danas ima kultni status. Početkom ovog veka spremali su se veliki projekti, jer se bližio istek prava na originalni materijal, tako da je Sem Raimi 2013. godine snimio Oz the Great and Powerful sa Džejmsom Frankom u naslovnoj ulozi. Film na moderan način prilazi priči i priča je kroz drugog karaktera, ali evocira neke scene i atmosferu koju je ustanovio Viktor Fleming. Snimani su nastavci filma i raznorazne zakrpe na priču, ali nijedna nije uspela da priđe ni blizu originalnom filmu. Kao svojevrsna alternativna priča na američki način i po svojoj psihološkoj tačnosti, The Wizard of Oz predstavlja epsku priču za sve uzraste. Iako neko može da na ovaj film gleda kao na dečački i previše gej zbog svojih boja i mekanosti, to je samo moderan pogled na razdragani svet koji je živeo između dva svetska rata, svet koji je bio zdraviji, srećniji i isti onaj koji je žmureo na sve horore svakodnevnog života, uprkos velikoj depresiji i gangsterima. To je bilo vreme kada su filmski hitovi bili poetični i slatkorečivi filmovi Frenka Kapre, koji je izgubio svoj rediteljski autoritet kada je svet poludeo u ratu. Današnja publika je pod ožiljcima tog perioda ili indirektno pod nasleđem tog perioda, i nama danas jedna takva priča može da zvuči previše optimistično.
10/10
Autor: Zlatan Stajić
